Шеф копнених снага Француске генерал Пјер Шил објавио је 19. марта 2024. чланак у новинама Ле Монде, са грубим насловом: „Војска је спремна“. Шил је исекао зубе у француским прекоокеанским авантурама у Централноафричкој Републици, Чаду, Обали Слоноваче и Сомалији. У овом чланку, генерал Шил је написао да су његове трупе „спремне” за сваку конфронтацију и да би могао да мобилише 60,000 од 121,000 француских војника у року од месец дана за било који сукоб. Он је цитирао стару латинску фразу — „ако желите мир, припремите се за рат“ — а затим написао: „Извори кризе се умножавају и носе са собом ризик од спиралног раста или ширења“. Генерал Шил није споменуо име ниједне земље, али је било јасно да се он односи на Украјину пошто је његов чланак изашао нешто више од две недеље након што је француски председник Емануел Макрон рекао 27. фебруара да ће НАТО трупе можда морати да уђу у Украјину.
Неколико сати након што је Макрон дао своју неделикатну изјаву, саветник америчког председника за националну безбедност Џон Кирби рекао, „Тамо у Украјини неће бити америчких трупа на терену у борбеној улози. Ово је било директно и јасно. Поглед из Сједињених Држава је суморан, а подршка Украјини веома брзо опада. САД су од 2022 обезбеђен преко 75 милијарди долара помоћи Украјини (47 милијарди долара војне помоћи), далеко најважнија помоћ земљи током њеног рата против Русије. Међутим, последњих месеци, америчко финансирање — посебно војну помоћ — у америчком Конгресу су задржали десничарски републиканци који се противе да се више новца даје Украјини (ово је мање изјава о геополитици, а више тврдња о нови став САД да други, као што су Европљани, треба да сносе терет ових сукоба). Док је амерички Сенат одобрио 60 милијарди долара за Украјину, Представнички дом дозвољен 300 милиона долара за гласање. У Кијеву, амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливен имплоред украјинска влада да „верује у Сједињене Државе“. „Пружили смо огромну подршку и наставићемо да то чинимо сваки дан и на сваки начин који знамо“, рекао је он. Али ова подршка неће нужно бити на нивоу на којем је била током прве године рата.
Замрзавање Европе
1. фебруара лидери Европске уније сложио се да Украјини обезбеди 50 милијарди евра „грантова и веома повољних зајмова“. Овај новац треба да омогући украјинској влади да „исплаћује плате, пензије и пружа основне јавне услуге“. Неће бити директно за војну подршку, која је почела да се квари и која је изазвала нове врсте дискусија у свету европске политике. У Немачкој је, на пример, лидер Социјалдемократске партије (СДП) у парламенту — Ролф Мутзеницх — одведен у задатак од странака права због његове употребе речи „замрзнути“ када је реч о војној подршци Украјини. Украјинска влада је била жељна да од Немачке набави крстареће ракете дугог домета Таурус, али је немачка влада оклевала да то учини. Ово оклевање и Мутзеницхова употреба речи „замрзнути“ створили су политичку кризу у Немачкој.
Заиста, ова немачка дебата око даље продаје оружја Украјини огледа се у скоро свим европским земљама које су испоручивале оружје за рат против Русије. До сада, подаци анкета широм континента показују велику већину против наставка рата, а самим тим и против наставка наоружавања Украјине за тај рат. А анкета спроведено за Европски савет за спољне односе одржано у фебруару показује да „у просеку само 10 [процента] Европљана у 12 земаља верује да ће Украјина победити“. „Преовлађујући став у неким земљама,“ написали су аналитичари анкете, „је да Европа треба да одрази САД које ограничавају своју подршку Украјини чинећи исто, и подстичу Кијев да склопи мировни споразум са Москвом“. Тај став почиње да улази у дискусије чак и политичких снага које и даље желе да наоружају Украјину. Парламентарац СПД-а Ларс Клингбеил и његов лидер Мутзеницх кажу да ће преговори морати да почну, иако је Клингбајл рекао да се то неће догодити пре америчких избора у новембру, а до тада, као што је Мутзеницх рекао, „Мислим да је сада најважније да [Украјина] добије артиљеријску муницију.
Војска, а не клима
Више није важно да ли ће Доналд Трамп или Џо Бајден победити на америчким председничким изборима у новембру. Било како било, Трампови ставови о европској војној потрошњи већ су преовладали у Сједињеним Државама. Републиканци позивају да се америчко финансирање Украјине успори и да Европљани попуне празнину повећањем сопствене војне потрошње. Ова последња тачка ће бити тешка пошто многе европске државе имају горње границе дуга; ако би повећали војну потрошњу, то би било на рачун драгоцених социјалних програма. Сопствена анкета НАТО-а подаци показује недостатак интересовања европског становништва за прелазак са социјалне на војну потрошњу.
Још већи проблем за Европу је то што њене земље смањују улагања у климу и повећавају улагања у одбрану. Европска инвестициона банка (основана 2019. године) је, како наводи Фајненшел тајмс пријавио, „под притиском да се финансира више пројеката у индустрији наоружања“, док ће се Европски фонд за суверенитет—основан 2022. године за промовисање индустријализације у Европи— окренути ка подршци војној индустрији. Другим речима, војна потрошња ће надмашити посвећеност климатским инвестицијама и инвестицијама за обнову индустријске базе Европе. У 2023. години, две трећине укупног буџета НАТО-а од 1.2 трилиона евра било је из Сједињених Држава, што је дупло колико су Европска унија, Велика Британија и Норвешка потрошиле на своју војску. Трампов притисак на европске земље да потроше до 2 одсто свог БДП-а на своје војске поставиће дневни ред чак и ако изгуби на председничким изборима.
Може уништити земље, али не може победити у ратовима
За сво европско хвалисање поразом Русије, трезвене оцене европских војски показују да европске државе једноставно немају копнене војне капацитете да воде агресивни рат против Русије, а камоли да се адекватно бране. Валл Стреет Јоурнал истрага у европску војну ситуацију носио је задивљујући наслов „Узбуна расте због ослабљених војска и празних арсенала у Европи“. Британска војска, истакли су новинари, има само 150 тенкова и „можда десетак исправних артиљеријских оруђа великог домета“, док Француска има „мање од 90 цена тешке артиљерије“, а немачка војска „има довољно муниције за два дана борбе. ” Ако су нападнути, они have (имати) неколико система противваздушне одбране.
Европа се ослањала на Сједињене Државе у тешким бомбардовању и борби од 1950-их, укључујући и недавне ратове у Авганистану и Ираку. Због застрашујуће америчке ватрене моћи, ове земље глобалног севера су у стању да сравне земље, али нису биле у стању да победе у било ком рату. Управо овај став изазива опрез у земљама као што су Кина и Русија, које знају да упркос немогућности војне победе глобалног севера против њих, нема разлога зашто ове земље – на челу са Сједињеним Државама – неће ризиковати Армагедон јер су војни мишић да то учини.
Тај став Сједињених Држава — који се огледа у европским престоницама — производи још један пример охолости и ароганције Глобалног севера: одбијање да се чак и разматрају мировни преговори између Украјине и Русије. Да Маркон каже ствари као што би НАТО могао да пошаље трупе у Украјину није само опасно, већ нарушава кредибилитет глобалног севера. НАТО је поражен у Авганистану. Мало је вероватно да ће остварити велике добитке против Русије.
Овај чланак је продуцирао Глобетроттер.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити