Нема ништа компликовано у вези са ефектима претварање усева у биогориво. Ако се храна користи за погон аутомобила или производњу електричне енергије или грејање домова, или се мора отимати из људских уста, или екосистеми морају бити отети са површине планете, пошто се обрадиве површине шире да би се задовољиле додатне потражње. Али владе и индустрије које они фаворизују замагљују ову очигледну истину. Они нас одвлаче и збуњују око очигледно лажног решења за климатски слом.
Од почетка, подстицаји и правила која промовишу биогорива са обе стране Атлантика нису имали много везе са спасавањем планете и све је било у вези са политичком сврсисходношћу. Ангела Меркел инсистирао на добијању мандата ЕУ за биогорива као средство за избегавање јачих стандарда уштеде горива за немачке произвођаче мотора. У САД су већ дуго навикли подупрети цену жита а пољопривредницима обезбедити загарантовано тржиште. Зато Бајденова администрација, док се назиру средњи избори, остаје привржен овој суровости.
A нови извештај Зелене алијансе, независни истраживачки центар, показује да би само храна коју Велика Британија користи за биогорива могла да прехрани 3.5 милиона људи. Ако би производња биогорива престала широм света, према једној процени, сачувани усеви могли би да прехране 1.9 милијарди људских бића. Једини доследан и поуздан резултат ове технологије је глад.
Није ствар само у притисак на повећање цена хране, одлично као што је ово. Тржишта биогорива такође представљају велики подстицај за отимање земље од малих фармера и домородачког становништва. Од 2000. 10 милиона хектара афричке земље, често најбољу земљу, купили су или запленили државни фондови, корпорације и приватни инвеститори. Они замењују производњу хране за локално становништво „флексибилним културама“: робама као што су соја и кукуруз који се могу мењати са тржишта за храну, сточну храну или биогориво, у зависности од тога које су цене најјаче. Отимање земље је главни узрок неимаштине и глади.
Сви главни биљни извори биодизела имају већи утицај на климу него фосилна горива која замењују. Уље уљане репице изазива 1.2 пута више глобалног загревања, сојино уље двоструко више, палмино уље три пута. Исто важи и за етанол направљен од пшенице. Ипак, ово разматрање није зауставило поновно отварање фабрике биоетанола у Халу, као одговор на владине подстицаје, који ће користити пшеницу узгојену на 130,000 хектара земље.
Кад год се покрене ново тржиште биогорива, речено нам је да ће радити на отпаду. Недавни пример је тврдња БП-а да ће авиони бити погоњени горивом „одрживе сировине као што су коришћено јестиво уље и кућни отпад”. Увек се, чим се тржиште развије, узгајају наменски усеви да би га снабдевали. Већ се користи сав отпад који се реално може извући, али он има рачуне само 17% биодизела у ЕУ и једва да има биоетанола. Чак су и ове бројке, према речима узбуњивача из индустрије који ме је контактирао, натегнуте: како отпадно палмино уље, захваљујући потражњи за „зеленим“ биодизелом, може бити вредније од новог уља, свеже залихе се наводно убацују у отпад.
Међутим, далеко од тога да се обазира на забринутост, прошле године је влада Велике Британије, „одговарајући на повратне информације из индустрије“, повећао своју мету за количину биогорива која се користи у површинском транспорту. Што је још горе, наставак ширења аеродрома оправдава тврдњом да авиони ће ускоро моћи да користе „одржива“ горива. У пракси то значи биогориво, јер ниједан други „одрживи“ извор вероватно неће покретати масовно ваздушно путовање у средњем року. Али нема начина за летење више од малог броја авиона на ово гориво које не укључује и глобалну глад и еколошку катастрофу.
Сада има енергетска компанија Ецотрицити поново покренуо план да претворимо 6.4 милиона хектара УК – преко једне четвртине наше површине – у сировину за биогасна постројења. Оснивач Ецотрицити-а, Дале Винце, изнео је запањујућу тврдњу да „то је план без недостатака”. Али, како су критичари покушавали указати му, ова шема би изазвала огромне еколошке трошкове, трошкове угљеника и храну. Другим речима, земља би се могла користити или за узгој хране; или, ако би престао да се користи за производњу хране, повукао би више угљеника и уточио више дивљих животиња ако би се поново дивљи. Покренула се и производња биогаса тешки догађаји загађења, узроковано ширењем остатака назад на земљиште, што је кључни део плана Ецотрицити-а, или цурења и руптуре. То је најгори предлог за коришћење земљишта који сам икада видео у Великој Британији.
Када сам изазвао Винцеа о овим питањима, рекао ми је: „Ми нисмо велика лоша компанија. Ми смо еколози који ствари завршавају, и довољно често када започнемо нешто ново пореметимо устаљени поглед на ствари.”
Али не можемо користити такве поправке да решимо нашу климатску кризу. Да бисмо фосилна горива оставили у земљи, требало би да променимо наш енергетски систем: нашу потребу да путујемо, наши начини транспорта, економичност горива наших домова и средства помоћу којих их грејемо. Модерна биогорива, која се користе у великим количинама, нису ништа одрживија од старије врсте: китова уља. А запаљена храна је дефиниција декаденције.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити