Извор: Сеаттле Тимес
Фотографија Рене Сцхилд/Схуттерстоцк
Очекивања од климатског самита ЦОП2021 26. су увек била мала. Они су још више потамнили до тренутка када је истакнута климатска активисткиња Ванеса Накате из Уганде говорила са главне бине претпоследњег дана конференције у Глазгову.
Накате покорен њена публика која хода у сну ка катастрофи: „Видимо пословне лидере и инвеститоре како лете у ЦОП приватним авионима. Видимо их како држе отмјене говоре. Слушамо за нова обећања и обећања. … Дошао сам да вам кажем да вам не верујемо.” Додала је: „Овде сам да кажем, докажите да нисмо у праву.
Током целог самита, људи свих узраста и порекла су се окупљали на улицама напољу да захтевају ефикасну климатску акцију, климатску правду, окончање експлоатације и друге политике помоћу којих би светске владе могле доказати да Накате није у праву.
Више од 5 деце, тинејџера, родитеља и наставника прошетало је 8,000. новембра градом, позивајући генерације које су сада на власти да не уништавају будућност генерацијама које следе. Следећег дана, пораст од више од 100,000 климатских демонстраната захтевао је крај инвестицијама у фосилна горива, глобалну конверзију на обновљиву енергију коју финансирају богате земље и репарације за аутохтоне заједнице.
Тунтиак Катан, припадник нације Шуар у Еквадору, подсетио новинари да „аутохтони народи већ штите 950 милиона хектара земље широм света“. Богате нације, рекао је он, морају „напустити екстрактивизам и повући нафтне, рударске и агробизнис компаније са наших територија, и применити холистичку визију, комбиновану са визијом аутохтоних народа.
Циљеви учесника марша из Глазгова су били и неопходни и оствариви, али су они превише добро знали да су фосилизовани самити ЦОП пропали свет двадесет пет пута од 1995. године, а ЦОП26 не би био ништа другачији.
Тај осећај је продубљен када је Програм УН за животну средину 9. новембра известио да чак и ако све земље представљене у Глазгову испуне своје обавезе да смање емисије, загревање изазвано људима ће прелази 2.5°Ц(4.5°Ф) у овом веку. Такво грејање, према светски научници о клими, изазваће запањујуће еколошко уништење и људску патњу.
Четири дана касније уследило је откривање Глазговски климатски пакт, закључак конференције. Као што се очекивало, ништа у пакту није показало да је Ванеса Накате погрешила.
Једно од најдубљих разочарења за покрет за климатску правду био је скоро потпуни неуспех у суочавању са фосилним горивима. Преговарачи су флертовали са директним суочавањем са индустријом фосилних горива – кључним проблемом којем су се избегавали претходни полицајци – да би одустали у последњем тренутку.
Док је рани нацрт директно позивао на постепено укидање субвенција за енергију и гориво, коначна верзија је сугерисала само постепено смањивање о „несмањеној енергији угља и неефикасним субвенцијама за фосилна горива”, што исцрпљује изјаву било каквог значења.
Према a Вашингтон пост анализе, ЦОП26 је делимично поремећен због неуспеха да се договоре о томе како да се прате стварне емисије земаља у поређењу са њиховим обећањима или да се пронађе пут до брзог смањења емисија у стварном свету у кратком року, за разлику од нејасног „нето -нула емисија до 2050.“ обећања која светски лидери радије дају.
Није морало бити овако. Постоје једноставни начини да се превазиђу такве препреке климатским акцијама — ако креатори политике и преговарачи могу да престану да се ценкају око неухватљивих емисија стаклене баште и уместо тога раде на директном елиминисању главног Извори емисија што је брже могуће.
Искуство је показало да су обећања и пројекције емисија предмет превише грешака, неизвесности и лукавости да би се водила акција по питању климе. Владе би уместо тога требале да примењују директне, сигурне политике засноване на опипљивим количинама које се лако могу пратити.
У том циљу, свака земља са високим емисијама могла би да донесе законе који ограничавају број барела нафте, кубних стопа гаса и тона угља који су дозвољени из земље и у привреду сваке године, а затим затегните капу надоле на нулу на најстрмијем распореду који може да обезбеди правичан, адекватан приступ енергији за све.
Другим речима, једини изводљив, еколошки исправан начин да се фосилни угљеник спречи да уђе у атмосферу је да се престане да га копа и испумпава из Земље. То је изводљиво, ако можемо да призовемо колективну вољу.
Такође знамо како да дубоко смањимо емисије из коришћења земљишта, другог највећег извора емисија после фосилних горива.
Можемо почети са пољопривредом, заменом синтетичких ђубрива са интензивним угљеником органским изворима плодности, укључујући међуусеве који фиксирају азот и покровне усеве. У Сједињеним Државама, на пример, ово би могло укључивати затварање товилишта за стоку и претварање чак 100 милиона хектара пољопривредног земљишта које се тренутно налази у монокултурама житарица за сточну храну као што су кукуруз и соја у дубоко укорењене пашњаке и прерије, и на крају у разноврсне, вишегодишње системи житарица/крмног усева.
Ове и друге промене у производњи хране су потребне да задржати више угљеника у земљишту и ван ваздуха. Али чак и ако оставимо климу по страни, таква трансформација је већ била преко потребна како би се преокренуо губитак биодиверзитета и деградација екосистема и надземних и испод земље.
Заустављање вађења фосилних горива са Земље уз постизање материјалне довољности, једнакости и правде померило би нас далеко ка будућности која је прихватљивија за живот коју људи који су се окупили изван ЦОП26 – заједно са милијардама других широм света – захтевају и који су стоји спреман за стварање.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити