У петак, 17. марта, стотине Либијаца дошло је на Трг мученика у Триполију. Хтели су да дају једноставну изјаву: окончати владавину милиција. Од НАТО рата 2011. године, Либијом влада сплет ривалских тешко наоружаних банди које су сејале терор међу становништвом. Пуцњаве су уобичајене – као што је било у последњих десет дана широм Триполија. Хотел Риксос – који је служио као зграда владе – био је суочен са тешким гранатирањем, тенковима и снајперистима који су јурили да униште овај прелепи град. Запаљени аутомобили блокирали су путеве, јер су деца остајала код куће из школе, а продавнице су биле затворене. Демонстранти су дошли да кажу – доста. Желели су да се борбе заврше. Било је неизбежно да би их пуцњава распршила у оближње зграде, а либијске заставе су се вијориле изнад њих на поветарцу. Ове милиције – које су сада укоријењене широм земље – неће бити лако разбити.
Фрустрирани Либијци у Триполију показују широм земље ка источном граду Бенгазију и полажу своје наде у генерала Калифу Хафтара. „Он нас може спасити“, рекао је стари пријатељ који је преживео насиље и хаос од НАТО рата 2011. Овом човеку је мало значило то што је генерал Хафтар живео двадесет година у сенци ЦИА-ине канцеларије у Вирџинији након што је пребегао из либијске војске. То је још мање значило да је стигао у Бенгази током раних дана рата у Либији 2011. и да је тражио вођство над дроњском војском – коју подржава НАТО. Мој пријатељ је стари социјалиста са лепим сећањима на врхунац Гадафијеве ере. Хафтар, кога је Гадафи некада назвао 'сином', издао је свог лидера након пораза Либије у Тојотином рату против Чада 1987. и пребегао у Сједињене Државе. Али ово ништа није значило. Сада су другачија времена. Чак је и Хафтар, вођа самозване Либијске националне армије (ЛНА), дошао да обећа наду против архипелага милиција. Хафтар је журно изашао на телевизију одмах након пуцњаве на Тргу мученика. „Ваше оружане снаге вас неће напустити“, рекао је свечано, „а ми ћемо бити уз вас док се Триполи не врати домовини“.
Током протеклих неколико година, Хафтар је – смештен у Бенгазију – од себе створио моћног човека, војног човека без стрпљења ни за Ансар ал-Шеријат повезану са Ал Каидом ни за Муслиманско братство. Игнорисан од стране Сједињених Држава – његовог раног покровитеља – Хафтар се обратио Египту, Уједињеним Арапским Емиратима и Русији за подршку. Било је ту места за жељне уши, пошто су те моћи делимичне према Хафтаровој слици о себи као снажном човеку. Хафтар се не осврће на секуларни национализам Гамела Абдула Насера за инспирацију, већ личи на фарсични патриотизам Абдела Фатаха ел-Сисија. Русија с љубављу гледа на оба ова човека – Хафтара и Сисија – јер обојица обећавају стабилност у војном стилу која би угушила сваки дашак политичког ислама.
Али за све Хафтарове хвале, важно је признати да је његова ЛНА имала само помешане резултате на бојном пољу. У мају 2014. Хафтарова ЛНА је отворила рат против различитих екстремистичких група у Бенгазију. Битка је названа Операција Карама (Достојанство), лукава алузија на ране дане 'арапског пролећа' када је достојанство било крик на уснама демонстраната. Али операција Карама, упркос надмоћној ватреној моћи ЛНА (укључујући египатске и емиратске борбене авионе) није успела да савлада Револуционарно веће шуре у Бенгазију (чија је главна компонента Ансар ал-Шарија коју подржава Ал Каида). Дан након сукоба прошлог петка у Триполију, ЛНА је коначно успела да протера борце Савета Шура са југозапада Бенгазија. Борци Савета Схура и даље држе кључне северне делове града – односно области ал-Сабри и Соук ал-Хоут – недалеко од луке у Бенгазију. ЛНА неће бити лако да уклони Савет Шуре из ових закрчених подручја без великог броја цивилних жртава.
Недалеко од Бенгазија, дуж либијске обале, водила се битка око нафтних постројења која су кључна за богатство ове нафтом богате земље. Током протеклих неколико година, хиљаде бораца у Чувари нафтних постројења држале су нафтне терминале у Рас Лануфу, Сидри и Зуеитини. Предводио их је Ибрахим Јадран, бивши крадљивац аутомобила који је себе сада прогласио вођом сецесионистичког покрета за источну Либију (који се назива Киренаика по свом старом римском имену). Али Јадранови циљеви су прозаичнији. Покушао је сам да прода нафту и напао је Сједињене Државе и владу коју су признале УН и која седи у Триполију. Хафтарова ЛНА потиснула је Јадранове снаге са ових кључних позиција у септембру прошле године. Управо је овај потисак дуж обале донео Хафтаровој ЛНА велико поштовање у земљи и велико одушевљење у Каиру и Абу Дабију.
Саудијска Арабија је стигла на сцену да блокира амбиције Хафтара и његових присталица. Краљевина је имала своје заступнике, углавном преко одбојног Великог муфтије Триполија, Садека ал-Гаријанија. Групе које подржава Саудијска Арабија створиле су милицију одбрамбене бригаде Бенгазија у јуну 2016. – екстремистичку групу која је успостављена да се бори против Хафтарове ЛНА и да обезбеди простор Краљевини да се потврди на опасним ратиштима у Либији. Борци ИСИС-а, протерани из града Сирта, сада се боре заједно са Саветом Схура у својим северним редутима у Бенгазију, док су се борци Савета Схура придружили Одбрамбеној бригади Бенгазија и неким милицијама из западног града Мисрате – обе групе у и изван Бенгазија борећи се против Хафтарове ЛНА. Ове бригаде су се склониле у округ Јуфра, јужно од нафтних постројења, захваћене олујама прашине које не обраћају пажњу на нафту испод пустиње. Заступници Саудијске Арабије блокирали су напредовање ЛНА ка јужном граду Сабхи и створили проблеме у областима нафте. Десет дана у марту, одбрамбене бригаде Бенгазија заузеле су нафтна постројења од Хафтара. Али Хафтарове снаге – ојачане ваздушним заклоном – вратиле су их 13. марта. Мала добит за Саудијску Арабију у овој финти. Али ова битка је далеко од краја.
Уђите Руси.
Хафтар је одјурио да види Русе око наоружања и помоћи. Има пријатеље по лепом времену међу Европљанима. Италијани су повремено давали Хафтару обавештајне податке, али њихова оданост остаје са владом коју подржавају УН и која све више изгледа као сенка њених очекивања. Руси су са задовољством примили Хафтара на свој носач авиона – Адмирал Кузњецов – у јануару. Са брода је Хафтар разговарао са руским министром одбране Сергејем Шојгуом. Хафтар је био у Москви прошлог новембра, када је објављено да је разговарао о пословима са оружјем. Током разговора са Шојгуом, Хафтар је успео да добије руску потврду за уговор о оружју вредном 2 милијарде долара. Ово оружје ће дати ЛНА много већу ватрену моћ од оне коју имају Савет Шура, Одбрамбене бригаде Бенгазија и друге групе милиција.
Русија је више пута понављала да жели да види појаву „јаке силе“ у Либији. Ово је схваћено као да би они желели да виде да Хафтар успостави државу типа Сиси у земљи. Прошлог децембра, заменик руског министра спољних послова Генадиј Гатилов је рекао: „Сматрамо да Либијци морају да пронађу компромис о Хафтаровом учешћу у новом либијском руководству.“ У то време изасланик УН-а у Либији – Мартин Коблер – позвао је земље чланице УН да „не склапају одвојене споразуме са деловима либијског политичког естаблишмента иза леђа других утицајних играча“. Сви су знали да Коблер мисли на Русе и Хафтара. Али до фебруара Коблер је певао другачију мелодију. „Најважнија тема је изградња уједињене либијске војске са јасним ланцем командовања, где генерал Хафтар мора да има улогу“, рекао је он за Ројтерс. Изгледа да је Хафтар сада стигао.
Запањујуће је да сада стижу извештаји да су Руси распоредили снаге у Египат – са базама успостављеним у Сиди Баранији (око 60 миља од египатско-либијске границе) и Марса Матрух – оба легендарна места битака између Савезника и Осовине током Другог светског рата . Египћани су, наравно, званично демантовали руско присуство, али добро обавештени људи кажу да је то вероватно истина. Прошлог октобра, руске и египатске снаге почеле су да изводе заједничке војне вежбе, а руски војни званичници су наговестили да би желели да имају приступ бази у Египту. Ово сугерише да можда није немогуће да су руске снаге унутар Египта, спремне да помогну Хафтеру ако се укаже потреба.
Хафтарово богатство је дошло ове недеље када је објављен видео снимак бораца ЛНА који ексхумирају тела својих противника из одбрамбених бригада Бенгазија. Ови крвави видео снимци показују како борци ЛНА сакате тела не само бораца, већ и цивила. Денунциације од стране хијерархије ЛНА нису могле да избришу слике бруталности. Тешко се позиционирати као спасилац нације ако је ово калибар војника.
Мартин Коблер из УН упозорио је на "опасну ескалацију" у Либији. Та фраза звучи залуђено. То је коришћено тако често. Нема краја рату. Као покретни калеидоскоп, борци мењају стране. Њихову лојалност је тешко прочитати. Још је теже разумети страдање народа. У седишту НАТО-а и даље се подсмевају о свом успешном рату у Либији. То је рат који је сломио ову земљу.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити