Извор: Депеше са ивице
За време владавине цара Јустинијана И (527-565 нове ере), мистериозна куга се проширила из долине Нила до Константинопоља и докрајчила Римско царство. Појавивши се прво у Кини и северној Индији, „црна смрт“ (Иерсиниа пестис) зрачила је широм Медитерана и северне Европе. Можда је убио скоро половину светске популације, око 50 милиона људи.
Цовид-19 није црна смрт, али његов утицај може бити цивилизацијски, слабећи моћне, подижући скромне и преуређујући осовине моћи широм света.
Блиски исток је пример за то. Од краја Другог светског рата, богатство монархија Персијског залива — Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), Кувајта и Катара — срушило је традиционалне центре моћи који су доминирали регионом миленијумима: Турску, Египат и Персију . Док су те цивилизације биле изграђене на пољопривреди, индустрији и трговини, монарси су били баснословно богати само зато што су седели на мору нафте.
Монархије – посебно Саудијска Арабија – искористиле су то богатство да збаце владе, ућуткају унутрашње неслагање и спонзоришу верзију ислама која је изнедрила терористе од Кавказа до Филипина.
А сада су у невољи.
Саудијска нафтна компанија, Арамцо, управо је забележио пад своје кварталне зараде са 24.7 милијарди долара на 6.6 милијарди долара, што је пад од више од 73 одсто у односу на пре годину дана.
Није сав пад последица рецесије пандемије. Током протеклих осам година, арапски произвођачи нафте забележили су пад својих годишњих прихода са 1 билион долара на 300 милијарди долара, што одражава постепени прелазак са угљоводоника на обновљиве изворе енергије. Али Цовид-19 је у великој мери убрзао тај тренд.
За земље попут Саудијске Арабије ово је егзистенцијални проблем. Земља има растућу популацију, велики део незапослених и младих — неких 70 одсто Саудијаца је млађе од 30 година. До сада је краљевска породица држала поклопац на ствари дајући готовину и стварајући послове, али пад прихода је чинећи то тежим. Краљевина — као и УАЕ — има огромне финансијске резерве, али тај новац неће трајати вечно.
У саудијском случају низ економских и политичких грешке погоршали су кризу.
Ријад је закључан у скупом војном застоју у Јемену, истовремено покушавајући да диверсификује економију земље. Престолонаследник, Мохамед бин Салман, тражи 500 милијарди долара за Црвено море мега пројекат да се изгради нови град, Неом, који ће наводно привући индустрију, технологију и инвестиције.
Међутим, план је привукао мало спољног новца, јер су инвеститори преплашени престолонаследниковом агресивном спољном политиком и убиством новинара Џамала Кашогија. Саудијци се задужују до 12 милијарди долара само да би Арамку исплатили дивиденде од 75 милијарди долара годишње.
Нафтна криза се проширила на земље Блиског истока које се ослањају на монархе за инвестиције, помоћ и послове за своју младу популацију. Каиро шаље око 2.5 милиона Египћана да раде у заливским државама, а земље попут Либана пружају финансијске услуге и робу широке потрошње.
Либан сада имплодира, Египат гомила огромне дугове, а Ирак не може да плати своје рачуне јер је нафта заглављена на око 46 долара по барелу. Саудијској Арабији је потребна цена од најмање 95 долара по барелу да би задовољила своје буџетске потребе — и да би нахранила апетите својих краљевских породица.
Када се пандемија заврши, цене нафте ће порасти, али је мало вероватно да ће достићи ниво на којем су биле почетком 2000-их када су у просеку износиле 100 долара по барелу. Цене нафте су ниске још од лоше осмишљеног покушаја Саудијске Арабије да избаци мање конкуренте и поново преузме свој ранији тржишни удео.
У 2014, Ријад је намерно снизио цену нафте да би повредио мање конкуренте и угушио скупе арктичке пројекте бушења. Али када је кинеска економија успорила, потражња за нафтом је пала, а цена се никада није опоравила.
Од 10 највећих произвођача нафте у свету, пет их је на Блиском истоку: Саудијска Арабија, Ирак, Иран, УАЕ и Кувајт. Сви су у тешкој ситуацији, иако је у случају Ирана ово погоршано америчким санкцијама. Са изузетком Ирака – где су масовне демонстрације уздрмале руководство земље – већина тих земаља је била политички тиха. У случају монархија, наравно, тешко је проценити ниво незадовољства јер оне не толеришу неслагање.
Али колико дуго ће чланови краљевске породице моћи да држе поклопац?
„То је трансформација коју је убрзала катаклизма вируса корона“, каже стручњак за Блиски исток Патрицк Цоцкбурн, „и радикално ће променити политику Блиског истока.
Не постоји регион који није погођен тренутном кризом. Са изузетком председника Бразила и САД, већина светских лидера је закључила да су климатске промене реалност и да су угљоводоници главни кривци. Чак и када пандемија попусти, употреба нафте ће наставити да опада.
Вирус је разоткрио линије грешака међу моћнима. Сједињене Државе имају највећу економију на свету и највећа су војна сила на свету, а ипак су једноставно пропале суочене са Цовид-19. Са 4 процента светске популације, на Сједињене Државе отпада 22 процента смртних случајева од пандемије.
И САД нису саме. Велика Британија има више од 40,000 мртвих, а њена економија је пала за 9 одсто. Насупрот томе, Бангладеш, земља са највећим бројем људи на свету, са двоструком популацијом Велике Британије, има око 4,000 смртних случајева, а њена економија је смањена за само 1.9 одсто.
„Ковид-19 је одувао мит о компетенцијама „првог“ и „трећег“ света“, каже се Стевен Фриедман, директор Центра за проучавање демократије у Јоханесбургу.
Турска, Вијетнам, Куба и Нигерија имају далеко боље резултате у борби против вируса од Велике Британије и Европске уније.
Делимично је то зато што је становништво Европе старије. Док је просечна старост у Европи 43 године, у Африци је 19 година. Млађи људи заражени вирусом корона генерално имају боље исходе од старијих људи, али старост не објашњава у потпуности разлике.
Док је Турска развила софистициране методе праћења за праћење малих богиња, а Нигерија је урадила исто за еболу, САД и Уједињено Краљевство су систематски гладовали или су укидали програме јавног здравља. Уместо да гомилају залихе за суочавање са пандемијом, Европа и САД су се ослањале на земље попут Кине да брзо снабдевају ствари попут опреме за личну заштиту по „по потреби“, јер је то било јефтиније од сопствене производње или плаћања складиштења и одржавања,
Али „потреба“ не функционише током светске пандемије. Кина је морала да се носи са својом здравственом кризом. Време кашњења између појаве вируса и добијања средстава за борбу против њега директно је одговорно за талас смртних случајева међу медицинским радницима и онима који први реагују.
И док се кинеска економија поново опоравила — довољно да цена нафте мало порасте — САД, Велика Британија и ЕУ су заглибљене у ономе што обећава болну рецесију.
Неолиберални модел ниских пореза, приватизације јавних ресурса и ослањања на слободно тржиште показао је своју неспособност пред природном катастрофом. Однос између богатства и повољних исхода функционише само када се то богатство улаже у многе, а не у неколицину.
Јустинијанова куга уништила је Римско царство. Мало је вероватно да ће пандемија то учинити Сједињеним Државама. Али разоткрио је линије квара и структуралне слабости на које богатство исписује – све док се не појави нешто попут Цовид-19 да отресе сјај са система.
Цонн Халлинан се може прочитати на диспатцхесфромтхеедгеблог.вордпресс.цом Миддлеемпоиресериес.вордпресс.цом.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити