Следи превод на енглески.
Пару данс Л'Хуманите од 18. априла 1904.
Ле ном меме де це јоурнал, ен сон амплеур, маркуе екацтемент це куе нотре парти се пропосе. Ц’ест, ен еффет, а ла реалисатион де л’хуманите куе траваиллент тоус лес социалистес. Л’хуманите н’екисте поинт енцоре оу елле екисте а пеине. А л’интериеур де цхакуе натион, елле ест цомпромисе ет цомме брисее, пар л’антагонисме дес цлассес, пар л’иневитабле лутте де л’олигарцхие цапиталисте ет ду пролетариат. Сеул ле социалисме, ен абсорбант тоутес лес цлассес данс ла проприете цоммуне дес моиенс де траваил, ресоудра цет антагонисме ет фера де цхакуе натион енфин рецонцилиее авец еллес-мемес уне парцелле д’хуманите.
Де натионс а натионс, ц’ест ун региме барбаре де дефианце, де русе, де хаине, де виоленце куи преваут енцоре.
Меме куанд еллес семблент а л'етат де паик, еллес портент ла траце дес гуеррес д'хиер, л'инкуиетуде дес гуеррес демаин : ет цоммент доннер ле беау ном д'хуманите а це цхаос де натионс хостилес ет блессеес, а де ламбеаук сангленс ? Ле узвишени напор ду пролетариат интернатионал, ц’ест де рецонцилиер тоус лес пеуплес пар л’универселле јустице социале. Алорс враимент, маис сеулемент алорс, ил и аура уне хуманите рефлецхиссант а сон уните супериеуре данс ла диверсите виванте дес натионс амиес ет либрес. Верс це гранд бут д’хуманите, ц’ест пар дес моиенс д’хуманите аусси куе ва ле социалисме. А месуре куе се девелоппент цхез лес пеуплес ет лес индивидус ла демоцратие ет ла раисон, л’хистоире ест диссипее де рецоурир а ла виоленце. Куе ле суффраге универсел с’аффирме ет с’ецлаире ; ку’уне вигоуреусе едуцатион лаикуе оувре лес еспритс аук идеес ноувеллес, ет девелоппе л’хабитуде де ла рефлекион ; куе ле пролетариат с’органисе ет се гроупе селон ла лои тоујоурс плус екуитабле ет плус ларге ; ет ла гранде трансформатион социале куи доит либерер лес хоммес де ла проприете олигарцхикуе, с'аццомплира санс лес виоленцес куи, ил и а цент дик анс, енсанглантерент ла Револутион демоцратикуе ет боургеоисе, ет донт с'аццомплира санс лес виоленцес куи, ил и а цент дик анс, енсанглантерент ла Револутион демоцратикуе ет боургеоисе, ет донт с'аццомплира санс лес виоленцес куи, ил и а цент дик анс, енсанглантерент ла Револутион демоцратикуе ет боургеоисе, ет донт с'аццомплира санс лес виоленцес куи, ил и а цент дик анс, енсанглантерент ла Револутион демоцратикуе ет боургеоисе, ет донт с'аффли не с'аффли с'аффли Бабеуф.
Цетте нецессаире еволутион социале сера д’аутант плус аисее куе тоус лес социалистес, тоус лес пролетаирес, серонт плус етроитемент унис. Ц’ест цетте унион, куе тоус ици, данс це јоурнал, ноус воулонс траваиллер. Је саис биен куел ест аујоурд’хуи, данс тоус лес паис, л’апрете дес цонтроверсес ет дес полемикуес цонтре лес социалистес. Је саис куел ест ле цонфлит дес метходес ет дес тацтикуес ; ет ил и аураит енфантиллаге а претендре цоуврир цес опозиције д’уне уните ектериеуре ет фацтице. Л’унион не пеут наитре де ла цонфусион. Ноус дефендронс тоујоурс ици, ен тоуте неттете ет лоиауте, лес метходес д’ацтион куи ноус семблент лес плус еффицацес ет лес плус сурес. Маис ноус не воулонс пас аггравер, пар л’инсистанце дес цонтроверсес ет ле венин дес полемикуес, дес диссентиментс куи фурент санс доуте иневитаблес, ет куе ле темпс ет ла форце дес цхосес ресоудронт цертаинемент. Социалистес револутионнаирес ет социалистес реформистес сонт авант тоут, поур ноус, дес социалистес. С’ил ест дес гроупес куи, ца ет ла, се лаиссент ентраинер пар пассион сецтаире а фаире ле јеу де ла цонтре-револутион, ноус лес цомбаттронс авец фермете. Маис ноус савонс куе данс лес деук фрацтионс социалистес, лес девоуементс абондент а ла Републикуе, а ла пенсее либре, ау пролетариат, а ла Револутион социале. Соус дес формулес диверсес, донт куелкуес-унес ноус параиссент сураннеес ет пар цонсекуент дангереусес, тоус лес социалистес сервент ла меме реасон. Ет л’он верра а л’епреуве куе, санс риен абандоннер де нос цонцептионс пропрес, ноус тацхеронс ици де сецондер л’еффорт де тоус.
Ноус воудрионс де меме куе ле јоурнал фут ен цоммунион цонстанте авец тоут ле моувемент оувриер, синдицал ет цооператиф. Цертес, ици енцоре, ил и а биен дес дивергенцес де метходе. Ет цеук куи тентент де детоурнер де л’ацтион политикуе ле пролетариат органисе, цомметтент, а нотре сенс, уне ерреур фунесте. Маис куе сераит ет куе ваудраит цетте ацтион политикуе санс уне форте организатион ецономикуе де ла цлассе оувриере, санс уне виве ацтион цонтинуе ду пролетариат луи-меме ? Воила поуркуои, санс ноус арретер аук диверситес ет аук цонтрариетес де тацтикуес ет де формулес, ноус серонс хеуреук д’аццуеиллир ици тоутес лес цоммуницатионс оу се манифестера ла вие оувриере ; ет ноус сецондеронс де нотре миеук тоус лес напори де гроупемент синдицал ет цооператиф ду пролетариат. Аинси ла ларгеур меме ет ле моувемент де ла вие ноус меттронс ен гарде цонтре тоуте тентатион сецтаире ет тоут есприт де цотерие.
Ц’ест пар дес информатионс етендуес ет екацтес куе ноус воудрионс доннер а тоутес лес интеллигенцес либрес ле моиен де цомпрендре ет де југер еллес-мемес лес евенементс ду монде. Ла гранде цаусе социалисте ет пролетариенне н’а бесоин ни ду менсонге, ни ду деми-менсонге, ни дес информатионс тенданциеусес, ни дес ноувеллес форцеес оу тронкуеес, ни дес процедес обликуес оу цаломниеук. Елле н’а бесоин ни ку’он диминуе оу рабаиссе ињустемент лес адверсаирес, ни ку’он мутиле лес фаитс. Ил н’и а куе лес цлассес ен децаденце куи онт пеур де тоуте ла верите ; ет је воудраис куе ла демоцратие социалисте уние а ноус де цоур ет де пенсее, фут фиере биентот де цонстатер авец ноус куе тоус лес партис ет тоутес лес цлассес сонт облигес де рецоннаитре ла лоиауте де нос цомптес-рендус, де ла суренсементс 'екацтитуде цонтролее де носреспонденцес. Ј’осе дире куе ц’ест пар-ла враимент куе ноус маркуеронс тоут нотре респецт поур ле пролетариат. Ил верра биен, је л’еспере, куе це соуци цонстант ет сцрупулеук де ла верите меме данс лес плус апрес батаиллес, н’емоуссе пас ла вигуеур ду цомбат ; ил донне ау цонтраире аук цоупс портес цонтре ле прејуге, л’ињустице ет ле менсонге уне форце децисиве.
Маис тоут цела не сераит риен ет тоуте нотре тентативе сераит ваине оу меме дангереусе си л’ентиере индепенданце ду јоурнал н’етаит поинт ассурее ет с’ил поуваит етре ливре, пар дес хеавиес финанциерес, а дес инфлуенцес оццултес. Л’Индепенданце ду јоурнал ест ентиере. Лес цапитаук, дес маинтенант соусцритс, сонт суффисантс поур ноус перметтре д’аттендре ле девелоппемент еспере ду јоурнал. Ет илс онт ете соусцритс санс цондитион ауцуне. Ауцун гроупе д’интеретс не пеут дирецтемент оу индирецтемент песер сур ла политикуе де л’Хуманите. Де плус, ноус авонс инсцрит данс лес статутс куе л'аппорт де траваил фаит пар лес цоллаборатеурс ду јоурнал сераит репресенте пар дес ацтионс аппелеес " ацтионс д'аппорт " куи перметтент а ла редацтион ет а ла дирецтион политикуе де фаире екуилигес дан л'ентреприсе аук ацтионс ен нумераире. Ц’ест, данс ла цонститутион де нотре јоурнал, уне гарантие цертаине д’индепенданце. Ц’ест а мон ном, цомме дирецтеур политикуе репресентант ла дирецтион, куе се сонт инсцритес цес ацтионс д’аппорт. Аи-је бесоин де дире куе це н’ест ла уне спецулатион ни де ма парт, ни де ла парт де мес цоллаборатеурс ? Д’аборд, лес ацтионс д’аппорт не рецевронт уне парт куелцонкуе де бенефице куе лорскуе лес ацтионс репресентант ле цапитал ен нумераире, целлес куи онт ете деја соусцритес ет целлес куи ле серонт плус тард, ун дивиден рецу де ун дивиден рецу. Маис суртоут, пар уне леттре аннекее а мон цонтрат де дирецтион, је реметс д'аванце ау цонсеил д'администратион, цомпосе д'хоммес цхоисис парми нос амис, лес бенефицес евентуелс куи поурраиент рессортир аук ацтионс д'аппорт, ил поур девелоппер ле јоурнал, поур амелиорер ла цондитион де тоус лес цоллаборатеурс ет поур цонтрибуер а дес оуврес де пропаганде социалисте ет д'органисатион оувриере. Данс цес услови, куанд л’хеуре сера венуе поур ноус д’аццроитре ле цапитал ду јоурнал, ц’ест ен тоуте цонфианце куе ноус феронс ун аппел публиц а ла демоцратие ет ау пролетариат. Фаире вивре ун гранд јоурнал санс ку’ил соит а ла мерци д’аутре гроупе д’аффаирес, ест ун проблеме диффициле маис нон пас инсолубле. Тоус ици, ноус ноус доннеронс ун плеин напор де цонсциенце ет де траваил поур меритер це суццес : куе ла демоцратие ет ле пролетариат ноус и аидент.
Следећи је био први уводник у првом броју бр Л'Хуманите, Април КСНУМКС, КСНУМКС.
Сам назив ове новине у својој ширини говори тачно шта наша странка предлаже. У ствари, сви социјалисти раде за испуњење човечанства. Човечанство још не постоји, тачније једва да постоји: у унутрашњости сваке нације оно је компромитовано и разбијено класним антагонизмом, неизбежном борбом капиталистичке олигархије и пролетаријата. Само социјализам, апсорбујући све класе у заједничко власништво над средствима рада, може да разреши овај антагонизам и да од сваке нације, која се коначно помири једни са другима, направи честицу човечанства.
Између нација постоји варварски режим пркоса, лукавства, мржње и насиља који још увек преовладава.
Чак и када се чини да постоје у стању мира, они носе трагове јучерашњих ратова и страха од сутрашњих. Како да дамо прелепо име човечанства овом хаосу непријатељских и рањених нација, овој гомили крвавих остатака? Узвишени напор међународног пролетаријата је да помири све народе кроз универзалну социјалну правду. Тада и само тада ће постојати човечанство које сматра своје супериорно јединство унутар живе разноликости слободних и пријатељских нација. Како се демократија и разум развијају унутар народа и појединаца, потреба за прибјегавањем насиљу се смањује. Нека се универзално право гласа потврди; нека снажно световно образовање отвори духове за нове идеје и развије навику размишљања; нека се пролетаријат организује и групише по закону који је све поштенији и великодушнији; нека се све ово деси и велики преображај који ће човечанство ослободити олигархијске својине оствариће се без насиља које је пре 110 година окрвавило демократску и буржоаску револуцију, а због којег је наш велики комуниста Бабеуф туговао у лепом писму.
Ова неопходна друштвена еволуција биће утолико једноставнија јер ће сви социјалисти, сви радници бити чвршће уједињени. Сви ми овде, у овим новинама, желимо да радимо за овај синдикат. Свестан сам оштрине свих полемика против социјалиста. Знам за сукобе око метода и тактика, и било би детињасто претварати се да ове поделе прикривамо вештачким и чисто спољашњим јединством. Јединство се не може родити из забуне. Ми ћемо овде увек, јасно и лојално, бранити средства деловања која нам се чине најефикаснијим и најизвеснијим. Али не желимо да продужавањем контроверзи и отровом полемика погоршавамо несугласице које су несумњиво биле неизбежне и које ће сила догађаја свакако разрешити. За нас су револуционарни социјалисти и реформистички социјалисти пре свега социјалисти. Ако постоје групе које нека секташка страст одвуче да играју контрареволуциону игру, ми ћемо се одлучно борити против њих. Али знамо да унутар обе социјалистичке фракције постоје јака осећања за републику, слободну мисао, пролетаријат и социјалну револуцију. Под разним формулама, од којих нам се неке чине застарелим и, последично, опасним, сви социјалисти служе истом циљу. А када дође време, постараћемо се да, не напуштајући било коју своју концепцију, покушаћемо овде да подржимо труд свих.
Такође бисмо желели да овај лист буде у сталној заједници са целокупним радничким покретом, како синдикалним тако и задружним. Наравно, и овде постоје разлике у методи. А они који покушавају да одврате организовану радничку класу од политичког деловања чине страшну грешку. Али шта би била и шта би вредела ова политичка акција без јаке економске организације радничке класе, без живе континуиране акције самог пролетаријата. Због тога ћемо, без заустављања да испитујемо разноликост и супротност тактика и формула, радо примити сва саопштења која илуструју живот радничке класе. И својим залагањем подржаћемо све напоре пролетерских синдиката и задружних покрета. На тај начин ће нас ширина и кретање живота чувати од било каквих секташких искушења.
Кроз опсежне и прецизне информације желимо да свим слободним умовима дамо средства да сами разумеју и просуђују светске догађаје. Великој социјалистичкој и пролетерској ствари нису потребне лажи, полулажи, тенденциозне информације, искривљене вести или клевете. Такође не треба да неправедно умањујемо или омаловажавамо противника, нити да унакажемо чињенице. Само пропадајуће класе се боје истине. Био бих срећан да социјалистичка демократија, уједињена с нама срцем и умом, са поносом изјави са нама да све странке и класе морају да признају верност наших извештаја о догађајима, тачност наших информација и тачност наших репортаже. Усуђујем се да кажем да ћемо на тај начин показати поштовање према пролетаријату. Видеће, надам се, да ова стална и скрупулозна брига за истину, чак и у најоштријим биткама, не ослаби снагу борбе; напротив, даје одлучујућу снагу ударцима који се задају предрасудама, неправди и лажима.
Али све ово не би вредело ништа, а сви наши напори били би узалудни или чак опасни, да није обезбеђена потпуна независност наших новина и када би финансијске потешкоће могле да је испоруче скривеним утицајима. Независност новина је потпуна. Наш капитал, који је у потпуности уписан, довољан је да очекујемо развој листа који се надамо; што је још важније, упис капитала је извршен без икаквих услова. Ниједна интересна група не може директно или индиректно да утиче на политику л’Хуманите. Штавише, ми у нашим подзаконским актима постављамо одредбу да ће удео рада сарадника у новинама бити представљен акцијама које се називају „удели доприноса“, што ће омогућити редакцији и политичким директорима да одржавају равнотежу у новинама. вођење новина. У оснивању листа ово је сигурна гаранција независности. У моје име, као политички директор који представља директоре, наведени су „удели доприноса“. Има ли потребе да додам да ово није спекулација са моје стране, или са стране мојих сарадника? На првом месту, „уделе доприноса“ неће добити никакве користи све док све садашње или будуће акције не добију дивиденду од 6%. Али изнад свега, у писму приложеном у анексу мог уговора, унапред предајем административном већу, који се састоји од људи изабраних међу нашим пријатељима, евентуалну добит од „удела доприноса“, како бих побољшао услове свих наших сарадника и да допринесемо социјалистичкој пропаганди и организационом раду међу радничком класом. Под овим условима, када дође време за повећање капитала новина, моћи ћемо, у пуном поверењу, да упутимо јавни апел демократама и пролетаријату. Дозволити сјајним новинама да живе без да буду у милости било које пословне групе је тежак, али не и нерешив проблем. Сви ми овде даћемо пуни напор свести и труда да заслужимо овај успех. Нека нам у овом задатку помогну логор демократије и пролетаријат.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити