Хулио Лопез, Луциано Аруга, Силвиа Супо – три имена су недавно навела жалосну прозивку аргентинских жртава државне репресије, заоставштину крваве војне диктатуре 1976-1983. Ова три имена су оставила болне подсетнике на парадигму нестанака и како је друштвена стигма злочина почињених током диктатуре оставила ожиљке на Аргентини и другим нацијама које су преживеле бруталне војне диктатуре.
Аргентина је недавно обележила четири године од нестанка Хулија Лопеза, захтевајући да преживели тортуру и активиста за људска права буде пронађен жив. После четири године потраге, маршева и некажњивости, чини се да вапаји за правдом и казном нису наишли на одговор равнодушне владе која тврди да брани људска права. Активисти су такође тражили информације о томе где се налази Лучано Аруга, 16-годишњак који је насилно нестао у јануару 2009. и истрагу о убиству Силвије Супо 2010. године, активисткиње за људска права и преживеле тортуре која је сведочила на значајном суђењу за људска права.
4 године без Хулија Лопеза
Хулио Лопез је два пута назван као човек који је нестао. Последњи пут је нестао пре четири године, 18. септембра 2006. у свом родном граду Ла Плати. Он је нестао на дан када је његов починилац и бивши шеф полиције Мигел Ечеколац осуђен на доживотну казну затвора због злочина против човечности и геноцида. Хулио Лопез је био одсутан из суднице, како би био сведок историјског тренутка у значајном суђењу који је отет неколико сати раније.
Лопез је био кључни сведок на суђењу за људска права 2006. у којем је Ечеколац проглашен кривим за отмицу, мучење и убиство активиста током војне диктатуре. Ечеколац је координирао отмице и сесије мучења у мрежи тајних притворских центара у Ла Плати, 30 миља од Буенос Ајреса. У једном од ових центара за мучење, Лопез је први пут срео Етцхецолатза током његовог притвора од 1976-1979.
Хулио Лопез је управо тамо где га репресори желе, у понору некажњивости у којој војска ужива у протекле 34 године. Хулио Лопез никада није могао да саслуша казну својих репресора. Киднапован је дан пре него што је његов починилац Мигел Ечеколац осуђен на доживотни затвор, а Лопез је постао још један нестао.
„Присилни нестанак Лопеза назива се некажњавањем“, написала је група за људска права ХИЈОС у саопштењу за штампу поводом четврте годишњице Лопезовог нестанка. Некажњивост за кршење људских права мрачно је наслеђе Аргентине. Од 1999. године, када су суђења за људска права затворена због закона о амнестији, група за људска права ХИЈОС је изашла на улице и у квартове бивших војних официра како би обавестила заједницу да живе поред особе која је вршила злостављања попут као киднаповање, силовање, мучење и присилни нестанак. На четврту годишњицу Лопезовог нестанка, ХИЈОС је подсетио владу на резултате пуштања војске да иде својим нормалним животима више од деценије након усвајања амнестије која штити војску од кривичног гоњења. „То је последица гадних остатака диктатуре која је опстала у демократији, што је додато недостатку одговора владе на озбиљност онога што се догодило.
Резултат некажњивости
Сада је правда могућа на кривичним судовима, након укидања закона о амнестији 2003. који су штитили чланове војне владе од кривичног гоњења за кршење људских права. Многи ухапшени чланови пуштени су 80-их година када је донет закон о амнестији. Ова амнестија је омогућила бившим припадницима оружаних снага да одрже власт и држе моћне позиције као што су судије и руководиоци у приватним безбедносним фирмама. Етцхецолатз је био један од таквих репресора коме је суђено и осуђено 80-их година за злостављање, конкретно за 91 случај мучења, али је касније пуштен. Бивши шеф полиције уротио се са локалним полицајцима да формирају десничарске, националистичке групе. „Било је предвидљиво да репресори неће стајати на месту када дође време да седну на клупу у судници и одговарају пред судовима и аргентинском народу“, саопштила је група ХИЈОС.
Према подацима групе за људска права ЦЕЛС, више од 1,500 бивших припадника оружаних и безбедносних снага суочава се са оптужбама за кршење људских права током диктатуре. Међутим, само 81 особа је осуђена.
У међувремену, истрага о нестанку Хулија Лопеза дошла је у ћорсокак. Влада је чекала 19 месеци да Хулија Лопеза сматра случајем присилног нестанка. Власти су такође одложиле истрагу о комуникацији са и из затвора Маркос Паз, где је више од 40 репресора тренутно ухапшено и држе под истим кровом са слободом да међусобно комуницирају.
„То је комбинација недостатка одговора, саучесништва и заташкавања“, рекла је Адријана Калво на маршу за Хулија Лопеза. У полицијској истрази о нестанку Хулија Лопеза нико није био под истрагом, а још мање приведен.
Безбедност сведока
„Лопез нас подсећа да репресивни апарат није демонтиран и да суђења напредују, али су сведоци и преживели који сведоче у опасности“, рекла је Адријана Мејер, новинарка националног листа Пагина/12. Међутим, Влада и медији су питање безбедности сведока оставили из жижи јавности.
Недавно убиство Силвије Супо, кључног сведока у суђењу за људска права о злочинима почињеним током аргентинске диктатуре, изазвало је страхове за безбедност сведока који јавно сведоче у овим случајевима. Супо, која је преживела тортуру, избодена је на смрт 29. марта у својој занатској радњи у провинцији Санта Фе у наводној пљачки. Суппо је 2009. године сведочио на суђењу за људска права против бившег судије због његове улоге у злоупотребама током диктатуре. Групе за људска права сумњају да је Суппо убијен да би се послала порука онима који су још увек вољни да сведоче како суђења за људска права напредују.
За преживеле постоји начин да се гарантује безбедност сведоцима, да суђења напредују и за све репресоре. „Програм заштите сведока је хаос. Сведоци на суђењу за људска права у Ла Плати добијали су изоловане претње“, рекао је Царлос Заидман, преживели тортуру. „Верујемо да је једини начин да заштитимо сведоке да сви репресори буду у затвору. Ово је учинило да је двоструко важно сведочити. Нису зауставили борбу нестанком 30,000 компанероса или нестанком Лопеза.”
Ћутање је некажњивост
Да би демократија цветала, некажњивости се мора окончати. Иако је аргентинска влада преузела водећу улогу у подршци напорима да се суди бившој војсци и полицији за кршење права почињених током година хунте, правда је спора. А питање Хулија Лопеза ушло је у понор ћутања медија и председника.
Лопезова породица послала је писмо председнику у којем је од ње тражи да подстакне истрагу о нестанку Лопеза како човек који је два пута у животу нестао без трага не би "постао први нестао у демократији".
Овај захтев је дошао прекасно јер Аргентина има велики број несталих и хиљаде жртава државног репресивног апарата који је још увек у такту. Хулио Лопез, Мигел Бру и Лучано Аруга су само тројица од њих који су нестали у демократији. Да демократија не би нестала, државна репресија мора бити укинута.
Јулио Лопез представља!
Мари Тригона је независни писац и радио продуцент са седиштем у Аргентини. До ње се може доћи преко њеног блога ввв.мујереслибрес.блогспот.цом
Извор: Наопако свет