1. На јавном говору вас неко пита „добро, разумем шта одбијате, али питам се за шта сте? Које институције желите да мислите да ће бити боље од оних које имамо, за економију, политику, пол , раса, екологија, или шта год мислите да је кључно за имати визију?
Нема гаранције, али верујем да су институције под демократском контролом генерално мање штетне од централизоване власти. То значи да радна места треба да буду под контролом људи који тамо раде, имајући у виду интересе и бриге људи на које тај посао утиче. То такође значи квартове под контролом људи који тамо живе, имајући у виду интересе и бриге људи на које та заједница утиче. А то би требало да важи за индустрије и привреде и за градове и регионе. Богатство би у великој мери требало да буде укинуто или распршено међу свима нама. У другим сферама, морамо пронаћи начине да уравнотежимо слободу и приватност и анонимност са одговорношћу и одговорношћу и друштвеним везама. Да људима пружи неку полугу, неку подршку, изван породице или заједнице, а да притом не подрива породицу или заједницу.
2. Даље, неко на истом догађају пита: „Зашто радиш то што радиш? То јест, обраћаш се нама, а знам да пишеш, а можда и организујеш, али зашто то радиш? Шта ти Шта је ваш циљ за наредну годину или за наредних десет година?
Пишем и делујем јер је могуће да ће оно што радим бити од користи онима који пате од западне моћи, или онима који су у опасности. Пишем и делујем јер је могуће да могу допринети изградњи моћног и радикалног мировног покрета који ће зауставити и преокренути трку ка конфронтацији и уништењу. Знам да су моје писање и организовање помогли и ојачали неким људима. Док год сам од помоћи, морам да наставим да покушавам и да побољшавам оно што радим. Искрено, глумим и пишем јер сам на то приморан, због беса на свет какав јесте. У наредној години надам се да ћу радити више ових ствари. Конкретно, да помогне у заустављању ескалације конфронтације са Ираном. У наредних десет година, надам се да ћу помоћи у изградњи много јачег, много радикалнијег мировног покрета у Британији, кроз развојну мрежу организатора, тренера, публикација, веб страница и финансијера.
3. Код куће сте и добијате е-пошту у којој се каже да нова организација покушава да формира, међународна, са националним огранцима, итд. Од вас се тражи да се придружите напорима. Можете ли да замислите уверљиве услове под којима бисте рекли, да, даћу своју енергију да се то догоди заједно са вама осталима који сте већ укључени? Ако јесте, који су то услови? Или – да ли уместо тога мислите да, без обзира на садржај дневног реда и састав учесника, идеја не може бити вредна, сада, или можда икада. Ако јесте, зашто?
Дефинитивно су нам потребне међународне политичке форме. Мислим да ће здраве транснационалне организације израсти из интеракције између иницијатива одозго надоле (као што је Светски друштвени форум, који је створио отворен простор оријентисан на грассроотс кроз самопокренуту, самоименовану извршну структуру) и постојећих локалних повезаних националне институције. Каква ће та интеракција бити, не знам. Сматрам да је идеја транснационалне радикалне организације изузетно узбудљива.
4. Да ли мислите да напори да се организују покрети, пројекти и наше сопствене организације треба да отелотворе семе будућности у садашњости? Ако не, зашто? Ако јесте, можете ли рећи шта, врло грубо, мислите да би неке од импликација биле за организацију коју бисте фаворизовали?
Радикалне политичке организације треба да покушају да отелотворе своје вредности у својим структурама и својим операцијама. За либертаријанске социјалистичке или радикалне пацифистичке групе, ако је могуће, ово би требало да укључи избалансиран комплекс послова, где би сви они који раде у економској јединици требало да имају једнако испуњавајућу и оснажујућу равнотежу задатака. Пеаце Невс, где ја радим, нема такву структуру, тако да не могу мирне савести више да кажем на ову тему.
5. Зашто сте одговорили на овај интервју? Зашто мислите да други нису одговорили?
Одговорио сам на овај интервју јер сам се осећао кривим што нисам учествовао у остатку РеСоц пројекта. Редовно сам заказивао време да учествујем у процесу међусобног коментарисања. Исто тако редовно, хитнији задаци су преплавили мој дан и апсорбовали та додељена времена. Искрено, мислим да нисам рекао ништа што неће рећи десетине других испитаника (вероватно сажетије или паметније), тако да је уочена нето корист за 'покрет' или ЗНет што сам потрошио 45 минута на ово је прилично близу нуле. Зашто други људи нису одговорили? Због хитнијих задатака који им преплављују дане, због ниске нето користи од њиховог одговора. Зато што немају мобилне телефоне са омогућеним интернетом који им омогућавају да одговоре у прилично „мртвом“ времену током путовања возом где су планирали да исеку новине.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити