Реци ми на којој се планети заправо налазимо? Све ове деценије касније, да ли смо заиста укључени у „други“ или „нови“ хладни рат? Свакако је тачно да су још 1980-их суперсиле (или су бар тада волеле да мисле о себи), Сједињене Државе и Совјетски Савез, још увек биле укључене у управо такав хладни рат, нешто што је можда изгледало готово позитивно у то време. На крају крајева, „врућа“ је могла укључивати употребу два велика нуклеарна арсенала планете и потенцијално уништавање скоро свега.
Али данас? Ако нисте приметили, фраза „нови хладни рат” или „други хладни рат” заиста се увукла у наш медијски речник. (Погледај на Википедији.) Додуше, за разлику од Џона Ф. Кенедија, Џо Бајден јесте није заправо изговорено о ношењу „бремена дуге, сумрачне борбе“. Ипак, поступци његове спољнополитичке екипе — по духу, као и председник, изразито стари Хладни ратници — помогли су да сама идеја да смо у новој верзији управо таквог сукоба постане део свакодневног медијског ћаскања.
Па ипак, хајде да застанемо и размислимо о томе на којој се планети заправо налазимо. Након 6. и 9. августа 1945, када су две атомске бомбе уништиле јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, није било сумње у то колико би „врући“ рат између будућих нуклеарних сила могао да буде. И данас, наравно, знамо да, ако се таква реч уопште може употребити у овом контексту, релативно скроман нуклеарни сукоб између, рецимо, Индије и Пакистана могао би заправо уништи милијарде од нас, делимично стварањем — да, бррр - "нуклеарна зима“, што би самој фрази „хладни” рат дало сасвим ново значење.
Ових дана, упркос превише „врућем“ рату у Украјини у којем су се САД, барем индиректно, суочиле са посадом која је заменила оне некадашње совјетске хладне ратнике, нове референце о хладном рату углавном су усмерене на све напетије стање ове земље , све милитаризованији однос са Кином. Његов фокус је и острво Тајван и већи део остатка Азије. Што је још горе, чини се да су обе земље одлучне да интензивирају ту борбу.
Ако нисте приметили, Џо Бајден се симболично и много рекламирао зауставио у Вијетнаму (да, Вијетнам!) док се враћао са септембарског самита Г20 у Индији. Ето, он инсистирао да није "желео да обузда Кину" или да заустави њен успон. Такође је захтевао да се игра по „правилима игре” (а знате само чија је то била правила и игра). У том процесу, он је функционално објавио стални покушај своје администрације да створи антикинеску коалицију која се протеже од Јапана и Јужне Кореје (само недавно апсорбован у далеко дубљи војни однос са овом земљом), све до, да, Индија Сама.
И (да, такође!) Бајденова администрација је повећала војну помоћ Јапан, Тајван (Укључујући $ КСНУМКС милиона раније намењен Египту), Аустралији (укључујући обећање да ће снабдети га са сопственим подморницама за нуклеарни напад) и шире. У том процесу, такође је јачао америчку војну позицију на Пацифику Окинава, Гуам, и Филипини да — да опет — Аустралија. У међувремену, један амерички генерал са четири звездице је чак прилично јавно предвидео да ће рат између САД и Кине вероватно избити до 2025. док ургенција његови команданти да се припреме за „борбу против Кине“! Слично, директорка Националне обавештајне службе Аврил Хејнс је позвао Кина, „водећа и најважнија претња националној безбедности САД“, и Бајденов спољнополитички тим је напорно радио на опкољавању — хладноратовска фраза би била „садржи“ — Кину, и дипломатски и војно.
Са кинеске стране, војска те земље на сличан начин појачава своју ваздух поморске активности око и све ближе острву Тајван на злокобан начин, чак и док оно повећава своје војно присуство у места попут la Јужно кинеско море (као и САД). Ох, и само у случају да нисте приметили, уз помоћ Русије, Пекинг такође улаже више новца и труда у шири његов већ поприличан нуклеарни арсенал.
Да, ова најновија верзија Хладног рата је (барем по мом мишљењу) већ мало преврућа за руковање. Па ипак, упркос тој реалности, не би могло бити неприкладније користити термин „нови хладни рат“ управо сада на глобусу где је раније незамисливо верзија врелог рата гледа нас све, укључујући најизразитије Сједињене Државе и Кину, у лице.
За почетак, имајте на уму да су се две велике силе које се тако злокобно суочавају једна против друге имале дуго суочен ништа мање злослутно против саме планете. На крају крајева, Сједињене Државе остају историјски највећи емитер гасова стаклене баште свих времена, док је Кина највећи у овом тренутку (са САД и даље на другом месту и Американцима појединачно одговорним за значајно више емисије од њихових кинеских колега). Резултати су говорили у обе земље.
2023. Сједињене Државе су већ искусиле а рекорд 23 милијарде долара вредне временске катастрофе од Хаваја до Флориде, а година је још месецима до краја. У међувремену, Кина је опседнута запањујући топлотни таласи запањујућа поплава, најјаче кише у последњих 1,000 година, које су раселиле 1.2 милиона људи у областима око главног града Пекинга. С обзиром на протекло лето, ова планета и сви њени становници више нису ни у чему што би могло да прође хладан ратно стање.
Слобода горива?
Како то бива, индустријализоване земље су прве почеле, у суштини, да ратују против нашег света крајем осамнаестог века, али нису имале појма да то раде све док дубоко у двадесетог века. Ових дана, међутим, требало би да буде све само не тајна да је човечанство свесно у рату - и у томе нема ничег "хладног" - са нашим светом и против њега. Нажалост, међутим, у Сједињеним Државама, водећи политичари једне од две велике политичке партије изгледа да су изузетно намерни не само да одбију да признају ту реалност, већ и да подрже ослобађање угљеника у атмосферу на све значајније начине. Њени председнички кандидати, посебно Доналд Трамп (чија је последња председничка кампања била у великој мери финансиран индустријом фосилних горива) и пропали Рон ДеСантис, који је, у ствари, изузетно жељни да порекну реалност нашег садашњег света. Што је још горе, изгледају паклено настројени охрабрујући даљи развој и коришћење угља, природног гаса и нафте у запањујућим размерама, уз уситњавање прописа који постоје за смањење емисије гасова стаклене баште.
У ствари, из срца нафтне земље Тексаса, као Њујорк тајмс Недавно пријавио, ДеСантис је најавио план који је назвао „слобода горива“. Обећао је „да ће укинути субвенције за електрична возила, избацити САД из глобалних климатских споразума – укључујући Париски споразум – и отказати обећања о нето нулти емисији. Такође је обећао да ће повећати америчку производњу нафте и природног гаса и „заменити фразу климатске промене енергетском доминацијом“ у смерницама политике.
А у таквом слепилу, Трамп и ДеСантис су све само не сами. 2022. године, оне главне нације Г20 које су се недавно састале у Индији излио плочу 1.4 билиона долара (да, то није грешка!) за субвенционисање фосилних горива на различите начине, што је више него дупло више од цифре за 2019. У међувремену, профит великих компанија за фосилна горива нагло су порасле, делом захваљујући несумњиво инвазији Владимира Путина на Украјину. И Кина, упркос томе што предњачи у развоју зелених алтернативних извора енергије, такође наставља да користи више угља него остатак планете заједно, док зграда још више електране на угаљ.
Резултати таквог — да, ратоборног — приступа планети били су болно очигледни ове године. На крају крајева, северна хемисфера је управо прошла најтоплије лето у забележеној историји и јужној хемисфери најтоплија зима. Сваког летњег месеца — јун, јул и август — такође је оборио свој претходни глобални рекорд за топлоту и готово је гарантовано да ће 2023. бити најтоплија година икада забележена.
Поред тога, у последњих пет месеци воде светског океана такође разбио температурни рекорди, загревање ако не буквално до тачке кључања, онда барем до запањујућих нивоа. У близини јужне Флориде, недавно температура воде Усвојено 101 степен Фаренхајта! Та све топлија вода је помогла да се произведу све снажније олује са све више падавина. У међувремену, нивои морског леда на Антарктику пао на нове падове. Овог лета земље попут Грчка добила разорне верзије и пожара и поплава, док је све више исушена Либија недавно доживела олују коју су изазвале климатске промене КСНУМКС пута већа вероватноћа са тако запањујућим падавинама да су се две бране срушиле, а воде које су уследиле однеле четврт приморског града Дерна.
Међутим, ових дана није важно где гледате. Чак и Аустралија само искусан најтоплија зима икада и већ потенцијално “катастрофалан” Тамо се развијају пролећни пожарни услови. Докази такође сугеришу да, без обзира на крајности садашњег тренутка, будућност носи много горе у продавници.
У том контексту, размислите о чињеници да два највећа емитера угљика на планети, Кина и Сједињене Државе, које сада потпуно знају шта раде, не могу да замисле да на било који начин раде заједно како би се избориле са катастрофом која би могла доказати, у деценијама које долазе, успорени еквивалент нуклеарном рату.
Нови врући рат
Дакле, нови хладни рат? Не рачунај на то. Мислим искрено, како ико игде може да прича о новом хладан рат са правим лицем на планети на којој је све врелији рат у природи свакодневница — и где се превише мало ради. У међувремену, од овог тренутка, изразито врући рат у Украјини се само погоршава, јер руска и украјинска војска емитовати икад више угљеника, што, испоставило се, војска и ради. На крају крајева, америчка војска је највећи институционални емитер стаклене баште на планети, већи од неке земље.
Говори вам нешто болно о нашем свету да председник који води нови хладни рат са Кином изгледа као светионик разума у поређењу са потпуним климатским лудилом републиканаца. Барем је узео нешто неопходни кораци да обузда фосилна горива, за разлику од свог председничког претходника. Па ипак, у свету који из месеца у месец постаје све топлији, здрав разум би — или би барем требало — сугерисао да два највећа емитера угљеника на планети демилитаризују своје односе и формирају савез да се суочи са највећим изазовом са којим се човечанство икада суочило. У супротном, успон и пад великих сила могли би сами постати ствар прошлости. Па ипак мало их је амерички политичари који би то подржали.
На планети која гори пре рока — и где је човечанство, како год да је погледате постизање изван неких граница постављених за сам живот — зар није време да се поново фокусирамо на нови Врући рат (а не онај у Украјини) који држи ову планету у својим рукама? Није ли време да америчко и кинеско руководство пресеку ратно држање и заједно се суоче са светом у очајничкој опасности, за добро, ако ништа друго, све наше деце и унука који не заслужују планету коју ми да се загрева за њих на тако разорно брз начин?
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити
1 komentar
Том Енглехард је један од најбољих, промишљених, разумних и проницљивих коментатора у САД. Ово је један од његових најбољих чланака. Не слушамо га на велику опасност. Оно што он говори је, могло би се рећи, готово презастрашујуће и могло би бити примамљиво игнорисати га. Не можемо то да приуштимо и опстанак је у питању.