Извор: Латинска Америка у покрету
Пре скоро генерације! Први Светски социјални форум (ВСФ) организован је 2001. године у Порто Алегреу у Бразилу, граду Радничке партије будућег председника Луле да Силве и граду партиципативног буџета. Било је наде, много наде и веровања да је „други свет“ могућ и да можемо да га обликујемо. Ово је постао слоган свих будућих ВСФ-ова.
На овом првом састанку није било толико људи, али је чињеница да се у кратком року окупило скоро 15.000 људи из целог света била право изненађење. Они који су преузели иницијативу, људи из Бразилске радничке партије (ПТ), интелектуалци из Латинске Америке, Африке, Европе и Азије, попут Франсоа Хутара и Самира Амина, људи из француског месечника Ле Монде Дипломатикуе… Било је то право успех и годину дана касније њих је 50.000 путовало у Бразил, са више од 1000 новинара! Светски социјални форум је био одговор на Светски економски форум у Давосу и желео је да предложи алтернативу неолибералној глобализацији.
Основан је „Међународни савет“ како би се ојачао процес и написана је „Повеља принципа“ која садржи главна правила за догађаје.
Један од најважнијих принципа је да нико никада не може да говори 'у име' Форума. Учесници могу да говоре у име својих организација, евентуално заједно са другима, али не „као Форум“. Организације укључене у оружану борбу нису добродошле. Форум жели да буде 'отворени простор', нешто што се може тумачити на различите начине и истовремено се мора посматрати као гаранција за 'хоризонталност' – без хијерархије –, самоуправљања и демократског учешћа свих.
У почетку, међународни савет је био затворен скуп интелектуалаца који су љубоморно чували своје привилегије, покушавали да контролишу процес Форума и расправљали о светским политичким стварима.[И]
Велике гужве
После три веома успешна форума у Бразилу, догађај је са исто толико успеха отишао у Мумбај, Индија. Ипак, прве мале пукотине су изашле на видело када су антикапиталисти, одбијајући да предвиде и најмањи компромис, организовали сопствени антиимперијалистички форум, паралелно са званичним ВСФ.
После смо имали „полицентрични“ форум у Каракасу, Венецуела, Бамаку, Малију и Карачију, Пакистан. Годину дана касније преселили смо се у Најроби, Кенија, што није било успешно због лоше организације и недостатка ресурса. Вратили смо се у Бразил са гигантским Форумом (150.000 људи!) у Белему и фокусом на регион Амазона и његово аутохтоно становништво. Покушали смо још једном у Африци, али опет је организација била испод нуле.
Правила која су постављена да гарантују демократију и хоризонталност нису била тако чврста како се очекивало. На сваком састанку међународног савета – два пута годишње – била је неопходна нова комисија, нова радна група или други комитет за везу да би се поправиле пукотине.
Али пукотине су се и даље појављивале и чинило се да је глобална левица слаба као и њени национални колеге: свађе, его, различите филозофије... европски форуми нису преживели бескрајне свађе.
Веровање у 'други свет' било је угрожено након догађаја од 11. септембра 2001. године и готово нестало са финансијском кризом 2007-2008. ВСФ је наставио да се окупља, али је постао мање динамичан.
Арапско пролеће дало је нову наду и организовали смо одличан Форум у Тунису 2013. и још један 2015. године.
Канађани су предложили нову формулу за ВСФ и организовали је у Монтреалу у лето 2016. Било је у реду, али готово да није било укључених организација. Као што је случај са многим младим људима данас, његова филозофија је била фокусирана на појединце са малом визијом глобалног света.
Пуцање пукотина
Бразилцима је било доста. Више нису желели да организују састанке међународних савета и сумњали су у будуће светске друштвене форуме. Неколико пута је било правих сукоба на састанцима и морао је бити стручњак са пуно емпатије да би разумео шта се говори током дебата. Оно што се мислило крило се испод неколико слојева новоговора и празних појмова.[Ии]
Често се говорило да је главни проблем ВСФ-а опозиција између невладиних организација и друштвених покрета. За невладине организације се каже да су реформистичке са мало или нимало контакта са својом базом, док би друштвени покрети требало да буду револуционарни и веома популарни. Ја не верујем. Неке невладине организације су веома револуционарне, а неки друштвени покрети савршено добро знају како да држе своје чланове у реду.
Први прави проблем је неуспешна и нејасна дефиниција „отвореног простора“, укључујући његову суштинску „хоризонталност“. Ово су привлачни принципи, али им је потребно конкретно значење. На сваком месту где се људи окупљају, у малим или мање малим групама, постојаће односи моћи и они се морају пратити на демократски начин. Ако 'хоризонталност' значи да стварно постојећа хијерархија остаје скривена иза недефинисаног принципа, нужно ће се појавити проблеми са одговорношћу и транспарентношћу. Ако су структуре толико сложене да нико не зна ко шта треба да ради, неспоразуми су неизбежни. Мала група у оквиру међународног савета наставила је да тражи лаку структуру са јасним одговорностима и транспарентношћу, али безуспешно. Они који имају моћ, поготово ако она остане невидљива, неће прихватити никакве промене.
Други проблем је што се неки од бразилских 'очева' Форума плаше политичких позиција.[иии] Чак и ако је први Форум био организован непосредно пре избора који су Лулу учинили председником земље – и промовисали његову кандидатуру – данас постоји огроман страх од додиривања било чега политичког. Ово је очигледно веома апсурдно када се жели обликовати „други свет“, али то доводи до трајне борбе између малог клуба „очева“ и многих динамичних и млађих чланова међународног савета. Први не желе више да организују опште форуме и уместо тога се фокусирају на тематске форуме, као што су вода, миграције или нуклеарна питања. Они се и даље фокусирају на различитост и идеја 'конвергенције' их тера да дрхте.
Трећи проблем је, коначно, чисто материјални: недостатак ресурса. Састанак међународног савета лако ће коштати око 100.000 евра, осим ако сви плате своју карту. Буџет за форум у Салвадору био је око 2.5 милиона евра, што је веома скроман износ у поређењу са претходним форумима. Чињеница да је међународни савет плаћао улазнице за многе своје чланове учинила је веома лаким склапање савеза. Сада када је то престало, остали су само аутономнији чланови који могу да доведу 'стару гарду' у мањински положај. Финансијска ограничења, широм света, отежавају многим покретима дуга путовања. То објашњава зашто су последњи форуми можда били успешни, али више нису били "глобални" форуми. Учешће Африке се смањило, учешће Азије је скоро нестало.
Нови почетак?
Састанак међународног савета у Порто Алегреу у јануару 2017. био је права прекретница. Два и по дана, дискусије су биле озбиљне и мирне, сви су се плашили да се понови окршај у Монтреалу, где ни упркос консензусу није било могуће осудити „пуч“ против Дилме Русеф у Бразилу. Али последњих пола дана, стара гарда је одлучно одбила да предвиди следећи Форум у Салвадор де Баији у пролеће 2018. Они су поражени…
У октобру 2017. године одржан је још један састанак међународног савета у Салвадору у циљу конкретне припреме Форума. Био је то веома позитиван и конструктиван састанак, без икаквих сукоба. Покрети у Салвадору су веома динамични, остварена је веома интересантна сарадња са Федералним универзитетом Бахије, јавном установом са више од 200.000 студената. За ректора Универзитета ово је била јединствена прилика да допре до друштва.
Овде је одржан последњи Светски друштвени форум, од 13. до 17. марта 2018. године.
Али да ли је то био прави глобални форум? Било је доста људи из Латинске Америке, па чак и из Африке, јер су везе између Салвадора де Баије и Африке прилично јаке. Европско присуство је било много слабије, а Азија скоро потпуно изостала. Трећег дана постало је јасно да је неколико радионица било политичке природе, мимо онога што се дешава у Бразилу. Веома велика већина од преко 2000 активности су искључиво мобилизационе, само мала мањина је фокусирана на развој алтернатива или на стратегију. Главне теме прошлости, међународне финансијске институције, слободна трговина, сукоби, климатске промене: морали сте да их тражите помоћу лупе.
Позитивна нота је требало да дође из разних паралелних великих скупова: скупштине жена, скупштине демократија где је Лула дошао да говори, скупштине покрета социјалног отпора. Нажалост, били су помало разочаравајући. Овај ВСФ је свакако ставио феминизам у потпуности на мапу, жене су играле огромну улогу на овом форуму, али њихов акциони програм је оставио много да се пожели. Скуп са Лулом био је тренутак мобилизације и, очигледно, углавном бразилског. Скупштина друштвених покрета је пропала, због активног бојкота неколицине.
Немоћни међународни савет
Међународно разочарење не умањује огроман успех овог Форума за Бразилце, у политички веома тешким околностима. Упркос активном бојкоту неколицине, организатори су успели да створе Форум са скоро 80,000 учесника. Свакако нема разлога за било какву критику.
Међутим, морају се поставити питања о ограниченом учешћу Европе и Азије. Цена авионских карата објашњава нешто у време штедње, али не све. Многи интелектуалци су пре неког времена напустили Форум и његову међународну заједницу и то заслужује барем детаљну анализу.
'Други свет је могућ', био је мобилизујући слоган када је први Форум одржан у Порто Алегреу 2001. У Бразил је дошло на хиљаде, интелектуалци и локални покрети из целог света. Циљ је био дати одговор Светском економском форуму у Давосу, развити глобалне алтернативе и стратегије, изградити глобалну противмоћ у временима неолибералне глобализације.
Временом је повеља принципа ВСФ-а почела да делује као кочница политичког деловања. Нико не може да говори 'у име' Форума, поштено, али да ли то значи да Форум нема глас и да никада не треба да има глас? Да Међународни савет никада не може заузети политички став? Оснивачи Форума, који су и даље веома присутни, блокирају све, чак и по веома политичким тачкама око којих постоји консензус. Разумљиво, ово наилази на неразумевање и много фрустрација.
Друга тешка тема је такозвана хоризонталност. Опет, док се сви слажемо око неопходности избегавања вертикалних хијерархија и парализованих структура, везаност за хоризонталност је сада постала параван за скривање стварно постојећих односа моћи. Нема структуре, нико нема никакву одговорност, а самим тим ни одговорности. Нема транспарентности, а камоли демократије.
Иста хоризонталност настављена је и са активностима Форума. Одбацивање сваке хијерархије значи да је радионица на тему „жене и фудбал“ или „ЛГБТ и хип-хоп“ једнако важна као и округли сто о финансијској кризи или о рату и миру. Предлог за конференцију са истакнутим левичарским интелектуалцима одбацује се као „слушање гуруа“. О алтернативама и стратегијама се готово не говори, „о томе морају да се постарају сами покрети“, традиционални је одговор.
Или другим речима, пас гризе сопствени реп.
Недостатак политике
Кључно питање се, дакле, тиче корисности оваквог аполитичног форума? Свакако, за Бразил, а још више за Салвадора де Баију, овај форум је био веома користан. Али за све остале? Ако Форум не може да постоји као Форум, већ само као збир хиљада покрета, он постаје политички ирелевантан. Ако Међународни савет не постоји као политички колектив већ опет само као место окупљања неколицине изабраних представника друштвених покрета, каква је његова улога?
Зар више нема потребе за глобалним одговором, за глобалним политичким актером, за глобалном стратегијом? И у Европи се многи покрети повлаче на националном, па и на локалном нивоу, и не треба сумњати да су локалне акције важне. Локалне утопије могу бити посебно занимљиве, али могу ли бити довољне? Када дођу на рачун националних, европских и глобалних акција, постоји прави проблем. Јер ни климатске промене, ни заштита дигиталних података, ни фискална или социјална правда не могу се адекватно решити на националном, а камоли на локалном нивоу.
'Ми смо отворен простор, стварамо наду и имамо другачију визију политике': ово је одговор, увек изнова, на сва питања, сумње и критике. У стварности не постоји политички приступ и циљеви се завршавају мобилизацијом. Најупечатљивији пример је 'успех' на који се увек помиње када су 2003. године милиони људи изашли на улице против рата у Ираку. Неколико недеља касније тај рат је почео. Где је онда успех?
Артикулација између различитих политичких нивоа је од суштинског значаја за свако глобално и политичко значење. Десница то врло добро зна и у складу с тим се понаша. Левица пречесто наставља да гледа у пупак. У време када су бес и отпор неолиберализму и обесправљености тако велики широм света, када млади и стари људи у градовима широм света излазе на улице – од Хонг Конга до Сантјага де Чилеа преко Багдада –, то је бринући се да нигде нема покушаја да се они каналишу и координирају. Јер у међувремену се појачава репресија и криминализација друштвених покрета и преузимају десничарски популистички режими.
Стари, аполитични Светски друштвени форум нема будућности ако не може допринети координацији деловања и организацији покрета. То никако није једини глобални форум, али једини са потенцијалом за трансверзалан рад. Била би штета да се ово изгуби. Следеће године ВСФ ће напунити 20 година, доба политичке пунолетности. Можда и доба да се постане аутономан и непослушан? Доба да му дају нови подстицај?
Нова нада, нова будућност?
У Мексико Ситију је од 2. до 4. новембра 2018. одржан Светски друштвени форум о миграцијама. Након њега је уследио ограничен, али веома занимљив састанак међународног савета.
Шок од избора у Бразилу, где је сада на власти фашистички председник, свакако је имао свој утицај. Имали смо веома добру политичку дебату о претњама демократији, како у Латинској Америци, тако иу Европи, где су у мају 2019. одржани европски избори, са великим успехом за десничарске и евроскептичне странке.
Идеје о којима се разговарало тицале су се иницијативе да се направи мрежа градова светиња, да се развије светски покрет против фашизма и да се истакне потреба за приближавањем покрета. 'Надие деја ла мано де надие' (нико не пушта ничију руку), солидарност међу нама је неопходна.
Ове дебате су нас такође довеле до закључка да ће следећи ВСФ морати да буде више политички и да тежи конкретним циљевима. Наши мексички пријатељи су изразили жељу да организују ВСФ у Мексико Ситију 2021. Међународна заједница се сложила са идејом у Порто Алегреу у јануару 2020. Мексиканци желе да дају нову динамику ВСФ-у и размисле о потреби промене правила Форума, барем са веома снажном политичком визијом. Ово ће захтевати да свако ради свој посао на сваком континенту како би мобилисао сву енергију и артикулисао различите теме на којима радимо. На овај начин треба да направимо везу између различитих тематских форума. Овај ВСФ ће такође бити важан у наставку притиска на нову мексичку владу. Сви они који су раније били у ИК биће контактирани и поново позвани. Порука ВСФ-а ће морати да буде изражена снажним и еманципаторским политичким гласом.
У том контексту је наглашено да методологија увек мора бити у служби политике, а не обрнуто. Организатори ће размотрити како да организују, поред самоуправних активности, састанке стимулисане од стране фасилитаторског одбора како би се очувала могућност свеобухватног дневног реда и смерница, у служби наших циљева. Овај рад нужно мора бити колективан и тежити циљу да постане истински глобални и политички форум.
Припремни процес у Мексику је сада почео и веома позитивна ствар у томе је ентузијазам и мотивација мексичких покрета. Можемо само да се надамо да ће и сви остали следити у истом духу.
– Франсин Меструм, ЦЕТРИ, Лоуваин-ла-Неуве, Белгија
[И] Сада постоји обимна литература о Светском социјалном форуму. Овде се помињу неке од првих и најважнијих књига: Фисхер, ВФ & Пониах, Т., Други свет је могућ: популарне алтернативе глобализацији и Светски друштвени форум, Лондон, Зед Боокс, 2003; Полет, Ф. (ур.), Глобализинг Ресистанце. Држава борбе, Лондон, Плуто Пресс и Лоуваин-ла-Неуве, ЦЕТРИ, 2004; Плеиерс, Г., Алтер-глобализација. Постати глумци у глобалном добу, Кембриџ, Полити прес, 2010.
[Ии] За неку врсту прегледа, погледајте Боавентура де Соуса Сантос, 'Индиспенсавел Реинвенцао' у Царта Цапитал, 18. октобар 2017, стр. 40.
[иии] Да бисте боље разумели порекло ВСФ-а, прочитајте Милциадес Пена, А. & Давиес, ТР, „Глобализација одозго? Друштвена одговорност предузећа, Радничка партија и порекло светског социјалног форума“ у Нова политичка економија, КСНУМКС.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити