Многи од 70,000 услужних радника „држављана трећих земаља“ (ТЦН) запослених у Авганистану и Ираку „приповедају да су били украдени за плате, повређени без накнаде, подвргнути сексуалном нападу и држани у условима који личе на ропство по уговору од стране њихових шефова подизвођача“, извештавају Сара Стилман у чланку од 6. јуна у Нев Иоркер часопис под називом „Невидљива војска“. У ствари, систем не личи ни на шта толико као на уврнути облик модерног ропства.
„Ови радници, првенствено из Јужне Азије и Африке, често живе у комплексима са бодљикавом жицом у америчким базама, (и) једу у оскудним јелама…“ извјештава она. „Велики број је запослен од стране подизвођача који су финансирани од стране америчких пореских обвезника, али који често раде мимо закона.
Од инвазије САД, више од 2,000 погинулих извођача радова и 51,000 повређених извођача је пријављено у Ираку и Авганистану, јер су растуће стопе жртава „сада у рангу са онима америчких трупа у обе ратне зоне“, пише Стилман.
Иако је председник Обама 2009. рекао да ће испунити своје предизборно обећање да ће ови извођачи радити боље, број ТЦН-а у Авганистану се повећао за скоро 50 процената и достигао 17,500 – без видљивог побољшања у њиховој позицији. Заиста, жалосни услови у базама у којима су ангажовани извођачи изазвали су масовне нереде.
„Раније непријављени немири радника избили су у америчким базама због проблема као што су недостатак хране и неисплаћене плате“, извјештава Стиллман. 1. маја 2010, у радном кампу који води Приме Пројецтс Интернатионал у највећој војној бази у Багдаду, више од хиљаду подизвођача — првенствено Индијаца и Непалаца — дивљало је користећи као оружје песнице, камење, дрвене палице и, као један амерички војни полицајац је то рекао, „све што су могли да нађу“.
„Запослени су почели да бацају шљунак на менаџере. Комади шперплоче од четири стопе пробили су кроз стаклене прозоре. Радници су развалили врата подрума са храном и побегли са колико су могли да понесу“, приметио је репортер. Неколико недеља касније, радници у оближњем кампу који води подизвођач Гулф Цатеринг Цо. организовали су побуну имитатора, „гађајући своје шефове каменицама и оптужујући компанију да им није исплатила одговарајуће плате“, додао је Стилман.
Управник у другом кампу којим је управљао К.Б.Р. (бивша подружница Халибуртона), рекао је Стилману о условима који су изазвали један неред. Зиад Ал Карави је описао како је хиљаду индијских и шриланканских мушкараца под његовим надзором спавало на препуним подовима: „Пацови и мухе су нас напали… Нисмо имали кревете за спавање или столове за јело… Без комуникације, без ТВ-а, без сапуна за опрати или окупати, без посета било кога из компаније или К.Б.Р-а... Радници нису имали избора осим да изађу на протест.”
К.Б.Р. тврди да „пословна етика и вредности“ захтевају да се запослени и подизвођачи третирају „са достојанством и поштовањем“, пише Стиллман, али чак и након његове истраге о условима „изгледа да се мало тога променило“. А портпарол Централне команде америчке војске признао је да она „не игра формалну улогу у праћењу животних услова у америчким базама“.
Многе Т.Ц.Н.-е ангажују приватни подизвођачи који им обећавају високе плате, али плаћају само делић онога што су обећали. Т.Ц.Н.-е такође лажу чак и о томе где ће бити запослени. Некима је речено да ће радити у луксузном Дубаију само да би се нашли у Ираку под ватром.
Стилман извештава да је „војна приватизација (посла) произвела замршене ланце страних подуговора који често доводе до прекорачења трошкова и превара. Комисија за ратно уговарање недавно је упозорила на опасности повезане са „лоше замишљеним, лоше структурираним, лоше спроведеним и слабо надгледаним подуговарањима“, посебно напомињући да се војска „велико ослања на стране подизвођаче који можда нису одговорни ниједној америчкој владиној власти“.
Рекет почиње када Пентагон ангажује главне логистичке уговоре, вредне чак 15 милијарди долара годишње, приватним војним фирмама као што су К.Б.Р., ДинЦорп Интернатионал и Флуор. Стиллман пише: „Ови ’главни продавци’ затим купују већину својих уговора стотинама глобалних подизвођача, од којих су многи са седиштем у земљама Блиског истока, а које су на листи непоштовања прописа Стејт департмента за трговину људима. Коначно, ове фирме се позивају на хиљаде „агенција за радну снагу“ Трећег света – мале операције запошљавања…”
Регрутери, који тражиоцима посла наплаћују најмање хиљаду долара, а често и више за привилегију да се пријаве, стављају их да раде у војним базама као кувари, чистачи, грађевински радници, чиновници брзе хране, електричари, козметичари итд. Кенијци превозе смрзнуте одреске и шаторе на надувавање, Босанци поправљају електричне мреже, а Индијци обезбеђују ледени мока латте, пише Стиллман.
Стилман, која је интервјуисала стотине ТЦН-а у процесу припреме свог чланка, рекла је да је типична прича прича о 25-годишњем запосленом Тацо Беллу у великој америчкој бази у Ираку који је платио непалском регруту 4,000 долара да добије посао у Ираку где му је речено да ће брзо вратити улагање. У мају 2009. човек се нашао смештен у транспортном контејнеру иза америчке амбасаде у Зеленој зони где је спавао на запрљаном душеку са 25 других миграната. „Многи су научили да треба да зарађују само 275 долара месечно као кувари и послужитељи за америчке војнике — делић онога што им је обећано, и мали део онога што се америчким пореским обвезницима наплаћује за свој рад.
У случају да мислите да су налази истраживачког новинара сензационализовани, прочитајте налазе Пентагонове истраге из 2006. о условима рада подизвођача. Владини инспектори су навели „широко распрострањене“ злоупотребе, укључујући незаконито одузимање радничких пасоша, „преварну праксу запошљавања“, „превелике накнаде за запошљавање“ и „услове живота радника који су испод стандарда“. Укратко, још један трагичан пример како тоталитарна држава вођена похлепом нема обзира према појединцу. Иако је председник Линколн укинуо ропство 1863. године, изгледа да је Пентагон поново успоставио ту праксу за своје циљеве.
Схервоод Росс је консултант за односе с јавношћу са сједиштем у Мајамију који је раније био колумниста о питањима на радном мјесту за велику телевизију. Дођите до њега на [емаил заштићен].
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити