Почетак је фебруара 2024. и последња 3 викенда у јануару стотине хиљада Немаца су изашли на улице и окупили се против крајње десничарске АфД. Многи политичари, интелектуалци и обични бирачи уверени су да АфД, Aлтернативе für Dеутсцхланд (Алтернатива за Немачку), је права неонацистичка партија.
У народном језику странка се такође назива:
- АфД = Aлтернативе für Dумкопфе (Aлтернативе for Dмамице)
- АфД = Aбисс for Dеутсцхланд
- АфД = Aus für Dемократие (крај демократије)
- АфД = Aллианце for Dемагози
- АфД – AИле fасцхистен Dепортиерен (Депортујте све фашисте)
Од недавног Ваннсее 2.0 скандал Дошао упалити, АфД се још више сматра као а Неонацистичка партија. 2018. шеф ЦДУ-а и архиконзервативац Фридрих Мерц је изјавио: „АфД су нацисти".
Недавно је регионални лидер ЦДУ највеће немачке покрајине Северна Рајна-Вестфалија и државни премијер Хендрик Вуст рекао, "ово је нацистичка партија".
Суд је одлучио да је оправдано позвати најмоћнијег Фирера АфД-а, Бјорн Хоцке, нациста. Заменик странке АфД, који нема стварну моћ, али је лепо лице неофашизма, становник Швајцарске Алице Веидел, назван је а Наци-Сцхлампе or Нацистичка кучка а судска одлука је дозволила да тај надимак стоји.
Прошлог месеца, Вајдел је била принуђена да отпусти једног од својих саветника који је учествовао у тој тајни Ваннсее 2.0 састанак на коме су емитовани планови да се примора на елиминација или депортација било кога са неаријевцем наслеђе.
Све је почело 2013. са шачицом упорно неолибералних и анти-ЕУ професора економије који су основали тхе АфД. Али данас је АфД више десничар него икада раније.
Да би стигли тамо где су данас, 2022 тхе АфД реплицирао Хитлеров Ноћ дугих ножева. Иако нико није убијен, осим неколико ликова убиства, странка је очистила сваког ко би могао да се креће ка центру или да буде отворен за компромис са другим странкама.
Ова чистка је елиминисала последње умерене партије. Идеолошко чишћење партије извршено је у источнонемачком граду Риеса на партијском конгресу АфД-а 2022. Неофашистичка група језгра је искоренила првобитне нефашистичке неолиберале и озбиљно ослабила конзервативно-реакционарно крило партије.
Риеса 2022 је ојачала волкисцхе (читати: Неонацисти) снаге унутар партије. До 2023. окончане су традиционалне унутрашње борбе АфД између неолиберала, конзервативаца и десничарских екстремиста.
Након тога, унутарстраначки спорови су се углавном концентрисали око небитних питања као што је то које партијске кандидате треба ставити на листу да би могли бити изабрани.
До краја 2023. године, на готово свим недавним изборима у Немачкој, као и на јавним анкетама, тхе АфД био на историјском врхунцу, седећи на КСНУМКС% на КСНУМКС%, како се огледа на немачкој ТВ чувеној Недељно питање који пита Немце: „За коју партију бисте гласали да су избори следеће недеље?“
Немачки иначе апатичан политички пејзаж могао би прихватити АфД као нову (неофашистичку) нормалу за Немачку. Али тада је почео талас уличних протеста. Драматично, протести су имали своју прву победу против странке, што је довело до њиховог пораза у избори у Тирингији.
Годинама је АфД под интензивним надзором служби безбедности, као и Немаца који се сећају злочина које је извршио нацистички режим.
У међувремену, сплавови аналитичке оштрине се такође примењују на АфД од његовог оснивања. На почетку своје историје, АфД је планирао уништење ЦДУ, од 1945. традиционална немачка конзервативна странка. Нису успели.
Недавно су се водиле и страствене дебате о могућности забрана АфД-а. Ово је настало зато што АфД све више није успевао да закамуфлира своје Неонацистичка идеологија.
Међутим, у овом тренутку постоји прилично парадоксалан развој: истовремена радикализација и нормализација АфД-а. Данас више није незамисливо замислити политички сценарио у којем АфД постаје водећа снага на десној страни немачког политичког спектра.
Нарочито у бившој Источној Немачкој, где је АфД веома озбиљан кандидат. У источним државама можда чак заменити конзервативну ЦДУ.
2023. странка је прославила свој КСНУМКСтх годишњицу. У тих 10 година АфД се још више померио удесно од конзервативног ЦДУ-а и неолибералног ФДП-а. Оснивач АфД-а Александар Гауланд је елиминисан, а уједно и простодушни Беатрикс од Сторцх, праунука Хитлеровог министра финансија, углавном је била по страни – али не и због њене изјаве у којој се залаже за стрељање избеглица на границама Немачке!
Пошто је Гауланд отишао, а Шторх ослабљен, Волкиш, односно неонацистичко, крило АфД-а води емисију. Неонацистичко крило АфД-а било је тек у почетној фази након оснивања АфД-а. У почетку није играо никакву видљиву улогу у журка.
Фирер АфД-а је лукави тврдокорни неонациста Бјорн Хоцке који је ширио своју нацистичку идеологију под самосвојним и камуфлирајућим именом Ландолф Ладиг.
На почетку АфД-а његово неонацистичко крило је било крајње маргинално у смислу квантитета и квалитета. Али временом је успео да их обликује и развије у веома јак контингент. Данас су они "" апсолутно доминантна сила унутар странке.
Од конгреса Риеса у лето 2022. године, нема сумње да је волкише-неонацистичко крило преузело вођство АфД-а. Друге две струје (реакционарна и неолиберална) и даље постоје, али се њихови остаци морају потчинити неонацистима.
Под неонацистима, свако ко даје јавне изјаве дужан је да користи неонацистичке фразе као што су Умволкунг или размене становништва, као и за промовисање неофашистичка идеологија расног идентитета.
Кроз употребу ових технике кадрирања, постало је очигледно да десничарска радикализација АфД-а није нашкодила странци. Пре је супротно.
Апсурдно, АфД је више десничар него икад и такође јесте јачи него икад. У источнонемачкој покрајини Саксонији, на пример, АфД је тренутно на 35% популарности бирача.
Окарактерисан јачањем неонацистичког самопоуздања, сами чланови АфД-а су то прилично проницљиво приметили, додатно појачавајући своју приврженост неонацистичкој доктрини.
Није изненађујуће што је мини-фирер Бјорн Хоцке недавно похвалио оно што он назива „идеолошка консолидација странке“. Прикладно, главни кандидат АфД-а за предстојеће изборе за ЕУ у јуну 2024. Максимилијан Крах, своју странку назива „пост-Риеса АфД”. И једни и други признају и подржавају крајње десничарску радикализацију АфД-а.
Скок у неонацизам као „идеолошку стратегију“ добро функционише тхе АфД – прилично бриљантно заправо. Истовремено, њихов успех се не може видети без тренутне непопуларности немачке прогресивно-еколошко-неолибералне (СПД-ГРЕЕН-ФДП) владе.
Немачки конзервативац снажно је подржао владин тренд пада популарности Масовни медији. Комбинована снага немачког конзервативизма (ЦДУ) и корпоративних масовних медија (Птичар) је тешко погодио садашњу владу и инспирисао АфД.
Такође је створио масовну подршку АфД-у јер се успешно претвара да је једина права опозиција влади.
То се догодило истовремено са – наизглед – незаустављивом нормализацијом АфД-а. АфД је могао да има користи од тренутног широко распрострањеног незадовољства немачком тзв семафорска коалиција. То се показало на недавним изборима у државама Хесен и Баварска. Другим речима, тренутно постоји неколико трендова који су повољни за АфД.
АфД је заиста почео да се перципира као нормална странка све док није Ваннсее 2.0 скандал и своје планове за принудне депортација милиона. Према недавним јавним анкетама, око 27 одсто бирача сматра да је АфД „нормална странка“.
У 2016. години, када је АфД био много умеренији, износио је само 17%. Другим речима, како постаје све више и више неонацистички, некако се све више сматра као а нормалан политичка странка.
Један од разлога за јавну подршку АфД-а може се наћи у чињеници да та странка делује много дисциплинованије од других партија у спољном свету. АфД-ова сопствена репликација Хитлерове Ноћ дугих ножева 2022. радио у корист странке. Нестали су они који су интерно изазивали АфД-ове неонацисте. Више не постоји опозиција монолитној идеологији коју проглашава руководство.
Неколико унутрашњих сукоба који су остали више не продиру у Инспирисан Путином гвоздени зид страха према спољашњем свету. АфД такође нуди оно што се на површини чини да обједињује питања. На пример, заузима другачији став о рат у Украјини него скоро све немачке демократске странке.
Оно што функционише за АфД који воли Путина је чињеница да све већи број Немаца мисли да немачка савезна влада предузима премало дипломатских напора да би окончала рат који Путин жели да продужи како би повратио сву „изгубљену“ територију Русије.
Лике Сверуска политичка партија „Јединствена Русија“, АфД остаје националистички. Такође има користи од чињенице да су гласови који су критични према актуелној немачкој влади нашли публику унутар АфД-а.
Недавно је АфД добио подршку и од немачке конзервативне ЦДУ. Оно што немачки конзервативци не схватају је да не помажу себи тиме што се баве питањима и темама везаним за АфД. Резултат је да су конзервативни ЦДУ/ЦСУ стагнира у јавним анкетама.
Углавном преузимањем питања миграције АфД-а, индиректна подршка ЦДУ-а је покренула немачку Овертон Виндов политике на десној страни. Другим речима, тхе АфД бере семе онога што ЦДУ/ЦСУ сади.
АфД се такође претвара да нуди став против милијардера предаторски капитализам. То није ништа ново у политичком”сала огледала” технике. Историјски гледано, немачка нацистичка партија из 1930-их називала је себе „социјалистичком“ као у „Националној социјалистички Немачка радничка партија” (НСДАП).
Илузија коју стварају називи „социјалиста“ и „радници“ имала је жељени ефекат и привукла је оне који су били незадовољни неспособношћу левичарских партија тог времена да се уједине против фашистичке деснице.
Када је НСДАП дошао на власт, хиљаде правих социјалистичких радника су претучене, мучене и убијене док су немачки капиталистички олигарси и пословна елита је напредовала.
Као 1930-их, тако и у 21. веку: АфД је у браку са строгом неолибералном идеологијом. На пример, АфД је против било каквог повећања пореза за богате. Међутим, у целини, АфД остаје тзв партија једног издања. Питање које је њихов хлеб и путер је миграција.
Ово добро утиче на страх немачке малобуржоаске средње класе. За оне са десничарским тенденцијама, питање није толико да ли ће и како социјална и економска политика утицати на њих. Једноставан одговор на свако питање је: миграција.
Као последица тога, АфД веома успешно експлоатише несигурне у својим страх од губитка узвикујући Велику лаж која одражава њихове измучене мисли: „Мигранти ће ме заменити, узми мој посао, узми моју кућу, узми мој ауто...”
Самонегативност садржи уверење да се не може освојити нешто – чак ни нешто мало. За разлику од 1920-их, ово нема никакве везе класна свест. Уместо тога, то има много везе са ксенофобијом и – као и често у Немачкој – са расна свест.
У међувремену, није јасно чак ни да ли се више људи у немачкој популацији заправо креће ка крајњој десници или не, у поређењу са, рецимо, пре неколико година. Најважнији и најновији за Немачку Митте Студиес подржава овај закључак. Истовремено, друге анкете у супротности са Миттеовим налазима.
Проблем за странке које воле демократију је што је недавни изборни успех од тхе АфД показује да постоји све већа подршка немачкој крајњој десници.
Ово важи скоро свуда, посебно у источном делу Немачке. У наставку, тхе АфД остаје посебно јак међу средњим годинама и све више и међу млади гласачи. Са друге стране медаље, немачки пензионери нерадо подржавају АфД.
Могло би се чак рећи да ако би људи од 60 до 70 година који тренутно примају месечне уплате од савезне владе подржали АфД, апсолутна већина за тхе АфД већ би била надохват руке у неким источнонемачким државама.
У неком тренутку у блиској будућности недавно масовни скупови против тхе АфД показаће да ли наизглед незаустављив раст од тхе АфД коначно је заустављен. Наредна три избора – за парламент ЕУ у јуну и у три источнонемачке државе Саксоније, Бранденбурга и Тирингије касније током године – такође ће бити важни показатељи за све већу (не)популарност тхе АфД.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити