Недавно, када је 28-г Алекандриа Оцасио-Цортез, опскурни, отворени демократски социјалиста из Бронкса, лако је победио једног од најмоћнијих америчких конгресмена на демократским предизборима, прича је постала сензација преко ноћи. Како је, питали су се стручњаци, могло доћи до ове узнемирења?
Заправо, то није требало да буде потпуно изненађење јер се последњих година демократски социјализам значајно враћа у амерички живот. Победио је Берни Сандерс, демократски социјалистички амерички сенатор из Вермонта 23 Демократски предизбори и посланички клубови током његове бурне изборне кампање 2016. Заиста, скоро је победио Хилари Клинтон, све осим крунисане од стране естаблишмента Демократске странке, за демократску председничку номинацију. Поред тога, бројни кандидати које је подржао наследник Сандерсове кампање, Наша револуција, победили су на предизборима Демократске странке и изборе за функцију у 2017 2018.
Бројни су и други показатељи недавне популарности социјализма. Они укључују Галупове анкете рађене почетком 2016―један показујући да је 35 одсто Американаца позитивно гледало на „социјализам“ и још један откривајући да 6 од 10 демократских примарних бирача сматра да „социјализам“ има позитиван утицај на друштво. Анкете су показале да је социјализам био посебно популаран међу млади људи, кључни фактор иза скок у чланство демократских социјалиста Америке са 5,000 у новембру 2016. на 40,000 данас.
Наравно, демократски социјализам – усредсређен на идеју демократског власништва и контроле економије – имао је периоде раста, као и пада, током америчке историје. Током првих деценија 20thвек, процветало је. До 1912. године, Социјалистичка партија Америке, предвођена харизматичним радничким лидером и председничким кандидатом Јуџином В. Дебсом, успела је да изабере социјалисте на 1,200 јавних функција у 340 америчких градова, укључујући 79 градоначелника у 24 државе. Али, у року од неколико година, партија је у великој мери уништена репресијом владе (захваљујући њеном противљењу уласку САД у Први светски рат) и њеном огорченом свађом са растућим комунистичким покретом због презира комуниста према политичкој демократији и грађанским слободама.
Са почетак Велике депресије, Социјалистичка партија је доживела скромно оживљавање, али је убрзо почела да бледи пошто је Демократска партија, тада у фази Њу Дила, почела да спроводи многе кључне програме које су дуго заговарали демократски социјалисти: права на колективно преговарање за раднике; закони о минималној плати и максималном сату; послови у јавном сектору за незапослене; систем социјалне сигурности; и велике порезе на богате за плаћање низа социјалних услуга. Демократска партија је све више привлачила подршку демократске социјалистичке изборне јединице, укључујући неке од њених истакнутих личности—лабуристичке лидере као што су Волтер Ројтер, Дејвид Дубински, Сидни Хилман и А. Филип Рендолф, просветне раднике попут Џона Дјуија, активисткиње за женска права попут Маргарет Сангер и популарни писци попут Уптона Синклера.
Већ неколико деценија, Демократски социјалистички организациони одбор, коју су 1973. године основали писац Мајкл Харингтон и други посвећени социјалисти―и њен наследник, Демократски социјалисти Америке (ДСА)―покушали су да оживе демократски социјализам одсецањем од бесплодних предизборних кампања трећих страна и фокусирајући се, уместо тога, на неговање јавне подршке за већа економска и социјална демократија. ДСА је повремено подржавала достојне кандидате на демократским изборима. Али имао је само минималан успех. Углавном, најбоље што је ДСА могла да учини било је да одржи демократску социјалистичку струју у животу окупљањем социјалистички настројених активиста расутих у покретима рада, права жена, расне правде и мира, и доводећи их у везу са малим група симпатичних јавних функционера.
Ипак, успон у америчком животу а грабежљиви корпоративни капитализам, све већи ниво економске неједнакости, и оштро десничарска политика многих држава и савезне владе јасно инспиришу побуну на левици. Као што показују Сандерсова кампања и недавне изборне победе Окасија-Кортеза и других левичарских кандидата, у изборној политици овај револт углавном долази до изражаја унутар Демократске странке.
Иако је прерано знати како ће се ова побуна одиграти, постоје знаци да она почиње да мења политику Демократске странке. Са срдачно презреним Доналдом Трампом у Белој кући и десничарским републиканцима који сада доминирају Конгресом и Врховним судом, многи новонапаљени левичарски гласачи ће вероватно збити редове са главним демократама у свеопштем настојању Демократске странке да отера десницу са власти . Истовремено, међу демократама естаблишмента постоји упоредиво признање да, уколико не пожеле добродошлицу растућем броју демократских социјалиста у своје редове, имају мале шансе да победе на изборима. Ово би могло објаснити зашто се толико водећих демократских политичара сада окренуло подршци главни елементи Сандерсове кампање, као што је Медицаре за све, бесплатно јавно факултетско образовање и ограничавање моћи предузећа. То би такође могло објаснити зашто Демократски национални комитет је заузет смањењем система суперделегата који контролише естаблишмент за избор председничког кандидата.
Као резултат тога, баш као што је Демократска партија у великој мери апсорбовала америчку демократску социјалистичку јединицу током 1930-их и 1940-их и, заузврат, сама била трансформисана тим процесом, исти феномен би могао бити у току и данас. Дуги низ година, секташки левичари су се бунили против активности демократских социјалиста унутар Демократске партије, тврдећи да је она обуздала радничку револуцију или неку другу наизглед славну појаву. Али ова тврдња изгледа сумњива. Уместо тога, демократска социјалистичка активност унутар Демократске партије помогла је да се произведе она врста прогресивне политике и јавне политике која је донела значајне економске и социјалне добитке већини Американаца у прошлости. И данас би се то могло поновити.
Др. Лавренце Виттнер, синдициран ПеацеВоице, је професор историје емеритус на СУНИ / Албани и аутор књиге Суочавање са бомбом(Станфорд Университи Пресс).
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити