Током протеклих неколико месеци, венецуеланска влада на челу са председником Николасом Мадуром осудила је више инцидената саботаже електричне инфраструктуре у земљи, заједно са текућом кампањом за подривање националне економије. Већина међународних медија, заједно са приватним медијима у Венецуели, исмејали су оптужбе председника Венецуеле, и уместо тога су покушали да пребаце одговорност на владу за нестабилност и штету нанету земљи овим поступцима. Ипак, интерни документ чији су аутори три организације из Колумбије и Сједињених Држава, сведочи о злокобном плану против те венецуеланске државе да изазове насиље – чак и смрт – са намером да оправда међународну интервенцију у ишчекивању општинских избора заказаних за 8. децембар.
Документ под називом „Стратешки венецуелански план“ припремила је Фондација за демократски интернационализам (http://fidauv.org), на челу са бившим колумбијским председником Алваром Урибеом, заједно са Првим колумбијским трустом мозгова (http://www.pensamientocolombia.org) и америчка консултантска фирма ФТИ Цонсултинг (http://www.fticonsulting.com). Од 13. јуна 2013. године, план је развијен током састанка представника ове три организације, лидера венецуеланске опозиције, међу којима су Марија Корина Мачадо, Хулио Борхес и Рамон Гиљермо Авеладо, стручњак за психолошке операције Ј.Ј. Рендона и директора Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) за Латинску Америку Марка Фајерштајна.
Стратешки план за дестабилизацију Венецуеле има примарни циљ да ослаби владу пре општинских избора 8. децембра, као што је откривено у документу: „Циљеви постављени у садашњем плану су у суштини усмерени ка општинским изборима заказаним за 8. децембар, док је на истовремено укључујући и убрзано пропадање власти, омогућавајући победу опозиције за овај догађај...” Иако се у тексту даље наводи, “...али да се то може урадити унапред, то би било још боље”.
Документ такође детаљно описује стратегију саботирања електричног система у Венецуели, са циљем да се владу окриви за слабу инфраструктуру и тиме пројектује слику кризе у Венецуели на међународном нивоу. Као део плана, аутори предлажу: „Одржати и повећати саботаже које утичу на јавне услуге, посебно на електрични систем, што ће омогућити да се одговорност стави на владу за наводну неефикасност и немар“. Протеклих неколико месеци, нестанци струје и други несташице електричне енергије утицали су на различите регионе широм Венецуеле, изазивајући опште незадовољство и негативно се одражавајући на владу. Пре само неколико недеља, венецуеланске власти су притвориле различите појединце умешане у саботирање електричног система, а крајем септембра председник Мадуро је протерао тројицу америчких дипломата из америчке амбасаде у Каракасу због њихове наводне улоге у плановима за дестабилизацију државе.
У одељку под називом „Акције“, аутори документа детаљно описују своје следеће кораке за подривање владе Венецуеле. Поред „Усвршавања конфронтационог дискурса Хенрикеа Каприлеса”, опозиционог кандидата који је изгубио од Мадура на председничким изборима у априлу, говоре и о „Генерисању емоција кратким порукама које допиру до највећег броја људи и наглашавају друштвене проблеме, изазивајући друштвено незадовољство . Повећати проблеме у снабдевању основним потрошачким производима”.
Венецуела је током године имала проблеме са снабдевањем основних производа, као што су тоалет папир, шећер, млеко, уље, путер, брашно и друге основне прехрамбене намирнице. Венецуеланске власти су конфисковале тоне ових производа који се илегално држе у складиштима која припадају опозиционим предузећима. Такође су заробили велике количине ових предмета на граници са Колумбијом, где се продају као кријумчарена роба.
Према документу, „Стратешки венецуелански план, око којег су се договорили представници опозиције влади Николаса Мадура, оријентисан је на ове циљеве уз снажну и сталну подршку разних светских личности које имају за циљ да врате Венецуелу истинској демократији и независности, која је отета више од 14 година”.
Током 14 година демократске владавине председника Уга Чавеза, претње његовој администрацији биле су обилне, а планови дестабилизације никада нису престајали. Након неуспеха државног удара 2002. против Чавеза, који је поражен од милионских присталица и који је организовала америчка влада, постојали су бројни покушаји његовог свргавања кроз економске саботаже, изборне интервенције, атентате, психолошки рат, вишемилионске -доларско финансирање опозиционих група из америчких агенција и план за изолацију Венецуеле на међународном нивоу, који никада није имао успеха.
Једно од највидљивијих лица покушаја да се сруши Чавезова влада био је бивши колумбијски председник Алваро Урибе. Бивши шеф колумбијске државе завршио је своје председништво 2010. позивајући на међународну интервенцију у Венецуели како би се уништио Чавез и његова Боливарска револуција. Урибе се од тада посветио омаловажавању Чавеса и његовог наслеђа, као и јачању његових веза са анти-Чавезовским групама унутар и изван Венецуеле.
Смрт председника Чавеса у марту 2013. није спречила Урибеа да настави своје акције против Венецуеле. Избором Николаса Мадура за председника и наставком социјалистичког процеса који је покренуо Чавес, Урибе је задржао своју агресивну агенду против Венецуеле.
Сада овај интерни документ, производ састанка екстремне деснице у Колумбији и Венецуели, заједно са представницима америчке владе, доказује активне планове дестабилизације против Мадура.
Као део ове опасне завере против Венецуеле, аутори предлажу да се „створе кризне ситуације на улицама које ће олакшати интервенцију САД, као и НАТО снага, уз подршку колумбијске владе. Кад год је то могуће, насиље треба да доведе до смрти или повреда”.
Венецуеланци, представници опозиције, раде заједно са страним интересима на стварању смрти невиних грађана у својој земљи, са циљем да оправдају војну инвазију на своју нацију. Ово представља озбиљну претњу – и подли злочин – против суверенитета Венецуеле.
Штавише, поред промовисања међународне кампање за маргинализацију, дискредитацију и оцрњивање Мадурове владе, документ препоручује „војну побуну“ против венецуеланске државе. Они предлажу, „контактирање активних војних група и оних у пензији како би се појачала кампања за дискредитацију владе унутар Оружаних снага... Од виталног је значаја припремити војне снаге тако да током сценарија кризе и друштвеног сукоба, воде побуну против владе, или барем подржавају страну интервенцију или грађански устанак”.
Овај документ сведочи и потврђује истинитост – и озбиљност – оптужби председника Николаса Мадура. Венецуела је на удару, као и током протеклих 14 година од почетка Боливарске револуције и опоравка суверенитета, независности и достојанства Венецуеле. Не заборавимо да Венецуела има највеће резерве нафте на планети. Моћни интереси који траже контролу над тим ресурсима неће престати док не постигну свој циљ.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити