Извор: ФАИР
Емили Вајлдер је мислила да је успела. Након стажирања у Аризона Републицгодине, добила је посао асистента у редакцији у бироу у Фениксу Ассоциатед Пресс, почев од 3. маја. Не би дуго трајало.
Неколико десничарских организација, укључујући Федералиста (5/19/21) и Васхингтон Фрее Беацон (5/18/21) медијске куће, напала је новинску службу због Вајлдерове претходне повезаности са Студентима за правду у Палестини, када је била студент на Универзитету Станфорд. AP, која је недавно имала своју канцеларију у Гази уништена Израелском ракетном ватром, поклекнуто под притиском (Вашингтон пост, 5/20/21).
Гуилд новинских медија, синдикат који представља AP особље, рекло је да истражује Вајлдерово отпуштање (Twitter, 5/20/21):
Компанија је саопштила Гуилду да је Вајлдер прекршио Политику друштвених медија која је договорена са синдикатом и према којој се сви запослени морају придржавати. AP напоменула је да јој је та политика посебно скренута на пажњу након њеног запошљавања, али није прецизирала који су коментари довели до њеног отказа. Цех је питао да ли су коментари који су довели до њеног отказа објављени пре или после њеног запошљавања, и чека одговор.
Ово је танак изговор за AP. рекао је Вајлдер СФГате (5/20/21) да су неке од њених претходних постова на друштвеним мрежама биле истакнуте у а нит од републиканаца са Стенфорд колеџа, као што је онај који Схелдона Аделсона назива „крајње десничарским, про-Трамповим, голим милијардером који изгледа кртица“. СФГате је известила да је „Вајлдер... рекла да данас не би користила такав језик“, и да је „недуго након што је нит почела да се Twitter,” ан AP Уредник је рекао Вајлдеру да „неће упасти у невоље због свог претходног активизма и активности на друштвеним мрежама“. Вајлдер је описао њено „отпуштање као селективну примену против оних који су критиковали Израел“.
Вајлдер је рекла ФАИР-у у телефонском интервјуу да „за свакога ко има очи, уши и мозак“ чињеница да је њено отпуштање уследило након десничарског троловања „није случајност“ и да се „чини као да је то била згодна прилика да ме натера жртвено јање“. Вајлдер је то рекао AP бранс јој нису рекли који су њени постови били разлог за отпуштање, нити коју линију је прешла. Напоменула је да су њени ставови о Израелу/Палестини ирелевантни за њен рад, који је био у потпуности локални. „Можда сам био један од најмлађих запослених у компанији AP“, рекла је она, додајући да њено мишљење као „грађанке, као младе Јеврејке, нема никакве везе са послом који сам радила”.
Прва реакција многих присталица палестинских права била је да је отпуштање био пример колико су десничарске организације жељне и способне да униште каријеру свакога ко се усуди да проговори о социјалној правди у Израелу/Палестини. Да ли би неко ко је интернирао у АИПАЦ-у и/или делио мемове из ИДФ-а Twitter рачун бити третиран на исти начин? И то је наравно још један пример лицемерја: док десница много говори о борби против „културе отказивања“, она је један од највећих агитатора за утишавање говора са којим се не слаже (ФАИР.орг, 10/23/20), посебно када је реч о Палестини.
Ово се дешава у исто време када је новинарки Николе Хана-Џонс, добитници Пулицерове награде, ускраћена стална позиција на школи новинарства Универзитета Северне Каролине (Инсиде Хигхер Ед, 5/20/21), при чему је управни одбор универзитета поништио процес запошљавања у школи. С обзиром да велики део негативне пажње против Хане-Џонс долази од конзервативаца који се фокусирају на њену улогу у Њујорк тајмс’ „Пројекат 1619“ (8/14/19), карактеристика која је сагледала америчку историју кроз сочиво ропства, догађај изгледа сличан ономе што се догодило Вајлдеру – са правом у суштини који користи право вета на запошљавање у престижним институцијама. Ови инциденти нису изузетци: десничарски активисти су успешно форсирали Пута отпустити уредника због „твитовања да се „најезила“ када је видела како авион Џоа Бајдена слеће“ (Старатељ, 1/25/21) и Старатељ отпустио колумнисту Натхана Робинсона јер се нашалио о подршци САД Израелу (ФАИР.орг, 2/22/21).
Али осим цензурне моћи деснице, постоји још нешто у култури корпоративног новинарства за шта је овде криво, а то је њена опсесија „објективност„—не само у извештавању, већ иу очекивању да новинари са пуним радним временом буду потпуно неутрални по питањима дана.
У идеалном случају, новинска организација не би желела да њен дописник из Јерусалима има сукоб интереса док извештава о сукобу на Блиском истоку, иако је ФАИР пронашао доста про-израелских сукоба интереса у Њујорк тајмс (Ектра!, 4/10, 5/12) и Вашингтон пост (ФАИР.орг, 9/26/13). Није неуобичајено да редакције имају правила о томе да политички дописници не дају новац кандидатима (иако се ова правила не односе нужно на њихове корпоративне шефове –ФАИР.орг, 11/5/10).
Вашингтон пост недавно је свом особљу рекао какво је понашање прихватљиво ван радног времена. Према Васхингтониан (5/3/21), у допису је писало: „Контекст је битан: било би у реду учествовати на прослави у БЛМ Плази, али не и на протесту тамо, или присуствовати скупу поноса, али не и демонстрацијама у Врховном суду. У допису је такође писало о државности ДЦ: „Кошуља са заставом округа Колумбија је у реду. Једна подршка државности не би била—то би био израз јавног залагања о питању које покривамо."
У овом случају, AP запослио младу жену која је дипломирала на Станфорду, можда најпрестижнијем америчком приватном универзитету западно од реке Мисисипи. Какво образовање треба да добије неко са световним намерама да би путовао и извештавао о свету? Неко ко никада није расправљао на часу политичких наука? Неко ко никада није морао да доведе у питање своје ставове? Неко ко никада није био мотивисан страшћу да научи више и спроведе истраживање?
Професионални новинари имају разне позадине. Њујорк тајмс новинар Ц.Ј. Цхиверс претходно служио у маринци, искуство које је обликовало начин на који је покривао рат и устанак (Њујорк тајмс, 6/23/20). Уобичајено је да новинари праве паузу радећи у односима с јавношћу, а затим се врате новинарству. Поента овде није да је објективност погрешна, већ да она заиста не постоји. Нико не улази у редакцију на посао без погледа на свет, или неокаљан повезаности са групама које би могле на крају бити вредне вести. Новинари треба да настоје да исправе чињенице, да разговарају са свим странама, да се одмакну од приче и да је поштено осликају. Али нико се не може очекивати да буде робот чак ни пре првог дана на послу.
Очигледно, свака новинска организација би могла да сумња у то да има некога у особљу са прошлошћу промовисања насилног екстремизма – као што је члан беле националистичке организације – или неко са историјом маргиналног завере. Постоје дисквалификујући фактори, али разумни људи би требало да буду у стању да препознају те изузетке. Ових дана, универзитетски кампуси се поносе својим активистичким организацијама, признајући да је активизам изван учионице често део образовања. Како је Врховни суд приметио у Регентс против Баккеа, „Будућност нације зависи од лидера обучених кроз широку изложеност тој снажној размени идеја која открива истину“ кроз дијалог и дебату. Послодавци воле AP треба да желе добро заокружене регруте који су прошли кроз такву врсту дијалога.
Али Вајлдер је за ФАИР рекао да нејасноћа када се такви стандарди објективности примењују значи да би ови стандарди могли бити „асиметрично наметнути одређеним новинарима на начин који је цензурисао и контролисао новинаре пре мене“.
Вајлдерова је рекла да је забринута да ће њено отпуштање одвратити „новинаре који желе да имају своје мишљење и праве бес и желе да то каналишу у приповедање“ и да AP оштетила је њену мисију и посвећеност стандардима, јер је „жртвовала некога са најмање моћи овој врсти троловања и малтретирања од насумичних актера лоше вере“.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити