Председник Бајден назвао је политику израелског премијера Бењамина Нетањахуа у Гази "грешком" и позвао Израел да позове на привремени прекид ватре како би омогућио додатну помоћ у телевизијском интервјуу у уторак. Док је Израел обећао да ће отворити нове прелазе за помоћ, УН су у уторак саопштиле да није дошло до „значајне промене у обиму хуманитарних залиха које улазе у Газу“, а Бајденова администрација заправо није променила своју политику нити је ускратила било какав трансфер оружја Израелу. . „Речи су јефтине, а изјаве су десетке паре“, каже аналитичар Блиског истока Моуин Рабани, који објашњава да Израел може безбедно да игнорише изјаве ако политика остане непромењена. „Оно што је заиста важно није шта ови људи говоре, већ шта раде. Рабани такође говори о Уједињеним нацијама које разматрају палестинску државност, текућим преговорима о прекиду ватре у Гази и нападу Израела на ирански конзулат у Сирији.
Препис
Ами ДОБАР ЧОВЕК: ово је Демоцраци Нов!, Извештај о рату и миру. Ја сам Ејми Гудман у Њујорку, са Хуаном Гонзалесом у Чикагу.
Председник Бајден назвао је политику израелског премијера Бењамина Нетањахуа у Гази „грешком“ и позвао Израел да позове на привремени прекид ватре како би се омогућила већа помоћ. Бајденови коментари дошли су у интервјуу који је емитован у уторак на ТВ мрежи Унивисион на шпанском језику. У свом обраћању, Бајден је истакао израелски ваздушни напад прошле недеље на конвој помоћи у којем је убијено седам радника хуманитарне организације Ворлд Централ Китцхен, од којих је шест међународних хуманитарних радника.
ПРЕДСЕДНИК JOE БИДЕН: Мислим да је то што ради грешка. Не слажем се са његовим приступом. Мислим да је нечувено да су та четири — или три возила ударила дронове и изнела на аутопут, где није било као да је уз обалу. Није било као да се тамо кретао конвој итд. Дакле, оно на шта ја позивам је да Израелци само позову на прекид ватре, да омогуће у наредних шест, осам недеља потпуни приступ свој храни и лековима који иду у земљу. Разговарао сам са свима, од Саудијаца преко Јорданаца до Египћана. Они су спремни да се уселе. Спремни су да преселе ову храну. И мислим да нема изговора да се не обезбеде здравствене и прехрамбене потребе тих људи. И то би требало да се уради сада.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: После ваздушног напада на конвој Светске централне кухиње прошле недеље, Бајден је позвао Нетанијахуа и по први пут упозорио да ће САД бити принуђене да промене своју политику ако Израел не промени своју политику према Гази. Израел је одговорио обећањем да ће отворити нове прелазе за помоћ. Међутим, УН су у уторак саопштиле да није било, цитат, „нема значајних промена у обиму хуманитарних залиха које улазе у Газу“, нецитирано, а Бајденова администрација заправо није променила своју политику нити је ускратила било какав трансфер оружја Израелу.
Ово долази када Хјуман рајтс воч позива владе да уведу циљане санкције Израелу и обуставе пренос оружја, како би извршили притисак на израелску владу да осигура приступ хуманитарној помоћи. Група за људска права оптужила је израелску владу да користи гладовање као ратно оружје. Најмање 32 особе, укључујући 28 деце, умрле су од неухрањености и дехидрације у северној Гази, где се јавља глад. На југу је откривено да је најмање 5% деце млађе од 2 године акутно неухрањено.
У међувремену, израелски ваздушни напади се настављају широм Газе, укључујући десетине напада у граду Гази, као и у централној Гази, где је данас ваздушни напад погодио кућу у избегличком кампу Нусеират, убивши најмање 14 људи, укључујући петоро деце.
За више, придружио нам се аналитичар Блиског истока Моуин Раббани. Он је уредник Јадалиииа и домаћина veze подцаст. Он је сарадник нове књиге, Потоп: Газа и Израел од кризе до катаклизме. Претходно је био виши аналитичар Међународне кризне групе.
Добродошли Демоцраци Нов! Дивно је што сте са нама —
МОУИН РАББАНИ: Добро је бити с тобом.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: — овде у студију у Њујорку. Хтео сам да почнем са клипом јуче. Министар спољних послова — Британски министар спољних послова Дејвид Камерон стајао је са државним секретаром Ентонијем Блинкеном на конференцији за новинаре. Били су у Стејт департменту. Камерон је рекао да је став Британије о продаји оружја Израелу непромењен.
Давид КАМЕРОН: Најновија процена оставља наш став о извозним дозволама непромењеним. Ово је у складу са саветима који смо добили ја и други министри. И као и увек, ми ћемо држати позицију под контролом. Али да будем јасан: и даље имамо озбиљну забринутост око питања хуманитарног приступа у Гази, како за период који је процењен, тако и касније.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: А онда имате Блинкена и Камерона који се рукују. Можете ли да говорите о томе шта председник Бајден говори, шта се дешава на терену у Гази и зашто је важно шта раде САД, а да не помињемо да Британија каже да настављају продају оружја?
МОУИН РАББАНИ: Па, председник Бајден је назвао израелску политику према појасу Газе „грешком“. Мислим, грешка је када погрешно скренете на семафору или можда када вам хирург извади погрешан бубрег. Али када у току шест месеци, пола године, убијете десетине хиљада људи, са можда још десетинама хиљада затрпаних под рушевинама и распадањем, то није грешка. То је смишљена политика. И зато је Израел извучен пред Међународни суд правде под оптужбом за геноцид.
Мислим да је друго питање овде то што су речи јефтине, а изјаве су пар новчића. А Израел је током деценија научио да може безбедно да игнорише изјаве, било од стране америчких или европских доносилаца одлука, које у суштини изигравају галерију. Јер оно што је заиста важно није шта ти људи говоре, већ шта раде. А када САД, Уједињено Краљевство, Европска унија укажу да неће бити последица, да ће Израелу и даље бити дозвољено да делује некажњено, да неће бити последица за поступке Израела, онда израелски лидери, да ли ће Нетањаху или било ко од његових претходника, знају да могу безбедно да игноришу изјаве попут оних које смо чули.
ЈУАН ГОНЗАЛЕЗ: Моуин Раббани, хтео сам да вас питам — Савет безбедности УН ће овог месеца донети званичну одлуку о кандидатури Палестине за пуноправно чланство у УН. Али САД ће вероватно ставити вето на ово ако буде одобрено, а САД кажу да Палестина треба да преговара о државности са Израелом пре него што јој УН дају државност. Ваш одговор на ово, пошто је, очигледно, када је Израел примљен у УН, од Палестинаца није тражено да прво преговарају о државности Израела?
МОУИН РАББАНИ: Па, мислим да су САД, упркос неколико изјава током година које говоре супротно, имале доследан став против палестинског самоопредељења, против палестинске државности. Недавно је гласала против неколико резолуција у Генералној скупштини УН којима се потврђују неотуђива права палестинског народа на самоопредељење. А у суштини, оно што америчка влада каже је да неће подржати палестинску државност осим ако то не учини Израел. А став Израела је кристално јасан по овом питању. Одбацује палестинску државност. Дакле, другим речима, САД свој став о палестинској државности уговарају са Израелом и усвајају га као свој.
ЈУАН ГОНЗАЛЕЗ: Хтео сам да вас питам и за премијера Нетанијахуа који тврди да је одређен датум за напад на Рафах, али је истовремено Палестинцима дозвољено да се врате у Кан Јунис након што је Израел у суштини уништио тај град. Ваш одговор на то?
МОУИН РАББАНИ: Мислим да је то ситуација која је мало нејасна, јер су и Сједињене Државе и Европљани изашли против израелске копнене операције у Рафи. Нетањаху је тврдио да је датум за ту операцију већ одређен. Његов министар одбране Јоав Галан рекао је да такав датум није одређен. Нетањаху је такође говорио да, ако Израел не уђе у Рафу, неће моћи да победи у овом рату. И ово може бити Нетањахуов маневар да у суштини тврди да је израелска војна кампања у појасу Газе управо због Сједињених Држава и због Европљана и њиховог противљења операцији у Рафи пропала, а затим и да искористи ове разлике са САД из унутрашњих политичких разлога.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: Моуин Раббани, можете ли да причате о томе шта се тренутно дешава у Каиру, о преговорима између Хамаса и Израела? Можете ли да причате о затвореницима и таоцима? Знам да се о томе расправља. Мислим, мислим да је на Западној обали око 8,000 људи заробљено, од којих су многи деца, од 7. октобра. И имате око 130 талаца, израелских и других страних држављана, које су Хамас и друге групе заузели 7. октобра. А онда читаво питање прекида ватре и пуштања помоћи?
МОУИН РАББАНИ: Да, постоји низ питања о којима се преговара. Једна од њих је размена заробљеника. Други је — и за то се расправља о формулама о томе колико заробљеника, колико палестинских заробљеника ће Израел ослободити у замену за Палестинце који пусте Израелце и друге заробљенике у Појасу Газе.
Други се односи на прекид ватре, било да ће бити привремени или трајни. А Хамас и Палестинци, наравно, инсистирају на томе да привремена пауза у борбама, током које долази до размене заробљеника, а затим се наставља овај геноцидни напад, нема баш смисла.
Треће питање је повлачење Израела из појаса Газе.
И четврта, и очигледно најважнија тачка препреке, јесте да ли ће Палестинцима који су расељени, првенствено из северног појаса Газе, од којих су многи сада у региону Рафа, бити дозвољено да се врате у оно што је преостало од њиховог бивши домови. И, у ствари, по том питању, према извештајима, Израел се показује најтврдокорнијим. Навела је да ће женама и деци, али не и војно способним мушкарцима, омогућити повратак у северни појас Газе. Палестинци инсистирају да такав повратак буде неограничен. И очигледно сада постоји предлог да се Израел повуче са ове баријере коју је успоставио да би пресекао појас Газе и да би га попуниле египатске снаге како би се осигурало да ниједан наоружани људи неће прећи из јужног у северни појас Газе. Да ли је то нешто што ће прихватити обе стране, остаје да се види. Али интересантно је да се од свих ових питања о којима смо слушали, управо израелско противљење повратку расељених избеглица у северни појас Газе показује као главна препрека.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: Шта је циљ Израела у свему томе?
МОУИН РАББАНИ: Верујем да је то да би појас Газе постао неприкладан за живот људи. Наравно, Израел је ушао у овај рат надајући се и намеравајући да искорени и елиминише Хамас као владу која је оружана сила, и мислио је да би то могао да учини у року од неколико недеља, ако не и неколико месеци. То се показало као велики неуспех. Али мислим да овде постоји шири циљ, да је имала скоро незаситу жудњу за осветом после 7. октобра. Желела је да направи пример из Појаса Газе како би одвратила Палестинце или било ког од њених околних противника да икада више размисле о оваквом нападу на Израел. И мислим да она такође има дуготрајно питање са присуством толиког броја Палестинаца, посебно палестинских избеглица из 1948. године, на својој граници — то је политика која сеже до 1950-их — и видела се у овој кризи, и, више што је важно, у безусловној подршци Запада коју добија од 7. октобра, да реши проблем Газе, ако хоћете, или да исели Палестинце из Појаса Газе или да га учини неприкладним за становање људи.
ЈУАН ГОНЗАЛЕЗ: И, Моуин, хтео сам да те питам - постоји траг прича у данашњем Њујорк тајмс то је тврдња да је Иран преплавио Западну обалу оружјем у покушају да у суштини подстакне устанак Палестинаца на Западној обали. Питам се ваш осећај за то, јер извештај не говори много о репресији и нападима и убиствима Палестинаца који се дешавају на Западној обали, посебно од напада Хамаса 7. октобра.
МОУИН РАББАНИ: Па, постоји разлог на који се људи позивају Нев Иорк Тимес као амерички Правда. Мислим, у овом конкретном извештају, практично нема доказа о значајним испорукама иранског оружја Западној обали. А када узмете у обзир колико су биле ограничене испоруке иранског оружја Појасу Газе, заиста нема смисла веровати да се знатно више оружја испоручује на територију која је под много интензивнијом контролом Израела.
И опет, знате, постојао је овај вишедеценијски покушај да се настоји да се Палестинци покажу као да на неки начин немају никаквих легитимних притужби, као да увек делују у име туђег плана, а не у име својих права и интереса. Знате, некада су били совјетски прокси. Онда су постали џихадисти. Сада су ирански прокси. Ко зна шта ће бити сутра? Али чак и да Иран не постоји, овај сукоб и ова палестинска борба за слободу и ослобођење у суштини би били несмањени. И, знате, овај чланак даје много тврдњи, али практично не пружа доказе који би поткријепили те тврдње.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: Разговарајте о томе шта је Израел урадио у Дамаску, бомбардујући ирански конзулат. Сада су поново отворили један тамо.
МОУИН РАББАНИ: Да.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: И шта се тачно дешава? Слушамо разне врсте извештаја да су Иран и САД склопили договор, да ако САД добију прекид ватре у Гази, да Иран неће напасти САД, који наоружава Израел. Чујемо ГПС- је искључен у Израелу како Иран не би могао да нападне Израел.
МОУИН РАББАНИ: Да. Па, за разлику од многих ранијих израелских напада на иранске циљеве у Сирији, овај је био усмерен на ирански конзулат у Дамаску, који је суверена иранска територија. И Иранци су наговестили да би, са њихове тачке гледишта, одговор морао бити директан, а не преко, на пример, савезничких милиција, и да би, са њихове тачке гледишта, они покренули напад директно са иранске територије на израелска територија.
Очигледно, према новинским извештајима, Иранци су дали понуду Американцима, а то је да ако Американци уведу трајни прекид ватре и прекину овај геноцидни израелски напад на појас Газе, то ће се сматрати затварањем досијеа. , такође зато што мислим да Иранци и многи други, што се тога тиче, верују да је амбиција Израела да даље ескалира овај рат на регионалном нивоу и настоји да увуче Американце у директну конфронтацију са Ираном. Мало је нејасно. Мислим, видели смо назнаке Американаца да је то нешто о чему размишљају. Али до сада, барем, нисмо видели потврду да ће они заиста поступити по овом предлогу и увести прекид ватре.
ЈУАН ГОНЗАЛЕЗ: Да, хтео сам да се на тренутак вратим на преговоре о прекиду ватре. Стално чујемо у америчкој штампи да је застој у томе што Хамас није пристао на услове споразума који је већ на столу. Питам се шта мислите о овоме, јер ми се чини да је много више у интересу Израела да настави да нема примирја док наставља да спроводи своје операције, него Хамаса.
МОУИН РАББАНИ: Тако је. И мислим да такође треба да признамо да када чујемо израз „амерички предлог“, оно о чему заправо говоримо је амерички предлог који је блиско координисао и одобрио Израел, тако да је то у суштини израелски предлог који је саопштио Америка.
И као што смо раније разговарали, постоје фундаментални елементи овог предлога који су неприхватљиви, не само за Хамас, већ и за Палестинце уопште. Идеја да имате паузу од шест до осам недеља у борбама, а затим да се овај геноцидни напад настави у пуној снази, мислим да је потпуно бесмислена. Идеја да палестинским мушкарцима не буде дозвољено да се врате у своје бивше домове у Појасу Газе, да би Израел и даље имао контролу над испоруком помоћи у Појас Газе. И тако, све су то питања о којима се расправља.
Али као што смо видели након израелских убистава особља Светске централне кухиње, буквално је потребан само телефонски позив из Беле куће да би се ова питања решила. И тако, мислим да је фер претпоставити да би, ако би Сједињене Државе заиста желеле прекид ватре, био потребан само још један телефонски позив. А одсуство тог телефонског позива, мислим, такође је политичка изјава Вашингтона.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: Хтео сам да идем на саслушање Лојда Остина у Сенату -
МОУИН РАББАНИ: Да.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: — где је конзервативни републикански сенатор из Арканзаса Том Котон испитивао америчког секретара одбране, док су демонстранте изводили из собе, позивајући на прекид ватре. Мислим да је око 50 људи ухапшено у кафетерији Сената који су позивали на прекид ватре. Ово је Цоттон који испитује Аустина.
СЕН. Том Цоттон: Желим да се осврнем на оно што су демонстранти раније изнели. Да ли Израел чини геноцид у Гази?
ОДБРАНА СЕКРЕТАРИЦА ЛЛОИД Аустин: Сенаторе Цоттон, немамо никакве доказе о стварању геноцида.
СЕН. Том Цоттон: Дакле, то је — то је „не“, Израел не чини геноцид у Гази?
ОДБРАНА СЕКРЕТАРИЦА ЛЛОИД Аустин: Немамо доказа за то, колико ја знам, да.
СЕН. Том Цоттон: Хвала.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: „Немамо доказе да је Израел починио геноцид у Гази. Ваш коначни одговор, када почињемо да завршавамо?
МОУИН РАББАНИ: Па, Котон је имао сличан инцидент са ЦИА Режисер Вилијам Бернс пре неколико недеља и није успео да добије јасан одговор од Бернса. Овде, наравно, имате министра одбране који у суштини не жели да умеша себе и своје одељење, тако да је то био очигледан одговор за Лојда Остина.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: Моуин Раббани, желимо да вам се толико захвалимо што сте са нама —
МОУИН РАББАНИ: Хвала.
Ами ДОБАР ЧОВЕК: — Блискоисточни аналитичар, коуредник часописа Јадалиииа, домаћин на veze подцаст, сарадник нове књиге, Потоп: Газа и Израел од кризе до катаклизме. Моуин Рабани је раније био виши аналитичар Међународне кризне групе.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити