Трилион долара. Сада је то нешто новца. Када се све каже и уради, то је отприлике износ који ће бити потребан да се сачува тај светлуцави светионик који ће цео свет пратити, амерички предаторски капитализам.
Шта би вам могао купити 1 билион долара? Па, за отприлике толико можете купити неуспели рат у Ираку. Насупрот томе, коштало би 55 милијарди долара годишње да се искорени сиромаштво деце у САД. А не предузимање ништа у вези са сиромаштвом деце кошта нас 500 милијарди долара годишње.
Неки стручњаци нам говоре да је ова помоћ пореских обвезника Волстриту – без надзора, без обавеза, без обавеза за оне који траже спас – неопходна да би се спречио потпуни колапс економије. Што се овога тиче, кажем да им то не дате. На крају крајева, увек су нам говорили да ће се слободно тржиште, невидљива рука, неоптерећена државном регулативом, побринути само за себе. Разбојнички барони са Волстрита никада не би нашли такво доброчинство у својим срцима за обичан народ. Рекли би нам да не можемо да зависимо од владиних давања, да треба да се извучемо за своје чизме и да играмо по правилима.
И шта је од тога за нас?
Свакако нам није потребна комисија у стилу 9-11 да бисмо изјавили очигледно да је овај финансијски слом резултат похлепе. Коначно је разријешио бројне заблуде:
* Прва заблуда је да оно што је добро за Волстрит добро је и за Мејн стрит, и да повећање продуктивности радника доводи до повећања плата. Да је то тачно, онда када је Волстрит цветао, просечна породица не би била сведок стагнације или пада њиховог животног стандарда. Капитализам зависи од профита, тако кажу, а ако то значи смањење плата, нека буде тако.
* Други је да Волстрит мрзи социјализам. Није истина. Очигледно воле социјализам за малобројне, социјализам за себе, а дођавола и све остале.
* Треће је да је дерегулисани тржишни капитализам, сервиран за јавну потрошњу, најбоља ствар од шкампа и сира. Реалност је, међутим, прилично јасна. Дерегулација је замена за похлепу и претераност, омогућавајући преваранатама да воде своју гужву неоптерећено, на светлу дана, и са рачуном у руци за владу коју су управо купили и платили, а ови преваранти имају рачуне о продаји да докажу то. Нерегулисана тржишта дају вам хипотекарне преваре, загађену животну средину, а сада и уништену економију.
Дакле, зашто бисмо спасавали компаније које су пропале, са угашеним пословима или ангажованим на спољним пословима, док су челници ових уништених предузећа награђени за свој неуспех са златним падобранима од 40 милиона долара? Зашто бисмо бацали добар новац за лошим и хранили фундаментално покварен систем који нема одговорност према јавности? А ко ће да спасе обичне, обичне људе? Чини се да је новац увек ту за одређене ствари, као што су ратно профитерство и спасавање корпорација, и наравно, та масивна прерасподела богатства навише која уништава сиромашне, радничку класу и средњу класу. Ако ћемо за неке имати добар старински, социјалистички начин спасавања, зашто га не бисмо имали за све?
Они од вас који редовно читају колумну Боја закона знају да се често позивам на др Кинга, и мислим да је дао неке речи које су савршене за ситуацију у којој се Америка налази. Рекао је да је нама, овој нацији, потребан „прелазак са друштва оријентисаног на ствари ка друштву оријентисаном на личности“ и „радикална прерасподела“ богатства и моћи. Звучи ми добро. Можда нема бољег времена од садашњости.
Неки људи кажу да је Њу дил спасио капитализам од комунизма. Други кажу да је то спасило Америку од капитализма. Други пак кажу да је то спасило капитализам од самог себе. Оно што је, међутим, извесно је да су конзервативци учинили све што је у њиховој моћи да уклоне и последње трагове Њу Дила. И управо тај напад на остатке Нев Деала – са његовим олакшањем за незапослене, економским опоравком и реформом финансијског система, и већим прихватањем синдикализма као противтеже корпоративној моћи – помогао је да се створи данашњи врући неред у финансијском сектору. Несумњиво ће бити потребан потез драматичан као Њу дил, ако не и смелији, да се ствари исправе.
Али ако се цео систем не реформише, са циљем да се донесе економска правда, промени конфигурација економског колача и да се уклони спутавање које корпорације имају у овом друштву, онда имамо проблем.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити