Прошлонедељна најава Сједињених Држава о највећем пакету војне помоћи у својој историји – Израелу – била је победа за обе стране.
Израелски премијер Бењамин Нетањаху могао би да се похвали да је његово лобирање повећало помоћ са 3.1 милијарде долара на 3.8 милијарди долара годишње – што је повећање од 22 одсто – током једне деценије почевши од 2019.
Нетањаху је ово представио као одбијање онима који га оптужују да угрожава израелске безбедносне интересе сталним увредама своје владе на рачун Беле куће.
Само протеклих недеља, министар одбране Авигдор Либерман упоредио је прошлогодишњи нуклеарни споразум између Вашингтона и Ирана са Минхенским пактом из 1938. године, који је подржао Хитлера; а Нетањаху је имплицирао да је противљење САД проширењу насеља исто што и подршка „етничком чишћењу“ Јевреја.
Амерички председник Барак Обама се у међувремену нада да ће угушити сопствене критичаре који инсинуирају да је анти-Израел. Договор би такође требало да послужи као додатак Хилари Клинтон, кандидаткињи Демократске странке да наследи Обаму на изборима у новембру.
У стварности, међутим, Обамина администрација је тихо казнила Нетањахуа за његово лоше понашање. Израелска очекивања о споразуму вредном 4.5 милијарди долара годишње смањена су након што је Нетањаху прошле године зауставио преговоре док је покушавао да регрутује Конгрес у своју битку против споразума са Ираном.
У ствари, Израел већ прима отприлике 3.8 милијарди долара – ако се узме у обзир помоћ Конгреса у развоју програма за одбрану од ракета. Нарочито, Израел је био приморан да обећа да се неће обраћати Конгресу за додатна средства.
Нетањахуов пристанак на такве услове разбеснео је израелске лојалисте у Конгресу, као што је републикански сенатор Линдзи Грејем, који се борио против Нетањахуовог угла да добије још већу помоћ од америчких пореских обвезника. Он је у петак оптужио израелског премијера да је „извукао тепих испод нас“.
Како је Ехуд Барак, бивши Нетањахуов министар одбране, такође истакао у низу ТВ интервјуа у Израелу, договор не узима у обзир ни инфлацију ни депресијацију долара у односу на шекел.
И даље је већи ударац захтев Беле куће да постепено укине специјално изузеће које је омогућило Израелу да потроши скоро 40 одсто помоћи локално на куповину оружја и горива. Израел ће ускоро морати да купи сво своје наоружање од САД, окончавајући оно што је представљало субвенцију сопственој индустрији оружја
Нетањаху је више волео да сада потпише споразум, а не да чека да се постави следећи председник, иако се очекује да ће Клинтонова и њен републикански изазивач Доналд Трамп бити још жуднији према Израелу. Чини се да то одражава Нетањахуов страх да ће америчко политичко окружење бити неизвесније након избора и да би могло да доведе до дугих одлагања споразума, као и бојазни о импликацијама на Израел због Трамповог општег противљења страној помоћи.
Ипак, обновљена војна великодушност Вашингтона – суочена са готово непрестаним увредама – неизбежно подстиче тврдње да израелски реп маше америчким псом. Чак је и Њујорк тајмс описао пакет помоћи као „превелик“.
Од рата 1973. Израел је примио најмање 100 милијарди долара војне помоћи, а више помоћи није било видљиво. Још седамдесетих година прошлог века Вашингтон је платио половину војног буџета Израела. Данас и даље покрива петину рачуна, упркос економском успеху Израела.
Али САД очекују поврат својих огромних инвестиција. Као што је покојни израелски генерал-политичар Ариел Шарон једном приметио, Израел је био амерички „носач авиона“ на Блиском истоку, који је деловао као регионални силеџија и изводећи операције од користи Вашингтону.
Скоро нико не умеће САД у израелске нападе који су уништили нуклеарне програме Ирака и Сирије. Ирак или Сирија са нуклеарним оружјем, међутим, одвратили би касније потезе које подржавају САД у свргавању режима, као и да би се супротставили стратешкој предности коју Израел извлачи из сопственог великог нуклеарног арсенала.
Поред тога, војна моћ Израела коју спонзоришу САД је трострука благодат за америчку индустрију оружја, најмоћнији лоби у земљи. Јавна средства се издвајају да би Израел могао да купује доброте од америчких произвођача оружја. То, заузврат, служи као излог за друге купце и подстиче бескрајну и уносну игру сустизања у остатку Блиског истока.
Први борбени авиони Ф-35 који ће стићи у Израел у децембру – њихове различите компоненте произведене у 46 америчких држава – појачаће буку за најсавременијим ратним авионом.
Израел је такође „лабораторија на првој линији“, како је током викенда признао бивши преговарач израелске војске Еивал Гилади, која развија и тестира нову технологију коју Вашингтон касније може да користи.
САД планирају да откупе систем за пресретање пројектила Ирон Доме – који неутралише претње одмаздом на бојном пољу – које су у великој мери платиле. Израел такође блиско сарађује са САД у развоју сајбер ратовања, као што је црв Стукнет који је оштетио ирански цивилни нуклеарни програм.
Али најјаснија порука из новог пакета помоћи Израела је она која је достављена Палестинцима: Вашингтон не види хитан стратешки интерес у окончању окупације. Она се супротставила Нетањахуу око споразума са Ираном, али неће ризиковати штетни сукоб са Израелом и његовим лојалистима у Конгресу око палестинске државности.
Неки верују да је Обама потписао споразум о помоћи како би стекао кредибилитет неопходан да савлада свој домаћи израелски лоби и извуче зеца из шешира: иницијатива, откривена непосредно пре него што је напустио функцију, која Нетањахуа приморава да склопи мир.
Наде је побудио очекивани састанак у Уједињеним нацијама у Њујорку у среду. Али њихови први разговори за 10 месеца планирани су само да покажу јединство неопходно да збуни критичаре споразума о помоћи.
Да је Обама заиста желео да изврши притисак на Нетанијахуа, користио би споразум о помоћи као полугу. Сада Нетањаху не треба да се плаши финансијске одмазде САД, чак и када интензивира ефективну анексију Западне обале.
Нетањаху је извукао праву лекцију из споразума о помоћи – он може поново да делује на Палестинце уз континуирану некажњивост и пуно америчке војне опреме.
Верзија овог чланка први пут се појавила у Натионал Абу Дабију.
Џонатан Кук освојио је специјалну награду Марта Гелхорн за новинарство. Његове најновије књиге су „Израел и сукоб цивилизација: Ирак, Иран и план за преуређење Блиског истока“ (Плуто Пресс) и „Нестајање Палестине: Израелски експерименти у људском очају“ (Зед Боокс). Његова веб страница је ввв.јонатхан-цоок.нет.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити