Извор: Народни отпор
Свет каже не рату са Ираном и САД са Блиског истока. Стотине протеста одржано је у суботу у Сједињеним Државама и широм света уз јединствени глас „Нема рата“. Ови протести су у знак солидарности са масовним протестима у Ираку који позивају САД да изађу тамо где су сада окупаторска сила пошто је влада тражила од њих да оду.
Ови протести и устанак због останка САД у Ираку нису покривени у америчким корпоративним медијима. Милиони људи учествовали су у меморијалима генералу Сулејманију и Абу Махдију ал-Мухандесу након што су их САД убиле. Сада су милиони протестовали због одбијања САД да напусте Ирак. Пентагон зна да је реалност да су америчке трупе у Ираку у све већем ризику сваким даном када САД остану у тој сувереној држави.
Упозорења су послата. и24 Невс репортс да је данас у близини америчке амбасаде у Багдаду пало до пет пројектила. „Напад у недељу био је друга ноћ заредом да је погођена Зелена зона и 15. пут у последња два месеца да су гађане америчке инсталације.
Пентагон ће морати да каже председнику Трампу да има два избора да заштити америчке трупе. Први избор је поштовање закона и захтева ирачке владе напуштањем Ирака. Други избор је ескалација и довођење још десетина хиљада војника, као и противракетних система. Иран је показао САД да чак и када су их упозорили да ће напасти базу са неколико сати унапред како би особље могло да оде, америчка војска није била у стању да заустави иранске ракете. Иран је такође показао да може да обори америчке беспилотне летелице изнад Ормуског мореуза.
САД треба да напусте Ирак и Блиски исток и престану да прете Ирану или ризикују да потроше стотине милијарди долара и ризикују животе америчких војника. Све ово за нафту за коју председник Трамп каже да није потребна САД. У овој ери када економији фосилних горива мора доћи крај, време је да САД изађу са Блиског истока.
Масовни протести у Ираку захтевају одлазак САД
Телесур преноси, „Према проценама команданта ирачке полиције Џафара Ал Батата, више од милион људи је у четвртак захтевало одлазак америчких трупа из Ирака маршом у Багдаду, који је сазвао свештеник Муктада Ал Садр три недеље након убиства иранског генерала. Касем Сулејмани.”
Порука протеста је била врло јасна из знакова и поступака демонстраната. Транспаренти су укључивали „Не, Не САД и Да ирачком суверенитету“, „Спремност слободних нација је јача од агресије САД“ и „Глобални тероризам се прави у САД“ Још један знак послао врло јасан порука „Породицама америчких војника Инсистирајте на повлачењу ваших синова из наше земље, или припремите њихове ковчеге.” [Нагласак у оригиналу] Демонстранти су носили спаљене слике Доналда Трампа, други су подигли фотографије лица председника САД прецртаног црвеним „Кс“. На бини говорника, велики натпис је гласио: „Изађите из Америке".
Шиитски свештеник, Муктада ал Садр, који је помогао у организацији протеста, рекао је, у вези са захтевом владе да САД напусте Ирак, „Ако САД испуне ове захтеве, онда то није земља агресор“, али ће САД постати „ непријатељска земља” ако то не учини. Ајатолах Али Ал-Систани, највиши шиитски верски ауторитет у Ираку, рекао је „потребу да се поштује суверенитет Ирака, независност његове политичке одлуке и његово територијално јединство“.
Премијера парламент позвао америчке трупе да напусте Ирак. У телефонском разговору премијер Абдел Махди рекао је државни секретар Мајк Помпео да се припреми за напуштање Ирака. Члан 24 споразума између САД и Ирака у вези са трупама каже да „САД признају суверено право владе Ирака да затражи одлазак америчких снага из Ирака у било ком тренутку“. Помпео је дао глуп одговор, претварајући САД у окупаторску силу рекавши: „САД ће не повући се из Ирака“, али је недоследно рекао да „поштује свој суверенитет и одлуке“. Председник Трамп је запретио Ираку рекавши да ће увести „санкције као што су оне до сада Никада нисам видео пре” и „његов рачун Централне банке који се налази у Банци федералних резерви Њујорка са $ КСНУМКС милијарди moglo би да буде искључити." Амбасадор САД у Ираку Метју Тулер испоручена ирачким званичницима копију свих могућих америчких санкција са којима би се Ирак могао суочити.
Ови одговори су довели до масовних протеста. Тхе претња америчким трупама је веома реална. Извори у кабинету премијера Махдија рекли су да САД „доводе рат на себе и претварају Ирак у бојно поље“ ако не успеју да оду. Он упозорава: „САД ће се суочити са снажним и легитимним оружаним отпором народа.
Тренутни сукоб треба посматрати у контексту Ирака који је разорен акцијама САД. Санкције Клинтонове администрације убиле су 500,000 деце, а америчка инвазија и окупација, која је уследила 2003. године, резултирала је смрћу преко милион Ирачана. Скорије, САД су покушале да изнуде Ирак захтевајући половину свог профита од нафте у замену за штету коју је проузроковао амерички рат. Када се премијер уместо тога обратио Кини за помоћ, Трамп је запретио Ираку. Ирачанима је доста америчке интервенције. Време је да Сједињене Државе оду.
Свет се придружује опозицији рату са Ираном, позива да САД изађе са Блиског истока
Дана 25. јануара, а Светски дан протеста је позван у знак солидарности са народом Ирака и Ирана. Протести су одржани у више од 210 градова у 22 земље. Протест су организовале бројне антиратне организације укључујући Уједињену националну антиратну коалицију (УНАЦ), Коалицију ОДГОВОР, ШИФРА ПИНК, Црни савез за мир, Међународни акциони центар, Народни отпор и многе друге.
УНАЦ је истакао да је Иран жртва америчке агресије од пуча 1953. против демократски изабраног председника Мухамеда Мосадека. Након тога је уследила брутална владавина иранског шаха који је подржавао САД до Иранске револуције 1979. године. Ирану су одмах уведене санкције, а од 1980-1988. САД су подстакле иранско-ирачки рат, у којем је погинуло више од милион људи. Године 1988. САД су обориле ирански цивилни путнички авион, убивши више од 290 иранских цивила, за шта се САД још увек нису извиниле нити објасниле. САД су увеле ескалирајуће санкције које су уништиле иранску економију и животе њених грађана. Трампово једнострано повлачење из нуклеарног споразума довело је до још више санкција. Наредба Доналда Трампа да се убије генерал Сулејмани била је кулминација његове кампање „максималног притиска“ на Исламску Републику Иран коју подржавају и демократе и републиканци.
ЦОДЕПИНК послат отворено писмо иранском народу изражавајући да је народ Сједињених Држава „ужаснут акцијама наше владе да изазове рат...“ и извињавајући се за непромишљене поступке председника Трампа. Они су изразили противљење повлачењу Сједињених Држава из нуклеарног споразума, кампањи максималног притиска и убиству генерала Сулејманија написавши: „Анкета за анкетом открива да амерички народ не жели рат са Ираном. Желимо да окончамо блискоисточне ратове у којима су САД биле укључене предуго.
Масовни протести овог викенда били су други протести откако су САД поново подстакле ризик од рата у Ираку и рата против Ирана. Дан након атентата на Касема Сулејманија 3. јануара, обновљени антиратни покрет позвао је на протесте и хиљаде демонстраната окупило се у више од 82 града у 38 држава укључујући десетине хиљада људи.
Свијет каже: „САД са Блиског истока и без рата Ирану“, а владе се такође стављају на страну Ирана како би окончале америчку хегемонију. Много је земаља које долазе на страну Ирана, од којих су можда најважније кинеско-ирански економски споразуми, који су поткопали санкције САД и интегрисали Иран у Евроазијски појас и пут иницијативу коју предводе Кине. САД сматрају да је ово непосредна претња. Ирански председник Хасан Рохани је 2016. године током посете кинеског председника Си Ђинпинга најавио да су Иран и Кина креиран 600-годишњи политички и трговински савез вредан 25 милијарди долара.
развој војног савеза између Кине, Русије и Ирана је још једна велика претња америчкој доминацији. Иран, Кина и Русија одржан заједничке поморске вежбе у Оманском заливу, „нормална војна размена“ која је одражавала „вољу и способности нација да заједнички одржавају светски мир и поморску безбедност“, само неколико дана пре убиства Сулејманија.
Кина и Русија су биле критичне за више земаља под економским нападима и војним претњама Сједињених Држава. Ово укључује Иран, Ирак, Сирију, Либију, Северну Кореју, Венецуелу, Никарагву, Боливију и многе друге. Развија се нови однос снага. Амерички мировни покрет треба да разуме ову реалност и придружи се глобалном покрету против америчког империјализма.
Придружите нам се на овој важној конференцији против америчког империјализма. Светски савет за мир и Коалиција против америчких страних војних база организују дводневну међународну конференцију под називом „Суочавање са ратном машином империјализма — глобална борба за мир, социјалну правду, национални суверенитет и животну средину“, 28-29. марта 2020. у Ларнаки, Кипар. Региструјте овде.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити