Председнички избори на Хаитију после државног удара, који су тренутно планирани за 20. новембар, имају листу од 54 кандидата. „Специјални саветник за Хаити” канадског премијера, Денис Кодер, јуче је сугерисао да је ова широка листа кандидата добра ствар, знак да је „демократија попут цвета који треба стално да се негује”.
Али та дуга листа кандидата има приметно одсуство. Његово име је отац Герард Јеан Јусте и разлог због којег је одсутан је тај што је у затвору (дискусија о томе зашто је у затвору мораће да се одложи, али он је политички затвореник који се суочава са оптужбама које не испуњавају стандарде доказа ). Пошто је у затвору, није могао лично да предочи регистрацију, што је оно што Привремено изборно веће Хаитија захтева од председничких кандидата. Према Уставу Хаитија (речено ми је данас) појединци се могу регистровати као председнички кандидати чак и ако то нису у могућности да ураде лично, све док њихову кандидатуру поднесу два адвоката и мировни судија. То је, речено нам је, покушали да ураде људи Жан Жиста, иу томе су били одбијени.
Данас нисам срео оца Жана Жиста, али сам јутрос видео његово лице на мајици у огромном, популарном насељу Бел Ер. Милитант из Лаваласа по имену Самба Боукман дочекао нас је у малом дворишту. Док је прилазио, показао је на мајицу, слику Жана Жиста, и рекао: „Ово је председник народа.
Непосредно испред дворишта где смо разговарали са Букманом и још неколико младих људи налазило се седиште УН. Бразилске трупе су биле тамо, у џиповима, оклопним аутомобилима и пешице. Имали су утврђене контролне тачке на угловима улица. МИНУСТАХ, 'Мисија за стабилизацију' УН, била је овде на снази.
МИНУСТАХ је овде радио оно што се зове 'ДДР': разоружање, демобилизација и реинтеграција. Међутим, према ономе што смо чули, прикладнија би ознака могла бити 'ДАМ': разоружање, хапшење и беда. Идеја програма је да МИНУСТАХ прикупи оружје од осиромашених младих људи и помогне им да се 'реинтегришу' у друштво. Али чини се да се процес ломи након дела „разоружања“. Нема смисла то порицати: овде има сиромашних младих који су у условима који значе да морају да краду да би преживели и који се осећају само беспомоћнијим и рањивијим да би били плијен ако немају оружје. Оно што им је потребно — оно што организације попут омладинских програма „Закат“ Самбе Букмана покушавају да обезбеде — су основне потрепштине, као и политичка и друштвена инфраструктура. 'Закат', на пример, води програм доручка за младе, али јутрос им је нестало пиринча, па су деца остала гладна.
МИНУСТАХ се не бави давањем пиринча. Ради се о одузимању оружја. Такође се бави хапшењем деце и њиховом предајом Хаитијској националној полицији (Полице Натионал Хаитиен, ПНХ). А ПНХ се, заузврат, још увек бави репресијом и злостављањем, речено нам је данас. Динамику су нам објаснили кроз неке анегдоте: 18 младих људи који су прошле недеље предали оружје и убрзо потом ухапшени; МИНУСТАХ је ухапсио младића који је дао оружје, а касније је виђен на улици са лицем које је тешко смрскао ПНХ.
„Избори су наша последња шанса да решимо проблеме ове земље“, рекао нам је Букман. И, нажалост, превише је оних који желе да се та шанса пропусти. Бел Аир је огромно насеље са око 34 округа. Током избора 2000. године, свака од националних државних школа имала је бирачко место — најмање једно за сваки округ. Данас постоји један за цео Бел Аир — бирачки списак Светог Мартина. Да ли се база Лавалас у Бел Еру регистровала за гласање? Били су све до 13. септембра, када је Жану Жисту забрањено да се кандидује. Од тада су престали.
Сцена код Светог Мартина потврдила је Букманову причу. Било је једно или двоје људи који су се пријавили и пет-шест људи је радило. Координатор бирачког места нам је објаснио да су на овом истом, тренутно празном месту, у једној недељи (последња недеља августа) уписали 3,000 људи и да су људи масовно долазили до око 15. септембра, али да после тога нико није долазио. Њено објашњење, другачије од Букмановог: рок за регистрацију се и даље одлаже, па су људи престали да осећају тренутни притисак да се пријаве.
Регистрационе картице нису дизајниране да би задовољиле грађанске слободаре. Хаићани који се региструју за гласање дају информације о отиску прста, потписима и фотографијама које ће на крају бити прикупљене у јединствену базу података. Добиће јединствену личну карту која ће важити 10 година. Можда неће добити доручак, али могу добити неку високотехнолошку идентификацију. И биће им потребна — од социјалних служби до пореске управе, ниједан Хаићанин неће моћи без нове личне карте. Или је тако планирано.
У међувремену, хаићанска полиција, када ради СВАТ операције, носи маске.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити