Два крајње неочекивана догађаја десила су се у вези са Корејским полуострвом у првој недељи марта 2018. Лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун понудио је да се састане са председником Трампом, повлачећи неке претходне услове. И председник Трамп је пристао да се састане са лидером Кимом, повлачећи неке претходне услове.
Можда је неко негде предвидео да ће се ово догодити. Али, ако јесте, никад га нисам прочитао. Сада када се то догодило, сви се свуда муче да то протумаче, а затим да саветују како да реагују на то. Стручњаци и политичари расправљају: (1) зашто су двојица лидера то урадила, (2) које су последице и (3) да ли ће се састанак заиста одржати?
У свету ван Северне Кореје, неки кажу да се Ким повукао пред Трамповим многим ословљивим претњама. Мањи број каже супротно, да се Трамп повукао пред Кимовим бројним гласним претњама. И прилично велики број каже да су претње имале највише споредну улогу јер су прави разлози другачији.
Неки сугеришу да се Ким осећао довољно снажним да смањи своје предуслове како би стекао легитимитет који је његов режим тражио и да би му састанак пружио. Неки сугеришу да се Трамп осећао довољно јаким да смањи своје предуслове како би стекао светско признање као државника и великог председника какво је тражио и да ће му састанак вероватно донети.
Наравно, неки једноставно кажу да свако мисли да ће моћи да превари другог и да нема намеру да буде озбиљан у вези са договором. Ово су ставови особа изван Северне Кореје. Заиста не знамо каква се унутрашња дебата води у Северној Кореји. Претпостављам да је то мање-више иста дебата.
Дебата о последицама у великој мери зависи од одговора о мотивацији Кима и Трампа. Неки то виде као тактички геније Кима. За ове аналитичаре последице су негативне по Сједињене Државе јер би Трамп предао своју највећу карту на игру, непризнавање. Неки то виде као Трампов тактички геније. За ове аналитичаре последице су веома позитивне јер би смањиле противљење других земаља и покрета даљим казненим акцијама Трампа.
Коначно, дебата о томе да ли ће се састанак уопште одржати зависи од одговора на претходна два питања. Ако једно или друго или обоје нису озбиљни, онда ће један или други прекинути састанак. Чак и ако су једно или друго или обоје озбиљни, до састанка можда неће доћи, јер један или други схватају тактичке грешке које је направио.
Наравно, чак и ако до састанка дође, нема никакве гаранције да би две стране могле значајно да смање своје веома велике разлике тако да би договор био завршен. Чак и да су њих двоје формално потписали уговор, остаје да се види како ће се потврдити да друга страна испуњава услове споразума. Многе особе које су биле укључене у претходне преговоре су истакле како је изузетно тешко проверити усклађеност.
Председник Роналд Реган је чувено рекао о договору са председником Совјетског Савеза Михаилом Горбачовим „веруј али проверавај“. Али поверења између Сједињених Држава и Северне Кореје практично нема. А ако се поврх тога не може проверити, такозвани договор би био рај за будале.
Написао сам овај текст користећи паралелне фразе за Кима и Трампа јер верујем да се понашају у огледалу једни других. Моја лична претпоставка је да је мало вероватно да ће до састанка доћи и да ће свака страна извући негативне закључке из ове чињенице.
У том случају, овај процес би онда отежао, а не мање, потрагу за стабилношћу Корејског полуострва. По мом мишљењу, ово би било катастрофално, јер би могло довести до рата којег се већина нас заиста плаши.
Међутим, не мислим да је нуклеарни рат на било који начин неизбежан. Повећана стабилност (тачнија фраза од мира) Корејског полуострва је највероватније резултат притисака одоздо, свих нас осталих. Такви притисци очајнички треба да се организују, што се још увек не дешава у довољној мери.
Поред тога, постоји још један елемент који би могао да функционише у истом правцу – веома непредвидиве личне одлуке Кима и Трампа. Изненађивали су нас овог месеца, а често и раније. Можда ће нас опет изненадити.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити