Назаретх
Разлози су представљени у графичком облику овог месеца када је парламентарна комисија открила да су само 1.3 одсто од 12,000 радника компаније Арапи, упркос томе што арапска мањина чини скоро 20 одсто становништва.
Извештај комитета представља слику огромне недовољне заступљености арапских грађана у већем делу јавног сектора, укључујући владине компаније и министарства, где проценат арапског особља обично пада испод два процента запослених.
Према Сикују, групи која лобира за већу грађанску једнакост, дискриминаторна политика запошљавања оставила је хиљаде арапских дипломаца без посла, иако је влада обећала афирмативну акцију пре десет година.
Господин Лашин, 30, из Назарета, рекао је да му је преостала нада да пронађе посао у јавном сектору након низа краткорочних уговора у приватним фирмама високе технологије. „Где год да одеш, питају да ли си служио војску. Пошто су арапски грађани изузети, добри послови су увек резервисани за Јевреје.”
Али Хајдер, кодиректор Сикуја, рекао је: „Какав пример се даје израелском приватном сектору када влада доследно проналази изговоре да не запошљава и арапске грађане?“
Ахмед Тиби, који је на челу парламентарног одбора за запошљавање Арапа у јавном сектору, рекао је да чак и када су владини органи именовали Арапе, они су увек били на ниским позицијама. „Одсуство Арапа на [вишим] функцијама значи да они немају право гласа у процесима доношења одлука у министарствима“, рекао је он.
Питање недовољне заступљености у јавном сектору Израела први пут су признали званичници 2000. године, када је под притиском арапских политичких партија донет Закон о правичном представљању.
Међутим, до 2004. године, када се влада сложила да у року од четири године Арапи буду чинили 10 одсто укупног особља у министарствима, државним органима и управним одборима стотина владиних компанија, није постављен никакав циљ за удео запослених Арапа. Касније је рок продужен до 2012. године.
Нови извештај је открио да су укупно шест одсто од 57,000 радника у јавном сектору у земљи били Арапи, што је само незнатно више него пре једне деценије.
Међутим, г. Тиби је приметио да су бројке значајно повећане великим бројем „шалтерског особља“ у министарствима унутрашњих послова, социјалног старања, здравља и образовања који су запослени да пружају основне услуге унутар арапских заједница.
По објављивању извештаја овог месеца, Авишај Браверман, министар за мањине, признао је да нема наде да се постигне чак ни одложени циљ. Он је критиковао сопствену владу што није поставила своје циљеве више, на 20 одсто заступљености.
Налази комитета, рекао је господин Тиби, показују да су званичници систематски кршили своја обећања о поштеном представљању. Он је навео да чак иу самом парламенту има само шест арапских радника од 439, односно 1.6 одсто. „Шта каже да у храму израелске демократије постоји таква дискриминација по рангу?“
Слични проценти су пронађени у кључним владиним одељењима, укључујући кабинет премијера, министарство иностраних послова, трезор, министарство становања и министарство трговине и индустрије, као и у државним агенцијама као што су Банка Израела, земаљска администрација и Управа за воде.
Организација за економску сарадњу и развој, којој је Израел приступио прошле недеље, известила је прошле године да је 15,000 арапских дипломаца било или незапослено или принуђено да ради ван својих професија, често као наставници.
Господин Тиби је рекао да је посебно забринут што нема Арапа на кључним улогама у владиним министарствима. „Није случајно да нема високих арапских државних службеника, нема заменика директора у министарствима, нема правних саветника“, рекао је он.
Он је рекао да се одсуство арапских креатора политике огледа у недостатку јавних услуга и ресурса који су доступни арапским заједницама. Сиромаштво међу арапским породицама је три пута веће него међу јеврејским породицама.
Јусеф Џабарин, директор политичког центра Дирасат у Назарету, рекао је да би појачано запошљавање арапских радника од стране владе могло да реши два хитна проблема: велики број арапских дипломаца који нису могли да нађу посао и недостатак утицаја заједнице на националне политика.
Он је додао да је дискриминација Арапа „уграђена у институционалну структуру јеврејске државе“.
Неки посланици су извештај примили са непријатељством. Јарив Левин, председавајући Представничког дома парламента и члан странке Ликуд премијера Бењамина Нетањахуа, рекао је да је извештај „обмана и игнорише фундаменталну чињеницу да је значајан део израелских Арапа нелојалан држави“.
Салим Марна (37), који је пре 10 година дипломирао као инжењер информационих система на престижном универзитету Тецхнион у Хаифи, рекао је да је изгубио наду да ће наћи редован посао било у приватном или јавном сектору.
Ожењен и има четворо деце, рекао је да се пријавио да емигрира у Канаду. "Надам се да ми се то што сам Арап неће рачунати тамо."
Хатим Канаанех, лекар школован на Харварду који је радио као један од ретких високих арапских званичника у израелском министарству здравља до своје оставке почетком 1990-их, документовао је многе битке са којима се суочио у владиној бирократији у својој недавној књизи Лекар у Галилеји.
Др Канаанех је рекао да се ниједан Арап никада није издигао изнад позиције под-окружног лекара коју је имао пре две деценије. Иако је министарство здравља имало највећи број арапских службеника од свих министарстава, он је рекао да нико никада није био именован на позицију за креирање политике.
„У ствари, људи у министарству ми кажу да су ствари кренуле уназад под недавним владама деснице.
Он је додао да је недостатак арапских креатора политике у влади имао конкретне последице које су оштетиле арапску заједницу. Када је радио у министарству здравља, приметио је, стопа смртности арапске деце била је двоструко већа од јеврејске популације. Две деценије касније, однос арапских и јеврејских смртних случајева новорођенчади, уместо да опада, порастао је за додатних 25 процената.
Предрасуде са којима се суочавају образовани Арапи који траже запослење истакнуте су истраживањем прошлог новембра. Утврђено је да је 83 одсто израелских предузећа у главним професијама признало да се противи запошљавању арапских дипломаца.
Јоси Котен, директор програма обуке у Назарету, рекао је да је од 84,000 радних места у високотехнолошким индустријама у земљи, само 500 попуњено арапским инжењерима.
Џонатан Кук је писац и новинар са седиштем у Назарету, Израел. Његове најновије књиге су „Израел и сукоб цивилизација: Ирак, Иран и план за преуређење Блиског истока“ (Плуто Пресс) и „Нестајање Палестине: Израелски експерименти у људском очају“ (Зед Боокс). Његова веб страница је ввв.јкцоок.нет.
Верзија овог чланка првобитно се појавила у Тхе Натионал (ввв.тхенатионал.ае), објављен у Абу Дабију.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити