Ова недеља означава почетак онога што би требало да буде последњих 100 дана америчке окупације Ирака. Али ако америчке трупе желе да напусте Ирак крајем ове године, као што је обећано – више пута – биће потребан притисак грађана да се супротстави растућем хору „окупирај-Ирак-заувек” у Вашингтону.
Упркос чињеници да постоји споразум из Бушове ере са ирачком владом о одласку, упркос чињеници да већина Ирачана и Американаца не подржава наставак присуства САД, и упркос чињеници да је Конгрес наводно у потпуном режим штедње, јаке снаге – укључујући генерале, ратне профитере и јастребове у обе стране – гурају председника Обаму да прекрши споразум о којем је преговарао његов претходник и задржи значајан број војника у Ираку преко рока 31. децембра 2011.
Истина је да је већ дошло до великог повлачења америчких трупа, са високих 170,000 у 2007. на око 45,000 војника данас (с тим што је већина трупа послата да окупира Авганистан). Тај број, међутим, не говори целу слику. Као што је ЦА Пута напомиње: „Чак и док војска смањује снагу својих трупа у Ираку, ЦИА ће и даље имати велико присуство у земљи, као и безбедносни извођачи који раде за Стејт департмент“, потоњи да брани америчку амбасаду која је већа од Ватикана .
Још 2007. године, кандидат Обама је обећао да ће прва ствар коју ће урадити као председник бити повлачење наших трупа из Ирака. „Одвешћу наше трупе кући. Ми ћемо окончати овај рат. Можете то однети у банку", изјавио је будући председник. Међутим, до сада, једина ствар коју многи Американци могу однети у банку је доказ да је њихов дом на превару отеран.
Упркос често понављаним обећањима председника Обаме, чини се да његова администрација није вољна да повуче све америчке трупе, а још мање приватне извођаче. Обамин изабрани министар одбране, Леон Панета, већ је подржао план који предвиђа да 3,000 до 4,000 америчких војника остане у Ираку на неодређено време, наводно да би тамо „наставили обуку безбедносних снага“. Виши командант у Ираку, у међувремену, настоји да тамо задржи чак 18,000 војника. А амерички законодавци, и републикански и демократски, понављају позив да остану.
Републикански сенатор Линдзи Грејем недавно је предвидео да би остављање само 3,000 војника иза себе представљало „формулу за катастрофу“. Демократска сенаторка Дајан Фајнстајн је у међувремену упозорила да би то била грешка јер Ирак још није потпуно безбедан. И у а ФОКС интервју, републикански сенатор Џон Мекејн је рекао: „Разговарао сам са многим војним лидерима који су посебно рекли да би око 13,000 војника био минимум. . . .Никада нисам разговарао са војсковођом који је рекао да је оставити само 3,000 добра идеја. Не знам ко је дошао на ову идеју.”
Неко би требало да каже Мекејну ко је дошао на идеју – не да остави 3,000 војника, већ да не остави ниједног: Ирачане. Уклањање свих америчких трупа до краја ове године пристала је од стране саме владе којој су САД помогле да се инсталира. И дошло је као резултат притиска народа – начина на који би демократија требало да функционише. Споразум је кодификован у Безбедносном споразуму из 2008. потписаном између Вашингтона и Багдада. А било каква промена тог договореног рока требало би да дође само на захтев ирачке владе. До сада, са мање од 100 дана, такав захтев није поднет.
Ирачки лидери, чак и они који своје позиције дугују америчким окупаторима, знају да би било политичко самоубиство јавно иступити у корист задржавања америчких трупа. Већина Ирачана мрзи америчке освајаче који су покренули илегални агресорски рат који је убио преко 100,000 Ирачана. Они окривљују САД за покретање грађанског рата који је приморао више од 4.7 милиона Ирачана да напусти своје домове, већину да се никада не врати, а који је резултирао етничким чишћењем Багдада. Поносан народ, осећа се пониженим присуством страних трупа и неће заборавити третман који су многи њихови суграђани имали у затворима под управом Америке. Заиста, десетине хиљада Ирачана изашли на улице Багдада да захтевају да страни освајачи оду.
Након што смо нанели толико патње ирачком народу, најмање што можемо да урадимо овде код куће је да подржимо њихов позив да наше трупе оду. Док неки чланови Конгреса врше притисак на Обаму да настави окупацију, други, предвођени Демократска представница Барбара Ли, позивају да се прекине ова срамна епизода у нашој историји. Коалиција мировних група у распону од мировне акције до војних породица говори такође додаје свој глас „одмах“.
„Дубоко смо забринути недавним извештајима који указују на то да ваша администрација планира да остави хиљаде америчких војника распоређених у Ираку на неодређено време“, наводе групе у писмо председнику. „Такође смо забринути због изванредног гомилања приватних војних извођача и небројеног броја обавештајних оперативаца у Ираку. Господине председниче, будућност Ирака зависи од ирачког народа, а не од америчке војске. Сада је време да све наше храбре мушкарце и жене у униформама вратимо кући, као што смо обећали.” Замолили су све мирољубиве Американце да преплаве Белу кућу порукама. Цалл 202-456-1111.
Други излазе на улице. на Октобар КСНУМКС, антиратни активисти из целе нације окупиће се на Фридом Плази у Вашингтону, како би позвали на окончање оба рата у Авганистану и Ираку. Протест неће бити само један дан, већ стална „народна окупација“ трга како би се позвали на прекид америчке војне окупације. Дођите ако можете, или само помозите шири причу ако не можеш.
Уместо да пасивно прихватате планове наше владе да продужи окупацију Ирака на неодређено време, нека они који тврде да представљају ваше жеље у Вашингтону знају да ћете се залагати за ништа мање од стварног, без трикова краја рата и окупације који су такође уништили много живота. И то је залога коју могу узети банци.
Медеја Бењамин суоснивач је групе за људска права Глобал Екцханге и мировна група ЦОДЕПИНК.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити