Следећи је изашао као а ЗНет Сустаинер коментар 8. априла. Ради се о завери да би се нахранило завереничко размишљање...
Бооз Аллен Хамилтон је водећа светска консултантска фирма која „има више од 18,000 запослених који опслужују клијенте на шест континената“. Према њеној веб страници, компанија са седиштем у САД „интегрише[е] читав низ консултантских могућности“ и „је једина фирма која помаже владиним и комерцијалним клијентима да реше своје најтеже проблеме са услугама у стратегији, операцијама, организацији и променама, и информациона технологија."
У фебруару 1998. године, Боозе Аллен Хамилтон је био под уговором са владом Сједињених Држава да помогне савезним званичницима да се придржавају Извршне наредбе 12958. Наредба је имала за циљ да олакша декласификацију федералних информација. Њиме се „покренуо рок од пет година (април 1995. – април 2000.) у оквиру којег ће све поверљиве информације старије од 25 година и за које се процени да имају трајну историјску вредност бити прегледане ради уклањања поверљивости и декласификоване осим ако не испуњавају одређене дефинитивне критеријуме за изузеће. Сав материјал који не испуњава критеријуме за изузеће биће аутоматски декласификован – без обзира да ли су записи прегледани или не“ (1).
Дана 13. фебруара 1998. године, Бооз Аллен Хамилтон је завршио документ под називом „Утицај безбедности операција на управљање декласификацијом у оквиру Министарства одбране“. Овај извештај (2) се може прочитати на мрежи на: ввв.фас.орг/сгп/отхергов/дод_опсец.хтмл У њему је дат низ препорука за декласификовање након што су његови аутори прегледали релевантне архивске материјале, разговарали са архивским особљем и интервјуисали три кључне особе: Жан Шојбле, директор Одељења за декласификацију докумената у Државној управи за архиве и документе; ЛТЦ Гари Мооре, оперативни официр у акцији уклањања тајности америчке војске; и „један саговорник из Одбрамбене обавештајне агенције [име ИЗБРИСАНО].“
Благам бирократским језиком, извештај је закључио да:
„Скидање поверљивости информација које више не треба да буду заштићене је одличан циљ. Заиста, чинило се да веома велика количина прегледаног материјала није од користи – обавештајне или друге [као]… за очекивати је у евиденцији од 45 до 50 године. То не значи објављивање информација искључиво на основу старости или изузетно уских критеријума прегледа. Неке информације или колекција информација, посебно у области нуклеарног оружја, не губе своју вредност током времена."
Говорећи о старим владиним информацијама које садрже „употребу“ и „вредност“, интересантно је приметити да је документ представљао занимљив случај објављивања „података о убиству Кенедија:“ такво објављивање, рекао је Буз Ален Хамилтон, помоћи ће да истраживачи интернета буду „скренути“ од суштинских питања америчке политике и уместо тога се фокусирао на потрагу за тривијалном ирелевантношћу у вези са давном смрћу ЈФК-а.
Документ садржи седам главних „запажања“, од којих се пето фокусира на добре („снаге“) и лоше („слабости“) стране коришћења интернета у руковању материјалима са којих је скинута ознака тајности.
„Запажање #5" гласи на следећи начин (имам ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИМИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИМИМ ВЕЛИКИМ ВЕЛИКИМ КРИМОМ пажњом и пажњом).
„ДоД треба да проучи и процени употребу интернета у укупној стратегији декласификације одељења. Као што је раније поменуто, интернет је постао саставни део целокупног питања тајности/декласификације. Поставља се питање како ефикасно користити овај алат за унапређење Министарства одбране. циљеви декласификације. Прво и најважније Министарство одбране мора да идентификује јасан скуп специфичних циљева; процени снаге и слабости интернета, а затим осмисли стратегију за постизање тих циљева. Зарад хипотетичког модела претпоставимо да су циљеви Министарства одбране:
* Спроведите ревизију декласификације свих 25 година старог материјала
* Идентификујте и одвојите материјал који треба да остане поверљив
* Декласификујте и учините доступним широј јавности материјал коме више није потребна заштита.
* Управљајте прегледима ФОИА на најисплативији начин."
„На основу ових циљева онда би се процениле снаге и слабости интернета.
„Снаге
* Коришћење Интернета пружа брз и исплатив метод за ширење некласификованих информација.
* КОРИШЋЕЊЕ ИНТЕРНЕТА МОЖЕ СМАТИ НЕОБРУЂЕНИ ЈАВНИ АПЕТИТ ЗА 'ТАЈНЕ' ОБЕЗБЕЂИВАЊЕМ МАТЕРИЈАЛА ЗА СТРАЖИВАЊЕ ДОБРЕ ВЕРЕ.
* Коришћење интернета би могло да усмери јавни интерес ка материјалу који је већ на одговарајући начин декласификован и можда умањи захтеве за ФОИА."
„Слабости:
* Употреба интернета би могла да има повратни ефекат и подстакне жељну јавну потражњу за још више материјала. Може олакшати више ФОИА захтева пружањем листе за куповину доступних материјала.
* Коришћење интернета би могло да преплави административни систем који обрађује упите. Пружајући документе који су недавно прегледани и декласификовани, он може увећати несавршености у систему декласификације тако што ће материјал са декласификације учинити доступним ван историјског контекста.
*Информације које су доступне преко Интернета увећавају несавршености система декласификације. На пример, ако би документ требало да се појави на веб-сајту у пуном тексту, али је касније приказан као редиговани документ или је одбијен да буде објављен из разлога класификације из другог извора, то би довело у питање цео систем."
„ДоД и компоненте би могле да осмисле стратегију, на основу ове процене, за спровођење кохерентног и комплементарног плана за постизање циљева декласификације. На пример:
* Отвореност: Дискусија о равнотежи између неопходне тајности и отворености – тј. наставак класификације старих података о нуклеарним тестовима како би се држали ван руку терориста.
* ДИВЕРЗИЈА: СПИСАК ЗАНИМЉИВОГ МАТЕРИЈАЛА СА ДЕКЛАСИФИКАЦИЈЕ, односно ПОДАТАКА О УБИСТВУ КЕНЕДИЈА.“
У реду, ево корисног превода управо цитираног материјала (можда превише обимног): „објављивање одређеног раније поверљивог материјала засновано на Интернету може се користити да охрабри људе жељне да разумеју политику и историју Сједињених Држава (са њиховом „неограниченом јавношћу“). апетит за тајнама") да НЕ истражују превише тајну политику и скривене планове империјализма Сједињених Држава у прошлости и садашњости. То би могло помоћи да се они усмере на дивље историјске хајке на гуске које не следе озбиљне ствари као што су стварни циљеви масе -убилачки америчко-империјалистички напад на Индокину (значајно покренут од стране ратног злочинца ЈФК) Хајде да охрабримо људе да уложе мало времена и енергије у бесплодну потрагу за 'ко је убио ЈФК-а'. Хајде да их скренемо и одвратимо од важних истрага о криминалним политикама које су убиле милионе становника југоисточне Азије и других широм света у прошлости и садашњости."
Тешко је не помислити да је иста врста рефлексије већ пала на памет америчким обавештајним менаџерима у вези са индустријом завере 9. септембра. Сваки минут потрошен у покушају да се безуспешно повежу разбацане и варљиве тачке фантастичних завера 11. септембра не троши се на разматрање монументално релевантнијих питања.
Чак и ако је постојала суштинска основа за теорије завере 9. септембра, ова индустрија представља велико скретање са најкритичније ствари у срцу стварних претњи обичним грађанима у земљи и иностранству: подстицање терористичких напада на САД (са 11/ 9 акција и много горе у оквиру капацитета људи које су амерички креатори политике дубоко антагонизирали) од стране структурно супер-моћних агената дрског империјалистичког пројекта који привилегује глобалну доминацију САД (и сродну контролу САД над кључним блискоисточним енергетским ресурсима) над људским опстанком и над опстанком обичних Американаца (11).
Деценијама касније, можда ће Бооз Аллен Хамилтон или нека друга сабласна мултинационална консултантска фирма направити сличан извештај у вези са декласификацијом архивских материјала с почетка 21. века. Објављивање делова заносних података о 9. септембру могло би да буде корисно, тврди компанија, за одвраћање грађана од документарног записа о хубристичким и империјалистичким одлукама и агендама које су изазвале 11. септембра и довеле до катастрофалне и илегалне окупације богатих нафтом Ирак 9. а затим у масивне, делимично нуклеарне САД напад на Иран. Последња акција, вероватно ће се десити, убила је пола милиона Иранаца и помогла да изазове пожар на Блиском истоку који је довео до смрти милиона и бројних терористичких напада (укључујући употребу радиоактивних материјала) против америчких грађана у земљи и иностранству.
Неки у претрпаној америчкој јавности ће можда имати „неограничени апетит“ да дођу до сржи ових кључних историјских питања. Можда би било корисно, тврдиће се будући корпоративни орвелијански информациони менаџери који су повезани са САД, да повремено баците тим љутим Американцима неколико зачињених интернетских белешки о 9/11 како би их избацили са трага важних питања.
Паул Стреет је аутор Империја и неједнакост и свет Од 9/11 (Парадигма, 2004), Сегрегиране школе: образовни апартхејд у ери пост-грађанских права (Роутледге, 2005) и Расно угњетавање у глобалној метрополи (предлаже се 2007). До њега се може доћи на [емаил заштићен].
НАПОМЕНЕ
1. Бооз Аллен Хамилтон Инц., „Утицај управљања декласификацијом на безбедност операција у оквиру Министарства одбране“, 13. фебруар 1998.).
2. Које сам „открио“ на стр. 245, белешка 18 важне књиге Ноама Чомског и Гилберта Ахкара Опасна моћ: Блиски исток и спољна политика САД [Парадигма, 2006]). Извор је налаз Чомског.
3. Ноам Чомски, Хегемонија над опстанком: Америчка потрага за глобалном доминацијом [Нев Иорк: Метрополитан Боокс, 2003]); Чомски и Ахчар, Перилоус Повер1-17.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити