Раднички покрети и њихове присталице из целе Грчке укрцали су се у караван да разговарају са новом владом Сиризе и захтевају од ње. Они траже конкретну подршку за своје борбе, од којих је свака заснована на самоорганизовању и хоризонталности. Субота 4. априла обележила је први дан каравана, који ће путовати у разне градове широм Грчке, састајати се и окупљати друге раднике у борби на свакој локацији, који ће потом сви кренути у Атину. Борбе се крећу од опорављеног радног места Вио.Ме у Солуну и самоуправне телевизијске и радио станице ЕРТ, који заједно предводе караван, до радника који заузимају своја радна места и опиру се трајном отпуштању на разне начине у другим деловима држава. Караван кулминира у Атини са 500 чистачица које су у преговорима са СИРИЗ-ом за оно што се надају да ће бити њихово поштено поновно запошљавање. Заједничко са свима њима је то што се организују у скупштине, где свака особа има једнаку моћ одлучивања и покушава да разбије хијерархије и структуре моћи. Они иду да подносе петиције новој влади Сиризе за разне ствари, чија је срж да су у стању да одрже своју хоризонталност и самоорганизацију, а за неке да је то кодификовано законом.
Већина свих који су укључени у покрете овде у Грчкој сложили би се да је њихова подршка и моћ довела СИРИСУ на власт. У неким случајевима чланови СИРИЗЕ су били и јесу учесници покрета, ау другим је Партија активно подржавала и пристала да подржава активности и захтеве покрета у будућности. Сада, неколико месеци након победе СИРИЗЕ, неки учесници покрета почињу да се питају да ли ће Партија испунити своја обећања о подршци. Ови покрети се крећу од оних који се противе рударском пројекту на Халкидикију, борбе за права избеглица и миграната, оних који се противе антитерористичким законима и многих других борби, од радника и студената до аутономних здравствених клиника. Многи људи са којима сам разговарао верују да се унутар нове владе воде активни преговори и да ће промене заиста доћи, други су већ изгубили било какво поверење које су имали да ће влада извршити обећане промене, а онда доста њих пада негде између , сматрајући да су у току преговори у доброј намери, али да уколико не буде притиска одоздо власт можда неће поступити по ономе што је обећала. Раднички караван за Атину обухвата сваку од ових перспектива, и стога желе да разговарају са владом и да од ње захтевају.
Током протеклих неколико година, две најважније радничке борбе засноване на самоорганизацији и око принципа аутономије и хоризонталности у Грчкој биле су борбе Вио.Ме и ЕРТ, окупиране националне јавне телевизије. Вио.Ме, бивши произвођач грађевинског материјала, био је окупиран 2012. године и након бројних окупљања радника радници су одлучили да не само запоседну, већ и врате радно место у производњу, без газде или хијерархије – да га опорављају – намерно користећи исти језик као и кретања у Аргентини. Случај ЕРТ почео је у јуну 2013. године када је бивша влада отпустила све раднике националне телевизије у земљи. И атинска и солунска радиодифузна агенција одржале су скупштине и одмах одлучиле да заузму станице и наставе са емитовањем. Док су се у Атини многи радници на крају вратили на посао због комбинације насилног полицијског исељења и понуда за поновно запошљавање од стране владе, у Солуну је ЕРТ остао окупиран и води и емитује вести без хијерархије или шефова од јуна 2013. У оба Радници Вио.Ме и ЕРТ-а описују оно што раде као нешто што није само одржавање производње – и објашњавају како стварају нове односе – како у начину на који раде заједно, тако иу концепту онога што је посао који раде. Како ЕРТ описује, они стварају другачију врсту вести и на потпуно другачији начин, и на сличан начин, Вио.Ме сада производи еколошке, а не токсичне производе, а оба радна места то раде на нов начин у погледу консултација и комуникације са и са широм заједницом.
Разговарао сам са Теом Кариотисом из Отворене иницијативе солидарности са борбом радника Вио.Ме (Иницијатива солидарности) и Ставросом Панусисом са ЕРТ-а, бивше националне јавне телевизије и радија, две главне организационе групе каравана.
Иницијатива солидарности је скупштинска друштвена група која заједно са радницима из Вио.Ме помаже у одбрани, ширењу и продубљивању њихове борбе. Тео у наставку објашњава сврху и састав Иницијативе солидарности.
„Самоуправљање је идеја која окупља различите идеологије са левице, тако да у оквиру Иницијативе солидарности имамо људе различитих средина, имамо анархисте, анархосиндикалисте, троцкисте, аутономашке организације и индивидуалне активисте. Оно што Иницијатива солидарности ради јесте да помаже радницима да организују и спроводе кампање Вио.Ме – иако сада има све мање одговорности јер радници све више преузимају у своје руке. У почетку смо много помогли у комуникацији на страним језицима и помогли у организовању политичких кампања, попут маршева, писања одређених текстова итд. Наравно, то смо радили са радницима и радници су имали коначну реч. Важно је да буде јасно да смо два различита субјекта, па на пример понекад радници напишу текст о неком питању, а Иницијатива солидарности напише другачији текст. Али опет, радници имају последњу реч – Иницијатива солидарности увек има најмање 5 радника у скупштинама и они имају значајан утицај на сваку одлуку.
ЕРТ је вођен колективно од када је окупиран 2013. Ставрос је описао огромну солидарност коју су одмах добили са људима из свих крајева који су долазили да опколе станицу споља, тако да није исељена, као и изнутра. У наставку Ставрос описује и оно што јесу и шта желе да буду. Када сам га питао да ли су то алтернативна врста емитовања, он је одговорио:
„Не, ми смо пирати. Нисмо као обичан програм. За све ово време ми смо се самоорганизовали – мислим да је то најважнија ствар коју смо постигли. Радили смо ствари на веома посебан начин и важно је рећи да нам раније није било на уму да то радимо на овај начин. Па, можда је неколицина нас веровала у овакав начин организовања, али у целини нас је ситуација водила да радимо на овај начин, на овај хоризонтални начин. Између радника није било управника или никога. Био је дуг пут да се стигне овамо јер су многи људи у почетку имали отпор, људи су говорили ствари попут „нико други не може да буде тај који ће снимати пошто сам ја филмски стваралац“ и „нико други не прича вести, ја кажем вести'.
Сваким даном смо имали све мање камермана и репортера изнутра, али живот, реална ситуација је наговорила људе да промене своје гледиште и да ако ти – људи не узму микрофон и камеру и изађу напоље неће бити вести. . Нећете бити плаћени, можда, али људи желе да помогну, па су изашли и добили вести и донели их. Како је време пролазило, ви, странац, онај који добија вести који није био пре део ЕРТ-а постао део наше скупштине и могао да одлучује о стварима које се односе на то шта смо и шта емитујемо. То је био наш највећи успех. Мењали смо/мењамо концепт вести.”
Нова влада планира да преузме контролу над ЕРТ-ом у Солуну и поново га води на традиционалан начин, како интерно, са шефовима и хијерархијом, тако и начином на који се одлучује о информативним емисијама. Скупштина самоуправног ЕРТ-а жели да настави да се интерно организује хоризонтално, а како су објаснили, најважније је да им вести и даље стижу на демократски начин. Њихова визија је она где људи у заједницама могу да кажу шта желе да виде, могу да шаљу видео снимке и могу да гласају о томе које врсте програма се раде.
Обе борбе су имале подршку СИРИЗЕ у својој кампањи за председничку власт, а у случају ЕРТ-а у владу је изабран радник. Сврха каравана је, како су објаснили учесници, да осигура да СИРИЗА настави са њиховом подршком.
Начин на који људи укључени у караван описују однос према влади и њихове намере крећу се од неке врсте сусрета са савезницима, да их подсећају на борбе којима су посвећени и ко је њихова права база – до оних који виде караван као илустрација радничке моћи и као ултиматум. Караван је тако и опомена и конфронтација. Као и са многим људима из покрета са којима сам разговарао протеклих недеља у Грчкој, они виде победу Сиризе као могуће отварање покрета за добијање веће подршке у послу који обављају – али сви људи кажу да то може и десиће се само ако покрети остану организовани, наставе да се самоорганизују, одрже аутономију и гурају нову власт да их подсети на основу из које су настали.
Како описује Тео из Иницијативе солидарности,
„Ове недеље је велики караван и марш за Атину из разних места у Грчкој, што је заједнички напор различитих радничких борби. Једна од организационих група је и санирано радно место Вио.Ме. СИРИЗА је увек била саосећајна за борбу Вио.Ме, која је заиста борба против капиталистичке класе и против правосудног система. СИРИЗА се прогласила пријатељима са Вио.Ме, а садашњи премијер, а тадашњи председник Сиризе је чак посетио фабрику и рекао да имају само захтеве и да их треба подржати. Тако да сада СИРИЗА мора да пронађе начин да то спроведе у дело. Имамо и борбу 500 чистачица које су радиле у канцеларији министра финансија и које су отпуштене преко ноћи. СИРИЗА је изабрана на основу обећања да ће их поново запослити. И сада покушавају да направе компромис на основу споразума које склапају са Европљанима, па покушавају да их поново ангажују под условима који су за њих негативни.
Ставрос из скупштине ЕРТ-а објаснио је,
„ЕУ жели да бацимо пешкир – а једини људи који томе могу да се одупру смо ми – оно што је најважније је да узмемо своје животе у своје руке. Знамо како то да урадимо. Зато покушавамо да убедимо владу, са другима, да донесе закон не против нас, већ против нас. То је једино што желимо. А онда можда и улагати у ова решења – у социјално оријентисана решења. И то не одозго.
Учествујемо у каравану са Вио.Ме и другима, и покушавамо да учинимо људе осетљивим на ове случајеве и натерамо људе у влади да промене правду/законе.
То је чин власти која окреће леђа својим најјачим савезницима. Не савезници у странци већ савезници у стварном животу (мада је већина људи такође гласала за СИРИЗА-у). … Па ћемо да их продрмамо и кажемо, види ако паднемо ти паднеш, можда не сутрадан, него дан после.”
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити