ГРЕГ ВИЛПЕРТ: То је Тхе Реал Невс Нетворк, а ја сам Грег Вилперт.
Француски председник Емануел Макрон направио је велики уступак протестима широм земље ове недеље када је одлучио да одложи повећање пореза на гориво и обећао да ће замрзнути цене струје. Макрону је требало неко време да донесе одлуку, а непосредно пре објаве покушао је да оправда неукидање повећања пореза.
ЕМАНУЕЛ МАКРОН: Не можете у понедељак за животну средину и против поскупљења горива у уторак. Не можете одлучити о порезу на угљеник пре неколико година, а затим да одбаците цену горива данас. Подсећам вас да је овај порез изгласан 2009, 2014, 2015. године, обавезујући на њега политичке личности разних убеђења.
ГРЕГ ВИЛПЕРТ: Макрон је, међутим, морао да одустане након што је Француска била захваћена тронедељним протестима због онога што је постало познато као покрет жутих прслука, на основу тога што демонстранти носе жуте прслуке за хитне случајеве које морају да имају сви аутомобили у Француској. Прошлог викенда протест је постао посебно насилан, када су се демонстранти сукобили са полицијом и нанели штету од преко 4 милиона долара, уништавајући излоге и запаљене аутомобиле. Речено је да је око 100 демонстраната и полиције повређено, а неколико стотина ухапшено. Међутим, у Француској постоји много контроверзи о томе ко и шта представља покрет жутих прслука.
Жан Брикмон ми се придружује да помогнем да схватимо шта се дешава у Француској. Жан је математичар и статистички физичар на Универзитету у Лувену и аутор неколико књига, укључујући Хуманитарни империјализам: Коришћење људских права за продају рата. Он живи у Бриселу, али нам се сада придружује из Париза, где је изблиза видео протесте. Хвала што си овде, Џоне.
ЖАН БРИКМОНТ: Хвала што сте ме позвали.
ГРЕГ ВИЛПЕРТ: Дакле, на први поглед изгледа да је главна замерка жутих прслука што је повећање пореза на гориво превише, што је сасвим разумљиво. Мислим, ако то изразите у терминима које би америчка публика разумела, цена бензина је порасла за отприлике 25 центи по галону, на око 6 долара по галону. То је скоро три пута више него што гас кошта овде у Сједињеним Државама. Шта бисте рекли о чему се тренутно ради на овим протестима?
ЖАН БРИКМОНТ: Па, мислим да је ово био механизам окидача. Знате, ово повећање пореза. Проблем је што су људи заиста сити. И био сам критичан према неолибералној политици откако је почела, са Митераном, па чак и Жискаром. Али нисам очекивао ниво беде који чујем у сведочењима људи који говоре да не могу да саставе крај с крајем, да немају шта да једу после 20. или 25. у месецу. Људи који описују ситуацију у болници, која је некада била један од најбољих медицинских система на свету, апсолутно драматична. Редови за чекање. Знате, мислим, све те ствари, мислим, просто невероватно колико је Француска уништена.
И мислим да проблем није Макрон. Макрон је, наравно, говорио јавно као што елите говоре приватно, показујући крајњи презир према народу. И знате, то га је, наравно, учинило непопуларним. Али мислим да је проблем много, много дубљи и да има везе, мислим, са оним што називамо глобализацијом. Мислим, то је иста ствар као у Сједињеним Државама. Мислим, делокализујеш, директно или индиректно. На пример, вероватно знате – не знам да ли познајете те продавнице, Икеа. То је позната шведска робна кућа за намештај и сличне ствари. Мислим, све је тамо шведско, али то је само веровање. Све што продају је произведено у Кини, или негде тако. Нека таква места где су мале плате. Дакле, у ствари видите да постоји прави проблем делокалације. И онда људи немају, знате, немају посла. А онда се вештачки стварају њихови лажни послови, бирократски послови. Онда немају јавне услуге које су имали, посебно на селу. И треба им њихов ауто да раде, и тако даље.
Такође, као заграда, могли бисте да приметите да је Француска једна од земаља са најмање ЦО2 због нуклеарне енергије из које добијају струју. Много је мање него у Немачкој, на пример. А друга ствар је то што је еластичност цене тзв. Дакле, ако повећате цену, морате видети колико ће то утицати на потрошњу. Вероватно не много. А ако говорите о неколико процената емисија ЦО2 широм света, а остале земље их не смањују, ефекат температуре ће бити апсолутно занемарљив. Мислим, лако је направити прорачун, чак и користећи ИПЦЦ бројке. Дакле, знате, ова мера се користи за попуњавање дефицита. Проблем је заиста дефицит.
Дефицит, видите, то је огроман дефицит. И то је случај свих европских земаља, па чак и Сједињених Држава. Мислим да је то повезано са недостатком производње, чињеницом да не производиш оно што конзумираш. Добијате га из иностранства. И онда, наравно, морате да стварате вештачка радна места, и морате да субвенционишете све врсте људи који немају стварне продуктивне послове, и тако даље. И то је оно што ствара дефицит. Али проблем је много, много старији од Макрона.
ГРЕГ ВИЛПЕРТ: Сада се много спекулише да иза протеста стоје крајње десничарски елементи. Чини се да је један од појединаца који их је позвао био Френк Булер, који је некада био у Националном фронту, али је избачен јер је био превише расистички. Али, с друге стране, недавно су се могли видети и левичари који подржавају протесте. Дакле, пре свега, како је дошло до протеста? И друго, колико можете закључити, ко их организује?
ЖАН БРИКМОНТ: Па, прилично верујем да је то спонтано. Видите, ја не знам ко је то организовао. Чинило се да има разних људи који су то радили преко интернета, и тако даље. Мислим, када је негде другде дошло до револуције у боји, људи не верују нужно да су организовани. Мислим, мислим да је то прилично спонтано.
Ту је посао око крајње деснице. Веома је интересантно видети да је ово једна од тема разговора медија и владе. Траже негдје неке расистичке примједбе, или неку антисемитску опаску, то је још боље. Али знате, ја могу да обучем жути прслук, идем на улицу и вичем хајл Хитлер, Алаху Акбар или слободна Палестина, тако нешто, и то ће потпуно излудети медије. Али мислим, то је потпуно неструктурисан покрет. Нема, знате, они не контролишу сопствени покрет, не могу да истерају људе из покрета. Свако може ставити жути прслук. Наравно да је тамо било људи крајње деснице.
Али мислим да то нема везе са крајњом десницом какву познајемо у другим земљама. У ствари, заслужно је Французима да је овај покрет углавном француски и републикански. ОК? Али, наравно, ако почнете да мислите да је све што је француско у смислу патриотизма – певају Марсељезу, машу француском заставом, и тако даље – ако то асимилујете крајњој десници, онда је, наравно, Отпор био далеко. десно, Француска револуција је била на крајњој десници, као и сваки други покрет. И онда наравно идемо у праву невољу, а левица то ради годинама, да сваки облик патриотизма повезује са крајњом десницом. И то је један од разлога зашто левица не представља тај покрет. У том тренутку има људи на левици, а има људи на левици који покушавају да се придруже покрету.
Али проблем је у томе што је левица требала годинама да води овај покрет, видите, а није то чинила. И то није урадио из два главна разлога. Један је загрљај европског сна. Сви добро кажу, ми ћемо створити друштвену Европу, итд. то је немогуће. ОК? Немогуће. Не можете мењати уговоре. Уговори су направљени на [нечујно] основи. И они су створили евро, који ствара неравнотеже између економија унутар еврооне, јер нема трансфера богатства између богатих земаља и сиромашних. И немогуће је имати исту валуту између земаља које су некада имале огромну флуктуацију између својих валута. Када је де Гол увео нови франак, имао је исту вредност као и немачка марка. А када је уведен евро, била су три франка за немачку марку. Дакле, видите исту ствар са лиром у Италији, и тако даље.
Дакле, ако имате ове флуктуације, онда одједном кажете да све ове земље имају исту вредност. Али како бисте то урадили? То је слободна тржишна економија. Нисмо ишли на планску економију, колико ја знам. И како онда спречити ове флуктуације? Ове флуктуације спречавате мерама штедње. То су они радили.
ГРЕГ ВИЛПЕРТ: Желим да се вратим на питање еколошког аспекта којим сте се раније бавили. Као што смо видели у снимку, Макрон је бранио повећање пореза као нешто што је потребно за развој зелене економије у Француској. Да ли овај апел екологији уопште има одјека код људи у Француској?
ЖАН БРИКМОНТ: Ја не мислим тако. Не много, не. Не мислим, јер људи, како кажу, брине нас крај месеца, а не смак света. Они су забринути – мислим, заиста је невероватно. Мислим, не можете – мислим, то сам говорио много година. Не можете имати – мислим, можете имати ни ове, знате, самоубилачке мере, како ми то зовемо. Мислим на [нечујно] или еколошке мере. Народ није задовољан на социоекономском нивоу. Прво морате да се побринете за то. Али узети то, прво водити рачуна о томе, не значи бацати новац на проблеме, што је мање-више оно што левица ради. Левица увек говори, па, морате, знате, морате субвенционисати ово, субвенционисати оно; морате помоћи овоме и заступати оно. Не, морате сачувати индустријску базу.
И то је заправо оно што је де Гол урадио када сте се вратили '58, након још једног лудила – па је онда постојала Четврта република. И чини ми се да живимо нешто као крај Четврте републике без, наравно, де Гола који чека у крилима. Али де Гол је, наравно, урадио огроман зајам од становништва, а не од банке, а затим га искористио да изгради сву модерну француску економију; наиме аеронаутика. Знате, свемир, брзе пруге, [нечујно], итд. Сада нема ничег упоредивог, и нико нема појма шта да ради.
И тако смо у заиста дубокој невољи. Јер наравно, мислим да ће на крају власт контролисати жуте прслуке. Мислим, једина алтернатива би била револуција, али револуције неће бити. Требало би да се полиција и војска окрену против владе. Полицији је доста, али је и даље довољно дисциплинована да наметне своју вољу, знате, да стане на страну владе. А ако ствари не крену у револуцију, онда ће на крају, наравно, замрети, овај покрет, привремено. Али фрустрација је огромна.
И бојим се, наравно, да ће на крају бити француски Трамп. Могу вам чак дати име за кога мислим да ће бити француски Трамп, Дупонт-Аигнон. Али то је само нагађање. Али биће, знате, јер бес је огроман, и нема, нема правог решења. Мислим, не мислим да би ни француски Трамп био решење. Али може изгледати да јесте.
ГРЕГ ВИЛПЕРТ: ОК. И мораћемо да то оставимо тамо за сада, али вероватно ћемо вам се вратити када видимо како ће се ситуација развијати. Разговарао сам са Јеан Брицмонтом, професором на Универзитету у Лувену, који нам се придружио из Париза. Хвала што сте нам се данас придружили.
ЖАН БРИКМОНТ: Много вам хвала. Хвала вам.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити