Видим обећање у Њиховим очима
Они су лепи и страшни, посежу за Мном
и грчим се као што ми звук дрвета које пада разбија лобању,
Моје срце
али они то не чују
многа стабла су оборена у Њиху част
Они су се на све њих оглушили
али можда сам и ја био глув
окружена Мојим дрвећем тако дуго
њихови звуци који их обавијају гуше осећај
у заповедној тишини
Мој дах, ветар
Моје сузе, киша
Мој смех, шуштање лишћа
хармонија,
древна песма која се диже
то је Моја сопствена шума
завршити
у њему могу да дишем
али кад сам храбар
и узми Њихове испружене руке
да их води тихим путем
према срцу Моје шуме
Они се гуше
страни и рањиви,
угушена Мојим чудним дрвећем
и древна песма се диже
и испуњава Моја чула
док не заборавим Себе
и они беже, гледајући како ја летим у певајуће дрвеће, дивље, тамно, зелено
а ја шуљам и млатим и пирујем
и живети
испод грана
под звездама
сам
у мом мирном шумском кавезу
И даље посежу за Мном
али не могу да одем
не за Њих
чак ни да спасем Себе
са дрвећа
Па чекам, глув у Својој шуми
петљајући у мраку
док не нађем једног од Њих
ко може да дише под овим дрвећем
испод ових звезда
Онај који може позвати срце Моје шуме
Њен дом