Реакција против пословног модела високе технологије који задире у приватност расте – али једна тешко погођена институција из Силицијумске долине, Фејсбук, најавила је потенцијално далекосежну реформу касно у среду.
Током периода од 24 сата, чини се да је извршни директор Фацебоока Марк Зуцкерберг престао да подржава, “у духу”, који ће ускоро ступити на снагу Правила о приватности Европске уније, да се обавеже да ће Фејсбук применити правила ЕУ на својој глобалној платформи коју користи 2.2 милијарде људи. Правила ЕУ дају људима, а не корпорацијама, моћ над њиховим личним подацима.
„Намеравамо да иста подешавања учинимо доступним свуда, не само у Европи“, рекао је Закерберг, ПолитицоПро је објавио. „Морамо да схватимо шта има смисла на различитим тржиштима са различитим законима и различитим местима... Али дозволите ми да поновим ово, све контроле и подешавања ћемо учинити истим свуда, не само у Европи.“
Закербергови коментари дошли су неколико сати након што је друга компанија обелодањивање доминирају вестима од среде: да је 87 милиона људи — 50 одсто више него што се раније знало — „углавном у САД“ можда имало „неправилно подељене“ податке о профилисању на Фејсбуку са компанијом за политички консалтинг у Великој Британији која је радила за сенатора Теда Круза, Р. -ТКС, на председничким изборима 2016. године, а затим га је ангажовао Доналд Трамп.
Та британска фирма, Цамбридге Аналитица, очигледно је украла те Фацебоок фајлове 2014. године као део наглашеног плана да се психолошки профилишу амерички гласачи. Међутим, Трампова кампања је завршена не користи своје профиле јер су његови медијски купци радили директно са Фацебоок-ом како би приступили актуелнијим профилима корисника преко његове платформе за циљано оглашавање.
Скандал Цамбридге Аналитица подигао је проблеме приватности на мрежи на начин који није виђен од када је Едвард Сноуден звиждао НСА. Законодавци у САД и Великој Британији захтевали су да Закерберг сведочи. Акције Фејсбука су пале, заједно са осталим технолошким акцијама. У међувремену, растао је притисак на друге онлајн платформе да следе Европу како би људима дали контролу над личним подацима.
Дугогодишњи медијски и демократски активисти попут Џефрија Честера, извршног директора Центар за дигиталну демократију, изразио је опрезан оптимизам због Закербергове објаве.
„Потребан је био глобални земљотрес 10.0 у вези са приватношћу, у облику скандала Цамбридге Аналитица, да помери Фацебоок на ову потенцијално историјску промену у начину на који послује“, рекао је он. „Американци данас немају права на приватност када су онлајн. Фејсбук, Гугл и њихови пословни савезници блокирали су све законе који би заштитили потрошаче на мрежи. Али, од следећег месеца, Европљани ће имати користи од најдалекосежнијег закона о приватности података који је икада донесен. То ће регулаторима, адвокатима и грађанима дати моћ да обуздају дивове података попут Фејсбука.
Европска правила приватности су се годинама стварала. Гурнуле су их групе цивилног друштва, научници, заговорници дигиталних права и посвећени чланови Европског парламента, као што је Јан Филип Албрехт, члан немачке Зелене партије. Последњих недеља међународне коалиције попут Трансатлантски дијалог потрошача су наглас питали да ли би Американци имали користи од нових правила ЕУ о приватности која ће ступити на снагу у мају.
„Закерберг зна да је његова једина нада да заустави крварење које прети финансијској будућности његове компаније да усвоји – а не да се бори против – ова нова правила ЕУ“, рекао је Честер. „Ово је потенцијално историјска промена игре за људе широм света. Ако Фацебоок заиста пристане да глобалним корисницима пренесе све нове начине на које ће људи моћи да имају већу контролу над подацима, као и да имају користи од бољих пословних пракси, Гугл и други ће морати да се повинују.
Домаћи позиви за технологију да усвоји „заклетву о безбедности“
Закерберг је знао да заговорници приватности и потрошача који раде заједно са обе стране Атлантика намеравају да гурају Фејсбук – и друге врхунске платформе – све док се глобално не ускладе са правилима ЕУ, рекао је Честер.
У понедељак, коалиција истакнутих америчких група за приватност, грађанске слободе и људска права најавила кампања која позива технолошки сектор да агресивно штити корисничке податке. Они желе да највеће компаније потпишу „залог обезбеђења” како би се спречило да се интернет претвори у „оружје против јавности”.
„Корпоративни и владини напади на људска права на приватност, безбедност и слободу расту широм света, а технологија игра централну улогу у проширењу њиховог домета“, исказ проблема рекао. „Технологија може оснажити и дати слободу свима нама, али сада наши онлајн подаци оснажују брокере података, ИСП-ове, компаније за надзор и одбегле владине агенције да дискриминишу, искоришћавају и ограничавају наше слободе.
„Ако је компанија хтела да експлоатише, или ауторитарна влада хтела је да надзире све који су повезани са одређеном расном, верском или политичком групом, могла би то да уради са информацијама које су о невиним људима прикупиле технолошке компаније и компаније друштвених медија“, наставља се. „Компаније и владе могу да искористе огромне количине података које компаније имају о људима и слабим везама у интернет безбедности. Они могу да изврну интернет у нешто што никада није требало да буде: оружје против јавности."
„Технолошке компаније морају да се промене“, пише у наслову СецуритиПледге.цом, подржан од 18 Миллион Рисинг, Америцан Цивил Либертиес Унион, Деманд Прогресс, Цоворкер, Цолор оф Цханге, Фигхт фор тхе Футуре, Фрее Пресс, Говернмент Аццоунтабилити Пројецт, Пресенте и Сум оф Ус. Ове групе, заједно, имају милионе основних чланова.
„Обећање оцртава детаљан скуп технолошких и политичких обавеза које технолошке компаније морају да преузму како би 'осигурале да се интернет користи за ширење демократије, а не да је подрива'“, наводи се у њиховом саопштењу. „Организације које стоје иза кампање охрабриће кориснике да се окупљају на услугама које су предузеле ове кораке и избегавају оне које то нису учиниле док то не ураде.
Залог, резимирано, позива технолошке компаније да:
- Ограничите количину података које прикупљају на првом месту и дајте корисницима контролу над начином на који се деле.
- Подразумевано понудите енд-то-енд енкрипцију како бисте осигурали да комуникација корисника буде заштићена од корпоративног и владиног надзора.
- Омогућите корисницима потпуну транспарентност о томе који подаци се прикупљају, како се користе и које мере су предузете да би се спречила њихова злоупотреба.
- Подржати законодавство и реформе политике које ограничавају приступ владиним подацима корисника осим уз налог и судски надзор.
„Ово је преломни тренутак за интернет“, Еван Грир, заменик директора Борба за будућност, речено је у њиховом отпустите. „Милиони људи сада разумеју како се њихови подаци могу користити оружјем и користити против њих, и захтевају промене... Ако највеће технолошке компаније предузму кораке наведене у обећању о безбедности, то ће променити ток људске историје на боље, и заштитити милијарде основних права људи.”
„Време је да компаније предузму кораке како би осигурале да коришћење њихових производа не значи да корисници морају да жртвују своја права“, Неема Сингх Гулиани, АЦЛУ законодавни саветник, рекао. „Начин на који компаније третирају податке може утицати на то да ли сте погрешно искључени из огласа за посао или становање због свог пола, циљани за сумњиве финансијске производе или је ваша безбедност угрожена. Многе компаније су предуго игнорисале своју обавезу да одговорно третирају податке, спрече да се информације користе за дискриминацију и обезбеде корисницима потпуну контролу над начином на који се њима рукује.
циљане компаније су Гоогле (7 производа, 1 милијарда корисника), Фацебоок (2.2 милијарде корисника), Мицрософт (1.5 милијарди корисника Виндовса), Аппле (1.3 милијарде иПхоне, иПад и Мац корисника), ВхатсАпп (980 милиона корисника), Инстаграм (800 милиона корисника ), Тумблр (794 милиона корисника), Амазон (310 милиона корисника), Скипе (300 милиона корисника), ЛинкедИн (260 милиона корисника), Снапцхат (250 милиона корисника), Реддит (250 милиона корисника), Пинтерест (200 милиона корисника) , еБаи (170 милиона корисника), Цомцаст (24 милиона претплатника широкопојасног приступа), Цхартер (22 милиона широкопојасних претплатника), АТ&Т (16 милиона широкопојасних претплатника), Веризон (7 милиона претплатника широкопојасног приступа) и ЦентуриЛинк (6 милиона претплатника широкопојасног приступа).
Да ли Американци заиста цене приватност?
Фејсбук није био једина платформа коју су домаћи и страни актери користили за ширење пропаганде на председничким изборима 2016. године. Али он је био под већом контролом од Јутјуба, у власништву Гугла, и Твитера. А Фејсбук је предузео видљивије кораке да спречи да се ова историја понови.
На пример, има уочљивије приказана подешавања приватности корисника, ограничен приступ личним подацима које прикупља и које ће делити и које поседује уклоњено више страница које је креирала Русија са циљем да узнемири америчку политику.
Међутим, оно што Фацебоок и други титани из Силицијумске долине нису урадили је замена пословног модела заснованог на надзору индустрије који профилише појединце за оглашиваче, било комерцијалне или политичке.
Као Бред Парскејл, дигитални директор Трампове кампање 2016. твеетед о председниковим осећањима према Фејсбуку у поређењу са Амазоном, „Не заборавите то да поменете @амазон има вероватно 10 пута више података од сваког Американца @Фацебоок ради. Сви ти подаци и поседовање политичких новина Тхе @васхингтонпост. Хмм…”
Отворено је питање да ли ће друге америчке високотехнолошке компаније усвојити правила ЕУ о приватности података.
Као Невсвеек'с Нина Бурлеигх је написала у делу ове недеље о правилима ЕУ о приватности, Американци виде ово питање другачије него Европљани.
„Чини се да амерички потрошачи цене удобност изнад приватности и било је мало политичке воље да се меша у улогу великих података у трговини“, она напоменути. Недавна анкета Ројтерса/Ипсоса – спроведена након недавних открића о злоупотреби личних података од 50 милиона [сада 87 милиона] корисника Фејсбука – такође је показала да велика већина Американаца није предузела појединачне кораке да заштити своје информације.
Аутори кампање Сецурити Пледге се надају да ће се то променити како Американци боље разумеју улог.
„Интернет се може учинити алатом за трансформационе промене на боље, али се такође може користити за извлачење осетљивих приватних информација и манипулацију у корист великих корпорација или за друштвену контролу од стране влада“, Дејвид Сегал, извршни директор Захтевати напредак, наводи се у саопштењу којим се најављује завет безбедности. „Главне онлајн платформе суочавају се са обрачуном: како реагују у овом тренутку помоћи ће да се утврди да ли утопијска визија која је инспирисала толико интернет пионира и корисника има шансе да постане стварност, или ће компаније игнорисати јавни интерес окренути интернет против својих корисника пред крај приватне користи“.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити