Преокренувши године напретка, глобална глад је поново у порасту и један од криваца је јасан: сукоб.
Догађај на високом нивоу током 73. заседања Генералне скупштине Уједињених нација окупио је званичнике УН, владе и цивилно друштво како би проценили и препоручили решења за горуће питање несигурности хране засноване на сукобима.
„Глад повезана са сукобом једна је од највидљивијих манифестација људске патње која настаје из рата… ова патња се може спречити и стога је све трагичнија“, рекао је Агенција Сједињених Држава за међународни развој (УСАИД) администратор Марк Греен.
Према Стање безбедности хране и исхране у свету 2018, број гладних порастао је на преко 820 милиона у 2017. са отприлике 804 милиона у 2016. години, ниво незапажен скоро деценију.
Глобални извештај о кризама хране открили су да се скоро 124 милиона људи у 51 земљи суочило са несигурношћу хране на нивоу кризе у 2017, 11 милиона више него годину дана раније.
Конфликт је идентификован као кључни покретач у 60 одсто тих случајева.
Извештај предвиђа да ће сукоби и несигурност наставити да изазивају кризе хране широм света, укључујући Демократску Републику Конго, Јужни Судан, Сирију и Јемен.
Учесници панела током пратећег догађаја „Прекидање циклуса између сукоба и глади“ приметили су да је несигурност хране често знак будућег потенцијалног сукоба и може довести до даље несигурности.
„Изградња отпорности... је заиста фундаментална за јачање друштвене кохезије, спречавање сукоба и избегавање присилних миграција. Без тога нема мира“, рекао је Организација УН за храну и пољопривреду (ФАО) генерални директор Жозе Грацијано да Силва.
Светски програм за храну Извршни директор Дејвид Бизли је поновио слична осећања, рекавши: „Ако немате сигурност хране, нећете имати никакву другу сигурност. Дакле, морамо се позабавити основама."
У настојању да се позабави глађу заснованом на сукобима и забрињавајућим преокретом који је у току, Савет безбедности УН је по први пут признао да је оружани сукоб уско повезан са несигурношћу хране и ризиком од глади раније ове године.
Група је једногласно усвојила резолуцију 2417 којом се осуђује употреба глади као ратног оружја и позвала све стране у сукобу да се придржавају међународног права и великог неометан хуманитарног приступа.
Док су учесници хвалили историјску резолуцију, такође су истакли да она сама по себи није довољна.
„Хуманитарна акција и техничка решења могу да ублаже последице кризе са храном, али су нам очајнички потребна политичка решења и морамо да применимо [резолуцију] 2417 ако желимо да преокренемо срамну, узлазну путању глади која је првенствено последица сукоба“, рекао је Акција против глади извршни директор Вероникуе Андриеук.
Да би се спречила ескалација кризе у храни, а тиме и сукоба, међународна заједница мора да заузме холистички, превентивни приступ и ојача хуманитарно-развојни нексус.
Бизли је указао на случај Сирије где је седмогодишњи сукоб уништио пољопривредну инфраструктуру, локалну економију и ланце снабдевања и оставио преко шест милиона несигурних у храни.
„Трошкови да нахранимо Сиријца у Сирији били су око 50 центи дневно, што је скоро дупло више од уобичајених трошкова јер је то ратна зона. Да је тај исти Сиријац у Берлину, то би било евра по дану“, рекао је присутнима.
„Боља је инвестиција ако се позабавимо основним узроком, за разлику од реаговања после чињенице“, додао је Бизли.
Пре него што је почео дуготрајни рат, Сирија се суочила са сушом која је изазвала скок цена и довела до несташице хране. Многи теоретизирају да су управо ови услови покренули грађански рат 2011. године.
„Рана реакција на рано упозорење је кључна. Не можемо да чекамо да сукоб почне. Знамо да ће почети“, рекао је Грацијано да Силва.
А подаци су ти који могу помоћи у успостављању раног откривања и спречавању таквих криза, нагласио је Грацијано да Силва заједно са осталим панелистима.
Глобална мрежа против прехрамбених криза (ГНФЦ), који објављују Глобални извештај о кризама хране, обједињује регионалне и националне податке и анализе како би пружио свеобухватну слику о несигурности хране на глобалном нивоу.
Управо је ГНФЦ омогућио агенцијама да ублаже прехрамбене кризе и спрече глад у северној Нигерији и Јужном Судану.
Непосредно пре пратећег догађаја, ФАО и Европска комисија удружили су се како би повећали отпорност и сузбили глад тако што су допринели преко 70 милиона долара.
Панелисти су нагласили важност таквих партнерстава у рјешавању и одговору на сложено питање несигурности хране засноване на сукобима.
„На терену, када радимо заједно, не само да радимо боље… ми смо много ефикаснији“, рекао је Грацијано да Силва.
Андриеук је истакао потребу да се поштује међународно хуманитарно право и да УН и државе чланице морају да позову на одговорност све стране у сукобу.
„Употреба глади као ратног оружја је ратни злочин. Ипак, у неким конфликтним окружењима, стране у сукобу користе опсадне тактике, изгладњују цивиле оружјем или ометају хуманитарне залихе које спашавају животе како би стигле до оних којима је очајнички потребна“, рекла је она.
„Верујемо да ово изневерава човечанство“, додао је Андриеук.
Грин је указао на сукоб у Јужном Судану где су борци блокирали очајнички потребну хуманитарну помоћ и напали хуманитарне раднике.
Афричка нација је недавно трећу годину заредом рангирана као најопаснија за хуманитарне раднике.
„Све стране у сукобу су криве, све стране у сукобу су криве, и сви су изневерили себе, свој народ и човечанство“, рекао је Грин присутнима.
Иако задатак борбе против глади засноване на сукобима није лак, решења постоје. Оно што је сада потребно је посвећеност и колективна акција, рекли су панелисти.
„Сви радимо заједно на ефикасним решењима — заиста можемо да окончамо глад у свету“, рекао је Бизли.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити