Државни секретар Џон Кери бацио се назад у блискоисточни „мировни процес“, возећи се између различитих блискоисточних престоница и покушавајући да наговори израелску владу да постигне неку врсту разумевања са Палестинским властима.
За сада је то само процес. Али у овом тренутку, чак и сам процес изазива прикривени оптимизам да је постигнут одређени напредак.
Две стране су се сложиле да разговарају. Међутим, ако преговори заиста ускоро почну, пажња ће пасти на суштину, а то је сасвим друга ствар. Ако, заиста, следеће недеље преговарачи седе за столом у Вашингтону, питање ће бити оно што је увек било: да ли ће доћи до краја израелске окупације земље заплењене 1967. и споразума о границама палестинске државе? Ако оквир за евентуално регионално решење не решава ова питања, заиста нема много о чему би се преговарало.
Нова финансијска помоћ Палестинским властима, могућа размена затвореника и споразум ПА да одустане од тражења даље подршке у УН или акције у Међународном суду правде могу бити важне „мере за изградњу поверења“. Али суштина ствари ће остати: окупација. Ту се гума сусреће са путем.
Наисаиерс анд Саботеурс
Откако је Кери започео своју грозничаву рунду шатл дипломатије осмишљене да створи споразум о новим преговорима који спонзоришу САД, израелски политички естаблишмент – уз помоћ великог дела америчких масовних медија – настојао је да умањи, чак и исмеје, Керијеве напоре.
Прво нам је речено да израелска јавност не мари много за труд, јер је заокупљена домаћим бригама. Затим је кренула линија да док је арапски свет био у политичком преокрету, америчка мисија није имала смисла. Било је чак и прикривених сугестија да Бела кућа не стоји иза мисије Стејт департмента. Колумниста Волстрит журнала Брет Степхенс [1] назвао Керија „будалом на будаласком послу“. Царолине Глицк [2], бивши саветник за спољну политику премијера Бењамина Нетањахуа који има јаке везе са америчким неоконзервативцима, написао је да амерички државни секретар „ових дана изгледа као помало идиот“. Ипак, Кери је упорно следио свој циљ.
Кери је очигледно употребио пакет штапова и шаргарепа да обезбеди оно што би могло бити пробој. Деветочлана делегација Арапске лиге која се састала са Керијем у Јордану издала је а изјава [3] рекавши да „верују да Керијеве идеје које су данас предложене комитету представљају добро тло и погодно окружење за поновно покретање преговора, посебно нове и важне политичке, економске и безбедносне елементе“. Керри је рекао [4] да је Палестинцима понудио пакет економских подстицаја од 4 милијарде долара како би помогао да преговори почну.
То што су Нетањаху и председник ПА Махмуд Абас пристали да започну разговор морало је бити шок за многе у званичним круговима у Тел Авиву. Дописник Њујорк тајмса Џоди Рудорен написао је да „ослобађање затвореника – и већи договор о наставку преговора – зависи од гласања израелског руководства које је огорчено подељено у наредним данима у наредним данима. То би се могло квалификовати као потцењивање.
Западни медији су брзо приметили да је заменик израелског министра одбране Дени Данон, лидер Нетањахуовог кабинета и истакнути лидер владајуће Ликуд партије, јавно изјавио да ће се влада противити палестинској држави и да би било какви преговори у том циљу били узалудан. "Наш интерес", рекао је Данон [5], „је да задржи што више територије у Јудеји и Самарији, стављајући је под суверенитет Израела“. Касније је рекао да већина у садашњој владајућој коалицији никада неће дозволити стварање палестинске државе.
Данон је 30. јуна изабран за председника ЦК Ликуда.
Оно што се готово не помиње у америчким медијима јесте чињеница да су Данонове изјаве биле само део шире кампање у израелским високим круговима да се Керијев напор од почетка осуди на пропаст. Израелски министар економије Нафтали Бенет је рекао медијима [6] да је идеја палестинске државе „безнадежна” и да је покушај да се она успостави у „нашој земљи” завршен. Говорећи на конференцији насељеника, Бенет је позвао Израел http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2013/jun/18/israel-build-build-b… [7] да „гради, гради, гради“ како би се успоставило „израелско присуство свуда“. Он је позвао на брзу анексију више од 60 одсто Западне обале, а према речима колумниста Роџер Коен у Њујорк тајмсу [8], „изјавио да је земља Израел већ 3,000 година, и окарактерисао потрагу за решењем две државе као колосалну вежбу узалудно“.
Заменица министра саобраћаја Ципи Хотовели назвала је решење о две државе „илузијом“. 19. јула заменик министра иностраних послова Зеев Елкин је рекао за израелски радио [9] да би прихватање границе из 1967. било самоубилачко и да се противио израелским уступцима који су намеравали да отпочну преговоре.
„Важно је преговарати, а још важније да преговори буду засновани на реализму, а не на илузијама“, Нетањахуов повереник и бивши министар спољних послова Израела Авигдор написао је Либерман [10] на Фејсбуку. „Не постоји решење за израелско-палестински сукоб, барем не у наредним годинама, а оно што је могуће и важно је управљање конфликтом. (Лиеберман је узео привремену одсуство са својих државних функција прошлог децембра до исхода истраге која укључује оптужбе за превару и повреду поверења.)
Министар за становање Ури Аријел је реаговао негативно [11] на извештаје о могућем ослобађању затвореника. „Ако су извештаји у страној штампи о пристанку на предуслове тачни, то је озбиљна грешка“, рекао је он.
Министар саобраћаја Израел Кац из Ликуда рекао је [12] „нико не размишља озбиљно о уступању територије“ Палестинским властима.
Последња шанса
Да ли Керијева мисија може да произведе значајан напредак ка мировном решењу на Блиском истоку – што Обамина администрација јасно жели – у великој мери зависи од тога шта ће се десити на израелској страни. Да ли је Нетанијаху заиста продат решење о две државе или он, као што многи сумњају већ неко време, то говори само да би смирио Вашингтон?
„Главни тестови тек предстоје“, рекао је израелски дневник Хаарец. „Лопта је сада у пољу две стране, а главна одговорност за наставак преговора лежи на Израелу. Само Израел може да стави тачку на окупацију, која је кључ за све остало.
Уредници Хаареца су приметили да би многи Израелци подржали Нетањахуа ако би он храбро деловао у циљу мира, додајући да ће, ако је "истински одлучан да постигне историјски споразум, саставити нову коалицију која ће подржати његове потезе".
Керијев нагон да поново започне преговоре био је „тренутак прилике који се неће лако поново појавити“, рекао је британски министар спољних послова Вилијам рекао је Хејг [13] у мају, након путовања у регион. „Ако ово не успије, неће бити другог тренутка у америчкој дипломатији који би био посвећенији и енергичнији да доведе до преговора. Зато је веома важно – за седмице, а не за мјесеце – искористити ову прилику на најбољи начин.
„Решење о две државе измиче; нема још много тога“, рекао је Хејг. „Никада не волимо да кажемо да је то последњи покушај било чега, али приближавамо се последњем покушају овога. Од виталног је значаја за све стране да направе неопходне компромисе како би преговори ка [решењу са две државе] успели.“
Хејг је закључио: „Мислим да нисмо у позицији да кажемо да су неопходни компромиси већ направљени, али мислим да су умови концентрисани. Али осим ако храбро руководство није ту да максимално искористи ову прилику, онда ћемо суочити са заиста мрачном ситуацијом на Блиском истоку“.
Док се то не догоди, све остаје само процес.
Колумниста Фореигн Полици Ин Фоцус Карл Блојс, члан Националног координационог одбора Комитета за преписку за демократију и социјализам, колумниста је за Црни коментатор [14]. Такође је члан његовог уредничког одбора. Такође је један од модератора Портсајда.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити