Британски Врховни суд је 30. маја одбио коначну жалбу Џулијана Асанжа на његово изручење Шведској. У потезу без преседана, суд је тиму одбране уредника Викиликса дао дозволу да се „поновно обрати“ суду за две недеље. Уочи пресуде, водећи шведски јутарњи лист Дагенс Нихетер, познат као ДН, интервјуисао је истраживачког новинара Џона Пилгера, који је помно пратио случај Асанжа. Следи комплетан текст интервјуа, од којих је само делић објављен у Шведској.
ДН: Џулијан Асанж се борио против екстрадиције Шведској на бројним британским судовима. Зашто мислите да је важно да побеђује?
ЈП Зато што је покушај изручења Асанжа неправедан и политички. Прочитао сам скоро сваки део доказа у овом случају и јасно је, у смислу природне правде, да злочин није почињен. Случај не би стигао овако далеко да није било интервенције Клаеса Боргстрома, политичара који је увидео прилику када је стокхолмски тужилац одбацио готово све оптужбе полиције. Боргстром је тада био усред изборне кампање. На питање зашто се случај води када су обе жене рекле да је секс са Асанжом био споразуман, он је одговорио: „Ах, али они нису адвокати“. Ако Врховни суд у Лондону одбије Асанжову жалбу, једина нада је независност шведских судова. Међутим, као што је Лондон Независан је открило да су Шведска и САД већ започеле преговоре о Асанжовој „привременој предаји“ САД – где се суочава са измишљеним оптужбама и перспективом неограниченог затварања у самицу. И за шта? За говорење епске истине. Сваки Швеђанин коме је стало до правде и угледа свог друштва требало би да брине о томе.
ДН: Рекли сте да су људска права Џулијана Асанжа прекршена. На који начин?
ЈП Једно од најосновнијих људских права — право на претпоставку невиности — је изнова и изнова кршено у Асанжовом случају. Осуђен ни за какав злочин, био је предмет атентата на карактер - перфидно и нехумано - и високо политичко клеветање, о чему су докази обимни. Ово је написао најугледнији и најискуснији британски адвокат за људска права, Гаретх Пеирце: „С обзиром на обим јавне расправе, често на основу потпуно лажних претпоставки... веома је тешко сачувати за [Асанжа] било какву претпоставку невиности Он сада виси над њим не један, већ два Дамоклова мача потенцијалног изручења у две различите јурисдикције, заузврат, за два различита наводна злочина, од којих ниједан није злочин у његовој сопственој земљи [и] његова лична безбедност је постала угрожена који су веома политички набијени“.
ДН: Ви, као ни Џулијан Асанж, изгледа да немате поверења у шведски правосудни систем. Што да не?
ЈП: Тешко је имати поверења у тужилачки систем који је толико контрадикторан и који флагрантно користи медије да би постигао своје циљеве. Без обзира да ли Врховни суд у Лондону утврди за или против Асанжа, чињеница да је овај случај дошао до највишег суда у овој земљи сама по себи је осуда компетентности и мотивације оних који су толико жељни да га ухапсе, пошто су већ имали доста прилика да га правилно испитају. Какав је све ово отпад.
ДН: Ако је Џулијан Асанж невин, како каже, зар не би било боље да је отишао у Стокхолм да среди ствари?
ЈП Асанж је покушао да „сложи ствари“, како сте рекли. Од самог почетка је више пута нудио да буде испитан - прво у Шведској, а затим у Великој Британији. Тражио је и добио дозволу да напусти Шведску – што чини бесмисленом тврдњу да је избегао испитивање. Тужилац који га је од тада гонио одбио је да да било какво објашњење зашто она неће користити стандардне процедуре, на које су потписале Шведска и Велика Британија.
ДН: АКО Врховни суд одлучи да Џулен Асанж може бити изручен Шведској, какве последице/ризике видите за њега?
ЈП: Прво бих се ослонио на своје поштовање према осећају правичности и правде обичних Швеђана. Авај, то засењује шведску елиту која је успоставила злокобне и подложне везе са Вашингтоном. Ови моћни људи имају све разлоге да виде Џулијана Асанжа као претњу. Као прво, њихова хваљена репутација неутралности је више пута разоткривана као лажна у америчким депешама које је процурио ВикиЛеакс. Једна депеша је открила да „обим [шведске војне и обавештајне] сарадње [са НАТО-ом] није широко познат“ и уколико се не држи у тајности „би отворио владу домаћој критици“. Други је био насловљен „Викиликс ставља неутралност на сметлиште историје“. Зар шведска јавност нема право да зна шта моћници говоре приватно у њихово име?
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити