Извор: Цоунтерпунцх
Мислио сам да знам како треба да се осећам по питању мандата маски и вакцине. Научници су их у великој мери прихватили. Мандати о вакцинама изгледали су као најефикаснији начин да се спречи да се пандемија протеже на још пет до десет година и убије још милионе Трампових присталица.
Најречитије је да су архиконзервативци мрзели мандате. То је увек добар знак да сте на страни анђела.
Али док се многи на крајњој десници противе мандатима из идиотских разлога (откачене теорије завере, надрилекарство) и неколицина је отишла тако далеко да планира атентат немачког гувернера, све више људи са крајње левице приговара мандатима вакцинације из идеолошких разлога, односно колико далеко може да се примени власт.
Међу онима на левици који су сада у савезу са крајњом десницом у свом противљењу мандатима/пасошима је лидер британских лабуриста Џереми Корбин. Корбин верује да је „неморално и дубоко против радника отпуштати раднике на првој линији здравствене заштите и друге раднике због одбијања вакцине за коју нису уверени да је безбедна и ефикасна“.
Знате шта је још антирадничко? Давање смртоносног вируса свом колеги.
Наравно, никаква наука неће убедити неке људе да су вакцине безбедне и ефикасне. Дакле, требало би да прихватимо идеју о бескрајној пандемији јер су неки људи отпорни на чињенице?
Амерички одговор Џеремију Корбину су грађански либертаријанци Глен Гринвалд и Макс Блументал.
Гринвалд је био по ФОКС Невс-у и Твитеру протестујући против мандата маски, вакцина и пасоша вакцина, позивајући ове последње „Веома принудна мера која је осмишљена да ограничи слободу грађана који поштују закон и који се не повинују државним преференцијама у погледу сопствених тела.
Блументал је у међувремену потпуно негирао ЦОВИД када је твитовао да је „Џулијан Асанж одговоран за исто толико америчких смртних случајева као Омицрон: нула“.
Чак је и Блацк Цауцус америчке Зелене странке изјавио да су мандати/пасоши за вакцине „међу најподлијим, неуставним, неморалнијим, ненаучним, дискриминаторским и отвореним криминалним политикама које су икада спроведене над становништвом и да су против свега за шта се Зелена странка залаже под социјалном правдом. ”
Очигледно социјална правда сада значи допустити пандемији која је убила скоро милион Американаца да убије још више сиромашних, укључујући непропорционалан проценат обојених људи. То је нека уврнута орвеловска логика коју су Црни Зелени покренули тамо.
Крајња десница воли да се претвара да наставља своју деценијску кампању против мандата било које врсте, што је очигледно апсурдно. Крајња десница воли мандате када ти мандати приморавају жене да носе бебе до термина. Или када могу одредити шта се може, а шта не може предавати на часовима историје у јавној школи. Или које књиге су доступне у вашој локалној средњошколској библиотеци. Или када покушавају да наложе да наставници носе оружје, итд., итд.
Дакле, шта се стварно дешава овде?
Научници се слажу да вакцина обавезује да ради, и да ће скратити пандемију. Али скраћивање пандемије и спасавање живота — тј. креирање политике која користи општем добру — увек заузима позадину америчкој манији „да сте остављени на миру“.
Данас је више од 810,000 Американаца умрло од ЦОВИД-19. Ипак, Гринвалд и компанија настављају да инсистирају да су „ризици мали“. У ком тренутку ризици постају, рецимо, умерени? Милион мртвих? Два милиона?
Скраћивање пандемије и спасавање живота једноставно није приоритет за десницу, као ни за Корбинове/Блументалове на левици. За ове идеалоге нека нејасна идеја слободе и слободе и Не гази ме грађански либертаријанизам има предност.
Ово није стари, груби етос индивидуализма, који је сам по себи био етос размаженог четворогодишњака, и анимирајући принцип који је Америку учинио земљом са пуно оружја, пуно неједнакости, недоступне здравствене заштите и много, много од ЦОВИД-19. Пре је ово злокобнији облик токсичног индивидуализма који одбацује чињеницу да смо сви део нечега већег од нас самих и да наши себични поступци утичу на друге, понекад фатално.
Обично у тешким временима (Велика депресија, Други светски рат) опште добро надмашује токсични индивидуализам. Али у овим данима дивље неједнакости, напада на америчку демократију, климатске кризе и наизглед бескрајне пандемије, токсични индивидуализам даје општем добру да се бори за свој новац. А то не може бити добро ни за кога од нас.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити
2 Коментари
„Радије, ово је злокобнији облик токсичног индивидуализма који одбацује чињеницу да смо сви део нечега већег од нас самих и да наши себични поступци утичу на друге, понекад фатално.
Тако истинито. То је природа тржишно капиталистичке звери. Тачерова не постоји друштво. Мајкл Алберт има мали део, део дебате са Јанисом Варуфакисом, који указује на то шта слобода значи, јесте и мора да буде, и улогу коју међусобна сарадња мора да игра и углавном мора да буде у свету са 8 милијарди људи који стављају толики притисак на планету. То се односи само на економију, али се односи и на друге сфере. И морамо негде да почнемо и економију је лакше видети и променити и то није ракетна наука или теоријска физика. Али онда то није наука. То је вера и нада у промену на најосновнијем нивоу...производња, потрошња и расподела.
Али прво праведан прелазак на ГГНД, а затим на партиципативну економију. Да се поздравимо и са приватним власништвом над средствима за производњу и са својим подмуклим креветом, пијацама!
Срање како сам доспео одавде.
Да не помињемо економски мандат крајњих права који осигурава смрт милиона сваке године и да 80-90% светске популације живи досадним, заморним и баналним животима, који могу али не морају доћи до своје природне финишне линије. И када већина људи то учини, чланови онога што је Волт Липман назвао „забезекнутим крдом“, они се осврну и питају се: „шта је то било?
А у тај економски мандат је укључено и уверење да организовани живот на овој планети неће прећи у 22. век. Пандемије највероватније неће убити све... (колико лоше?) ... али глобално загревање ће... на крају.