На зеленом брду у Африну у северној Сирији, арапски милиционери у савезу са турском војском која је напала ову курдску енклаву пре седам недеља ухватили су групу престрашених курдских цивила. Неформирани и тешко наоружани припадници милиције узвикују „свиње“, „сводник“ и „свиње ПКК [Курдистанска радничка партија]“ и узвикују „Аллах Акбар [Бог је велики]“. Курде, подигнутих руку у ваздух, одводе милиционери и њихова судбина је непозната.
Постоји много таквих видео снимака и још фотографија из Африна које су снимили Курди и припадници турских снага и приказују гранатирање и бомбардовање кућа, унакажена тела деце убијене у експлозијама и друге курдске цивиле који су одведени. На једном стравичном селфију који је снимио милиционер види се како зури у камеру, док му је преко левог рамена изгорео цивилни аутомобил у коме се налази леш возача, белих зуба избачених јер му је остатак тела црн.
Да је било која од ових слика излазила из Источне Гуте, она би водила сваку телевизијску емисију и доминирала на насловним странама. Ники Халеи, америчка амбасадорка у УН, држала би слике мртве и умируће дјеце. Али пошто се ови догађаји дешавају у Африну, а не у Источној Гути, у истој земљи, али удаљеној 200 миља, готово их потпуно игноришу и медији и страни политичари.
Африн види почетке трагедије која би могла бити једнако лоша или гора од било чега чему смо свједочили у Источној Гути данас или Источном Алепу 2016. Наилазећи на слике дјеце закопане испод разбијеног бетона, морамо потражити додатне информације да бисмо знали да ли смрт је Курда убијених турским бомбардовањем у северној Сирији, или људи у Источној Гути које је сиријска влада поклала у исто време на скоро исти начин. Највећа разлика између ове две ситуације је у томе што се о злочинима у Дамаску објављују медији широм света, док се у курдском случају сматрају да су једва вредни помена.
Током протекле седмице у Африну, опсада густо насељених подручја је пооштрена и број мртвих је порастао - 220 мртвих и 600 рањених цивила према локалним курдским здравственим властима. Патња ће вероватно постати много гора. Турско напредовање се убрзава, нешто за шта Курди верују да се дешава јер Турска зна да је међународна пажња усмерена искључиво на Источну Гуту. Турске снаге су у четвртак саопштиле да су заузеле велики и стратешки позициониран град Јиндерес, југозападно од града Африна. Ово последње је највећи урбани центар у енклави где се склонила већина становништва протераног из својих села на селу. Толики је хаос у Сирији да нико не зна колико је људи заробљено у Африну, док УН наводе цифру од 323,000, а курдски лидери кажу да је близу милион.
Африн је око три пута већи по површини од Источне Гуте пре последњег напада сиријске владе, али, као што смо видели у другим опсадама у Сирији и Ираку, цивилне жртве расту док опсадници притискају људе у све мање и мање зоне. Посљедњих дана погођена је пумпна станица у граду Африн, чиме је смањена доступност воде за пиће.
Као иу случају Источне Гуте, постоји оштар аргумент о томе да ли локални становници могу или не могу да напусте Африн или су заточени као „људи штит“. Елхам Ахмад, копредседник Сиријског демократског савета, који управља областима под контролом Курда и који се управо вратио из Африна, негирао је ово и рекао ми да људи могу слободно да оду.
Као иу Источној Гути, где ће ови јадни људи у Африну отићи ако напусте своје домове? У најбољем случају, они ће завршити у избегличком кампу и одлазак на пут можда неће бити најсигурнији пут јер су заробљени Курди приказани на видео снимку који је раније поменут научили на своју цену. Африн је на извесној удаљености од главних подручја са већинским курдским становништвом и пут тамо мора да заобиђе положаје турске војске и да пролази кроз територију коју контролише сиријска влада.
Међу разлозима због којих Курди у Африну остају тамо где јесу је природа турских снага које су напале град 20. јануара. Ту су регуларне турске трупе и специјалне снаге, али и чак 25,000 бораца који делују под кровним именом Слободне сиријске армије. Али докази са прве линије и бивших припадника ФСА и Исис-а сугеришу да су многи од њих исламисти прекаљени у борби који су се раније борили са Исламском државом и Ал-Каидом или уз њих. Презиру Курде које подржавају САД, а који држе 25 одсто Сирије, као један од главних разлога за пораз исламиста у борби за Сирију. Ниједан Курд који им падне у руке неће бити сигуран.
Курди имају додатни страх да ће ускоро постати жртве кампање етничког чишћења у оквиру које ће бити очишћени из Африна у потпуности или делимично. Ова енклава је традиционално била једно од њихових кључних већинских подручја, али дан након инвазије председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да су „55 одсто Африна Арапи, 35 одсто Курди”. Он је додао да је циљ Турске „да врати Африн његовим законитим власницима“. То је претња која носи још већу претњу јер је сиријски рат већ доживео широко распрострањено секташко и етничко чишћење, иако би протеривање одређене етничке групе из Африна било веће од ранијих примера. Одлазак Курда би са турске тачке гледишта имао предност у успостављању моћног сунитског арапског блока северно од Алепа који би био под његовим утицајем.
Курди из Африна могли би да заврше као Грци на Кипру који су побегли или су протерани са северног дела острва турском инвазијом 1974. и још увек покушавају да се врате својим домовима и земљама 44 године касније.
Од 2011. године сам запањен неуравнотеженим начином на који медији извештавају о сиријском рату. Огромна пажња је посвећена патњама које су нанеле народу Источног Алепа 2016. године под нападима сиријске владе и руских ваздушних удара, али је веома мало пажње посвећено скоро потпуном уништењу Раке коју је држала Исламска држава, уз огромне цивилне жртве, на рукама коалиције предвођене САД.
Некада сам приписивао тако неуједначено извештавање о рату већој вештини и ресурсима сиријске опозиције у бележењу и објављивању злочина које су починиле сиријска влада и њени савезници. Исис није била заинтересована за судбину цивила под њеном контролом. Али у Африну не недостаје филма о страдању цивила, али се једноставно не емитује нити штампа. У многим аспектима, улога међународних медија у сиријском рату била је делимична и обмањујућа као и зараћене стране у земљи или њихови страни спонзори ван ње.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити
1 komentar
Ужасна је та трагична чињеница да се та клања трају, а ми за њих не знамо, не идентификујемо се са њима, остајемо у незнању и непоколебљиви.
Али јутрос док сам био у ауту чуо сам оца како телефоном разговара са коментатором у САД. Отац је, верујем у Сирији, живео у подруму са женом, ћерком и сином, без светла, без свежег ваздуха са 24 /7 бомбардовање се, наиме, могло чути током телефонског разговора.
Отац је говорио енглески, чула се његова мука, али је био миран и свакако разуман. Ја сам, колико је то било могуће, делио његову муку и осећао његову људскост. Вратио сам се кући и отишао на ЗЦОММ.ОРГ где сам нашао овај чланак. То значи много.
Морамо да научимо и осетимо муку и велику потребу наше браће и сестара и да делујемо по томе.