ти Знати нешто је труло када се иста изјава може третирати или као најзахтевнија антисемитска увреда године, или као коментар који је превише баналан да би био чак вредан помена — у зависности од тога ко је каже.
Ипак, то је управо величина такозване контроверзе око Илхан Омар и њених „АИПАЦ“ твитова.
Хајде да увежбамо мало новије историје. Прошлог новембра, Елецтрониц Интифада је објавила а четвороделни документарни филм у продукцији Ал Џазира (али потом потиснута од стране мреже под притиском Америке) са детаљима о утицају израелског лобија у Сједињеним Државама.
У једном од типичних сегмената филма, оперативац лобија по имену Давид Оцхс види се како се хвали тајном новинару да америчко-израелски комитет за јавне послове (АИПАЦ) „прави разлику; стварно, заиста јесте. То је најбољи ударац за ваш новац, а умрежавање је феноменално.” Оцхс затим наглашава како АИПАЦ држи америчке законодавце у складу усмеравање готовине ка њима: „Конгресмени и сенатори не раде ништа осим ако их не притиснете,“ каже Оцхс. "А једини начин да се то уради је новац."
Каква је била реакција јавности на ово повезивање готовине коју контролише АИПАЦ са подршком Конгреса Израелу?
Нула.
Мање од три месеца касније, вођа републиканског Конгреса Кевин Макарти претили да предузме „акцију“ против новоинсталираних конгресменки Илхан Омар и Рашиде Тлаиб јер су се двојица почетника усудила да критикују Израел, чије су снаге – само у Гази – имале убијен више од 200 ненаоружаних демонстраната, њих на десетине деца, током претходне године. (Макарти је био један у групи Конгресни великани који је отворено подржао израелско клање стотина палестинских цивила током операције Заштитна ивица 2014.) Као одговор, Омар је весело твеетед исто што је Оцхс раније рекао: Конгрес слуша новац, а АИПАЦ га испоручује. Или, како је рекла: „Све је у вези са Бењаминовом бебом.
Јавност реакција овај пут?
Огорченост. Фурор. Повици антисемитизма из целог мејнстрим политичког спектра.
Надам се да приметите да нешто није у реду са том сликом. И не мислим само на лицемерје правих мислилаца који осуђују Омара због тога што је рекао нешто тако добро познато — посебно члановима Конгреса — да би се лобиста Израела могао похвалити истом ствари, а да не повика.
Желим да истакнем једну већу ствар. Тамо заиста is двоструки стандард о Израелу у популарним медијима — али то је потпуна супротност од оног за који Прави мислиоци тврде да откривају. Да је Омар написао да је великодушност руских олигарха можда утицала на Трампову администрацију, или да је иранско финансирање важно Хезболаху, или да саудијски петродолари доприносе популарности Мохамеда бин Салмана у Вашингтону, медијски гледаоци би јој се снисходљиво насмешили. Само кад неко напише нешто искрено Израел — или, као у Омаровом случају, о махинацијама са шаргарепом и штапом израелског лобија — да ли је опљачка сваки Американац лажна прогресивна са Твиттер платформом.
То је главна ствар коју треба приметити овде. Када је у питању Израел, сва обична правила политичког дискурса иду по одбору. Када је у питању Израел, зверства добијају пролаз; као и пропагандисти и велики донатори који се старају о томе. Можемо говорити - према правим мислиоцима, Ми смо обавезан говорити — о антисемитизму, о израелским критичарима, о „левици“, о томе када (ако икада) речи „новац“ и „Израел“ могу да се појаве у истом пасусу. Али не смемо да говоримо о злочинима Израела — нити о моћним Американцима који их омогућавају. Да јесмо, могли бисмо на крају третирати Израел као било коју другу одметничку државу са одвратним стањем људских права.
Отуда тренутно малтретирање представника Омара јер није издвојио Израел за посебан третман. Отуда понављање побожних намера насилника док су свечано лагали у одбрану зверстава. Ненси Пелоси, свеже из пузи капу у руци пре Хаима Сабана — милијардера Израела-бустера који бранио ИДФ је убио новинаре и цивилне демонстранте тврдећи да су они заиста били „терористи“ под маскама — тврдио да је увређен Омаровим „антисемитским тропима“, иако Омар није написао ни слога о Јеврејима. Батја Унгар-Саргон — који је, као уредник мишљења у Напред, можда је имао коментар о израелском систематском убијању демонстраната у Гази — уместо тога прекорио је Омар за „лошу форму“. Самоправедност клеветничке кампање била је толико заразна да један извештај, лажно тврдећи да се Омар жалио на „богате Јевреје“ у политици, са одобравањем је описао Омарово медијско пљачкање као „образовање“.
Не сумњам да се Омар образује. Али оно што она учи није оно чему се Прави мислиоци хвале да су је научили. Она учи да ако кажете једноставну истину о израелском лобију, праведни гнев сваког моћног лицемера у Вашингтону (и другде) ће се одмах обрушити на вас. Она учи да реч „антисемит“ више не значи нетрпељивост – она значи шта год про-израелски моћници желе да значи. Она учи да Демократска странка никада не може учинити довољно да одбрани угњетаче Палестине, док неће прстом да мрдне како би се окончала опака опсада Газе, масовно убиство ненаоружаних демонстраната или други континуирани злочини израелске окупације.
И она учи да такозване јеврејске вође и медијске елите, које очигледно нису могле да брину о људским правима, чак и не брину о последицама јавног повезивања јеврејске заједнице са израелским зверствима. То је широко занемарени значај Унгар-Саргоновог инсистирања да је прекорила Омара - на основу очигледно лажне оптужбе за "антисемитизам" - у име свих „америчких Јевреја.” Оно што она и њени сарадници говоре је да свака критика државе у коју се ангажује апартхејд, етничко чишћење и масовна кршења међународног права нужно вређају све америчке Јевреје. Али то може значити само да су сви амерички Јевреји апологети злочина. Сигурно Који тврдња је антисемитска. Ипак, има толико става о лажном „антисемитизму“ да изгледа да нико не примећује да насилници тргују правим чланком.
А погледајте само ко им помаже да дају свечану лекцију да политичари никада, баш никада нису под утицајем новца! (Бар не ако новац има икакве везе са Израелом.) Има Челзи Клинтон, чија је једина претензија на јавни углед да буде ћерка двоје деце про-израелски покретачи апартхејда чији политичка курва био озлоглашен чак и по вашингтонским стандардима. И, о мој Боже, има Доналд Трумп себе! – Трамп, Човек за торбе Схелдона Аделсона; Трамп, који хвалила се да је преместио америчку амбасаду у Јерусалим упркос томе што је примио „толико телефонских позива од страних лидера“ који су упозоравали на крвопролиће које ће то изазвати! Зар конгресменка није срећна што има такве едукаторе тако рано у својој каријери?
Али док Илхан Омар учи о лицемерју и нетрпељивости америчких јавних личности, и ми морамо да научимо лекцију. Морамо да схватимо да малтретирање некога попут Омара има за циљ да одврати све нас од две ствари које су заиста важне: шта Израел ради и шта можемо да урадимо да га обуздамо.
Ако дозволимо апологетама да прикрију злочине Израела уз помоћ лажног гнева и лицемерног држања, само ћемо подстаћи пљачку следеће особе која се усуди да каже истину о правој држави Израел.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити
2 Коментари
Хвала вам! Дирнут сам твојим коментаром; Надам се да ће ова колумна бити широко читана.
На ЗНету постоји много одличног материјала о разним питањима. Надам се да ћеш остати овде.
Најбољи чланак који говори истину о Израелу/АИПАЦ-у који сам прочитао (захваљујући пријатељу који га је препоручио.) Тако ми је драго што сам се одмах пријавио овог јутра и сада морам бити сигуран да „Чему нас учи пљачкање Илхана Омара“ чита се надалеко.