Шта је постало од социјализма? Мислим на ону праву, ону која кроз револуције или народне изборе скаче у индивидуалне и друштвене перцепције из мишљења откривених у књигама и чланцима. Да ли је то оно што су Маркс и Енгелс предвидели? Или боље речено, то је оно што је Владимир Лењин покушао да инсталира и делимично урадио? Или је можда друштвени феномен заиста како га је Стаљин изградио или Кинези раније и/или раде сада, или Кубанци, а шта је са искуством афричких држава? Списак је дуг и још дужи ако се додају размишљања анархиста, утописта, конструктивиста, социјалдемократа итд.
Размишљање о овој теми има смисла за Венецуеланце и, претпостављам, већину прогресивних људи на планети, јер у овом делу Јужне Америке* постоји процес друштвених промена који за свој несумњиви правац има кретање ка социјализму под вођство социјалистичке партије и левичарског руководства које је произашло из историјских радикалних покрета и војске која се често повезује са тим идејама и нашег покојног вође и команданта венецуеланске боливарске револуције, Уга Чавеса.
Пре свега, сасвим сам сигуран да тешкоће нису субјективне природе, јер као што сам рекао у претходном пасусу, имамо руководство, странку, узастопне изборне победе нашег председника Николаса Мадура после губитка команданта Уга Чавеза. ** који је у почетку био уски (април 2013.), али је широко проширен на изборима за градоначелнике на националном гласању пре краја године,*** јер је маргина разлике повећана са 1.6% на 11% гласова.
С друге стране, оно што до сада имамо у објективном делу процеса су врло мала достигнућа у области производње и продуктивности, иако на друштвеном плану, захваљујући нафтној ренти, били смо у стању да проширимо социјалне расходе и многи од дуго нагомиланих проблема у здравству, образовању, радној снази, приступу јавним комуналним услугама, становању и други.
Али, зашто после 15 година револуције, чак и уз сва објашњења а преврат, гашење нафтне индустрије, унутрашња и међународна завера и економско мешање, зар нисмо били у могућности да модификујемо пољопривредну и сточарску производњу како бисмо задовољили потребе становништва Венецуеле? Зашто у овој фази револуције морамо да користимо нафтну ренту да увозимо потрошна добра која треба да се производе у земљи? Зашто немамо производну индустрију која достиже праву зрелост? Наравно, континуирани напади на нашу револуцију чији је циљ елиминисање „лошег примера“ са западне хемисфере свим њеним различитим средствима имају важан утицај, али не мислим да је то све.
Ове забринутости не смеју остати без одговора. Сврха овог есеја је да наговести карактеризацију венецуеланске стварности, њених потешкоћа и могућности напредовања, да разјасни стратешке и тактичке циљеве, а све у оквиру испуњења социјализма који доноси решења за проблеме људи. као друштво и које не одговара само додавању појединаца, већ и интегритету, целом друштвеном телу, колективу.
* Постоје и друге земље које прате сличне револуционарне процесе, попут Боливије, Кубе и Еквадора. Такође, са већом дистанцом, Аргентина, Бразил и Уругвај.
** Командант Уго Чавез преминуо је 5. марта 2013. године.
*** Избори за градоначелника одржани су децембра 2013.
Фернандо Вегас је судија Врховног суда Венецуеле
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити
2 Коментари
Поштовани, Јохн Гоодр:
Пре свега, хвала вам на коментарима, пишем серију од четири чланка о томе шта да се створи у Венецуели у вези са социјализмом.
Овај изнад је први од њих и видим да имате, мање-више, исте бриге о томе шта је прави социјализам. На пример, обојица декредитујемо такозвани државни капитализам као облик социјализма.
Можда ћете када прочитате другу имати више материјала да направите своја размишљања и поделите их са нама.
Ун абразо,
Фернандо Вегас
Шта је социјализам?
Оно што није је државни капитализам какав је сада постао у главама јавности.
Верујем да је цео следећи део у улици Паул и требало би да помогне онима који мисле да је Куба социјалистичка или да су Совјетски Савез, Кина, Вијетнам или ДРК били или јесу.
„Да ли беда и распад Совјетског Савеза/блока заиста дискредитују марксизам или друге облике не-капитализма?
„Може се расправљати о значењу термина социјализам“, приметио је (Ноам) Чомски после колапса СУ, „али ако то ишта значи, то значи контролу производње од стране самих радника, а не власника и менаџера који њима владају и контролишу све одлуке, било У КАПИТАЛИСТИЧКИМ ПРЕДУЗЕЋИМА ИЛИ АПСОЛУТИСТИЧКОЈ ДРЖАВИ.' ( АКТИВНИ МОЈ јг)
„Имајући то разматрање (верно Марксу) на уму и додајући питање КО КОНТРОЛИШЕ ЕКОНОМСКИ ВИШАК (нагласак мој Јг).
Амерички марксистички економиста Ричард Волф разумно описује совјетски експеримент као облик „државног капитализма“. Према совјетском моделу, најамни радници су производили вишкове које су присвајали и дистрибуирали ……државни службеници који су функционисали као послодавци
Тако је совјетска индустрија заправо била пример државног капитализма у својој класној структури.
Називајући себе социјалистичком – што је опис „марксистичке Русије“ коју су амерички хладни ратници и пословни пропагандисти жељно прихватили из очигледног разлога – Совјетски Савез је подстакао редефинисање социјализма да значи државни капитализам.
Енд куоте.
Ако се економски систем води са врха, он се не може назвати социјалистичким.
Није лакше разумети од тога.
Венецуела је далеко од тога да буде социјалистичка земља.