Нови филм „Рат је постао лак: како нас председници и стручњаци непрестано врте на смрт“ олакшава расправу против ратова. Ако уђете у расправу о рату, само јасно изнесите тачке изнете у овом филму, или – још боље – убедите присталицу рата да погледа филм. Најбоље од свега би било убедити сваког Американца да прочита истоимену књигу Нормана Соломона, по којој је филм заснован.
Књига има највећу дубину, али филм има шта да дода чак и за оне који су прочитали књигу. Просто је запањујуће гледати овај сјајно монтиран видео бројних прошлих председника који користе идентичне редове да промовишу једнако лажне ратове, и гледати како медији дају пропаганди исти основни спин за сваки нови рат. Квалитет видеа се побољшава; бешћутна суровост и обмана остају исте.
Волимо да мислимо да су се медији драстично погоршали последњих година, али Соломон и наратор Шон Пен убедљиво тврде да се фундаменталне лажи којима се продају ратови америчкој јавности нису промениле у последњих 50 година. Кампања Бушове администрације да одведе земљу у рат у Ираку на основу лажи била је изузетно слична употреби медија од стране председника Линдона Џонсона када је желео да нападне Доминиканску Републику и Регановој када је био склон инвазији Гренаде, да не помињемо Буша Први када је Панама била његова изабрана жртва. У ствари, Соломон повлачи узнемирујуће паралеле са Џонсоновим и Никсоновим лажима о Вијетнаму, Регановим о Либији и Либану, Бушовим првим о Првом заливском рату и о Хаитију, Клинтоновим о Хаитију, Југославији, Судану, Авганистану и Буш Јр, .све сувише недавне лажи о Авганистану. Чини се да нема ништа ново у томе да председник води ову земљу у рат на основу смешно лоших лажи на које нико ко је обраћао пажњу никада није пао. Они који не науче да проникну кроз ове ратне лажи осуђени су да воде више ратова, а што више таквих ратова оставимо иза себе, то више треба да будемо криви што допуштамо сваки нови.
Филм посебну пажњу посвећује лажима које су нас довеле у Ирак у последњој инвазији и окупацији. Видимо снимак како су амерички медији извештавали о инциденту у Тонкинском заливу, и видимо како је то паралелно извештавању о презентацији Колина Пауела Уједињених нација. Соломон истиче да су ратне лажи обично широко признате као такве у тренутку када се користе, али да су гласови неслагања искључени из медија и потом избрисани из историје. Соломон нам показује британске новине како се ругају Пауеловим лажима дан након што их је изговорио. И видимо да Фил Донахју изазива ратну хајку са гостима у својој емисији, укључујући Филис Бенис и Џефа Коена. МСНБЦ је отказао Донахјуову емисију јер се противио рату. Сада чујемо стручњаке који тврде да у време почетка овог рата нико није доводио у питање тврдње Беле куће. Имамо чак и нове лажи представљене као даље ревизије историје, као што је тврдња председника Буша да је Ирак избацио инспекторе за оружје. (У стварности их је Буш извукао да би започео бомбардовање). Ову слику компликује, наравно, потпуно лудило потпредседника Дика Чејнија који и данас износи исте тврдње о Ираку и Ал Каиди као и пре рата.
У „Лаком рату“ видимо главне тачке медијског извештавања о тренутном рату, укључујући много величања високотехнолошког оружја. Порука коју добијамо, истиче Соломон, јесте да је бомбардовање са дистанце „прецизним“ оружјем морално, док је везивање бомбе и извршење самоубиства неморално. Ово искривљење морала, фокусирање само на ефекте нечијих акција на себе, део је америчког погледа на рат у време када смо прешли са 10% ратних смрти на цивиле у Првом светском рату на 90% на цивиле у актуелна инвазија и окупација Ирака.
Док слушамо Соломонов глас здравог разума између нечувених и одвратних новинских снимака, почињемо све боље да схватамо да велика прича у овом рату и окупацији није оно о чему извештавају медији, па чак ни смрт америчких војних снага коју мировни покрет воли да се фокусира на, већ радије на покољ стотина хиљада невиних неамериканаца.
Такозвани Вијетнамски синдром, каже Соломон, погрешно је схваћен као амерички јавни отпор ратовима са превише америчких жртава. Соломон истиче да је јавност подржавала Други светски рат, али се убрзано окренула против рата у Вијетнаму и још брже се окренула против окупације Ирака. Разлика није у броју мртвих, већ у јавном уверењу да је рат заснован на обмани. Јавност САД никада није поверовала да је Други светски рат заснован на лажима, али како је дошло до тог уверења о ова друга два рата, њена подршка ратовима је сходно томе опала.
Соломон, међутим, истиче да је када је рат почео, много теже окончати га него спречити. Све врсте готове пропаганде подржавају одржавање било каквог рата. Изрази попут „сеци и бежи“, „остани на курсу“ и „подржи трупе“, оживљавају се са сваким новим ратом. И помера питање због чега се рат заиста води, чак и након што су првобитна оправдања за рат у потпуности разоткривена као лаж.
Уместо да оспоравају ову традиционалну пропаганду, противници ратова се често окрећу мекшим критикама, као што је тврдња да се у рату не може победити или да се њиме погрешно руковало или да је довео до блата. Али ти аргументи не оспоравају моралност или законитост покретања агресивних страних ратова. И то је оно што морамо учинити. Можда нећемо имати много више шанси.
Сазнајте више о филму и купите копију:
http://warmadeeasythemovie.org
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити