Док акционари Волмарта настављају да се нагомилавају акцијама мега малопродаје, што је пораст од 12 одсто у односу на почетак ове године, империја доживљава лето незадовољства јер све већи број радника Волмарта са ниским платама наставља да се бори у радном рату који побеђује мале ипак значајне победе.
Џим Ц. Волтон, најмлађи од наследника Волтона, поседује отприлике 10.5 милиона акција Волмарта, а првог дана ове године акција је била на 68 долара, што је његово богатство вредело скоро 810 милиона долара. Тренутно акције коштају 77 долара по акцији, а за нешто више од шест месеци његових 10.5 милиона акција му је донело додатних 80 милиона долара.
Непотребно је рећи да се угојио са леђа нископлаћених сарадника из Америке и анксиозност погођена конфекционари из Бангладеша, радници који су случајно најслабије плаћени конфекционари на планети; Валмарт запошљава 2.2 милиона људи широм света и ангажује небројено више за производњу својих производа ван бренда.
Али неким радницима Валмарта је доста диспаритета, као нпр НАШ Валмарт, а то је Организација Унитед фор Респецт, група садашњих и бивших запослених у Валмарту коју финансијски подржава Уједињена међународна унија радника у храни и комерцијали (УФЦВ).
Арон Репин из Данвила, Кентаки, преко ноћи је продавац за Валмарт и такође је веома активан у НАШЕМ Валмарту. И овог лета и последњег је путовао са другим члановима НАШЕГ Валмарт-а у Бентонвил, Арканзас, током Волмартовог годишњег састанка акционара како би обавестио породицу Волтон да је НАШ Валмарт ту да остане. Како овај раднички покрет расте, Валмарт наставља са одмаздом против чланова НАШЕГ Валмарта.
„Управо смо започели програм за ово лето под називом „Лето за поштовање“ где покушавамо да привучемо 100,000 радника широм земље“, каже Репин. „Одвезли смо караване из целе земље у Бентонвил и успут покупили сваког нападача. Када смо стигли тамо, формирали смо колону испред канцеларије компаније и марширали пет миља до куће Џима Волтона. Одржали смо и акцију испред седишта компаније са радником фабрике из Бангладеша који је изговорио имена погинулих радника фабрике. Али управо смо имали 35 нападача који су узвратили. Десет је укинуто, а 25 дисциплински кажњено. Добио сам „личну расправу“ која је упозорење и улази у ваш записник шест месеци."
Упркос таквом притиску Волмарта на његове раднике, да ли би лето 2013. могло бити прекретница за малопродају која је превише потрошача претворила у зомбије, поставила стандард за ниске плате, десетковала мала предузећа и мале градове и лечила милионе мање -запослени широм света као да су нико други?
Ево неких индиција да анти-радничка малопродајна империја посустаје:
§ Раније овог јула, ПГГМ, холандски пензијски фонд од 183 милијарде долара за владине и просветне службенике, „искључено” Валмарт из свог инвестиционог портфеља, наводећи Валмартову америчку политику ограничавања „могућности запослених да се организују у синдикате“.
§ Градско веће Вашингтона 10. јула донијело је Закон о одговорности великих трговаца то би подигло минималну плату радника за велике малопродајне радње са 8.25 долара на 12.50 долара. Валмарт је био у процесу отварања шест продавница у области ДЦ, али након што је закон донесен, малопродајни гигант је одлучио да повуче планове за три од њих.
§ Шесту годину заредом Валмарт је завршио на последњем месту у америчком индексу задовољства купаца. Како је објављено у Форбс, Валмарт је додао 455 продавница у последњих пет година, али је смањио своју радну снагу за 20,000. "Резултат?" изјавио је Форбс, „Услуга Валмарт-а је сада прилично срање – а клијентима се не свиђа.“
Међутим, у светлу недавних трагедија на радном месту, највећа невоља Волмарта овог лета је питање безбедности за раднике у бангладешким конфекцијама у Великој Даки, где је 1,129 погинуло у урушавању зграде фабрике Раза Плаза у априлу, а 112 је погинуло у пожару у фабрици Тазреен прошлог новембра. . Валмарт је у почетку негирао да било који од његових извођача производи робу у било којој од ових фабрика, али је Бангладешки центар за радничку солидарност убрзо пронашао документе који показују обе фабрике били део ланца снабдевања мегапродавца током претходне године.
Након ових трагедија, питање које имају многе међународне групе за радничка права је да ли је Волмарт заиста стало до реформи или ће остати посвећен да заради више новца за своје акционаре чак и ако то значи да стотине нестану у фабрици која нема противпожарне степенице ?
Пре две године у Вашингтону, ДЦ Конзорцијум за радничка права помогао је у писању Споразума о пожарној и грађевинској безбедности у Бангладешу, правно обавезујућем и спроводљивом споразуму који захтева од западњачких трговаца на мало да плаћају реновирање и поправке фабрика у Бангладешу. Споразум је озваничен 16. маја након колапса фабрике у Даки, пошто је преко 80 међународних брендова, као што су Томми Хилфигер, Аберцромбие & Фитцх и Сеан Јохн, потписало у року. Али Валмарт и Гап су одбили да потпишу споразум рекавши да их отвара за парницу.
„Имали смо неколико правних стручњака да прегледају споразум, а кратак одговор је да не постоји правна одговорност којој компаније подлежу према овом споразуму“, каже директорка комуникација Конзорцијума за права радника Тереза Хас.
Хаас каже да Валмартов изговор није био уверљив, и уместо тога, компанија је једноставно одбила да финансијски подржи потребна побољшања безбедности фабрика у Бангладешу. Она каже да је то била хладнокрвна одлука која је можда коштала живота стотине радника у бангладешким конфекцијама.
„Волмарт је пре две године могао да усвоји овај програм, али њихов одговор је био: ’Нећемо платити да фабрике буду безбедне‘“, рекао је Хас. „Да је Волмарт то урадио, да је Гап то урадио, можда не бисмо видели како једанаест стотина радника умире пре два месеца.
Она додаје да прављење фабрика у Бангладешу безбедним за рад тако да се радници у одећи не плаше за свој живот није ракетна наука, нити је скупа као ракетна наука.
„Не говоримо о стварима које су изузетно тешке или детаљне. Ти и ја можемо да уђемо у [фабрику у Бангладешу] и откријемо да ли у тој згради постоје одговарајући излази за случај нужде“, каже Хаас. „У многим приликама смо позивали Валмарт, Гап и друге да потпишу споразум. То је стални позив.”
Што се тиче трошкова, Какпона Актер, извршни директор Бангладешког центра за радничку солидарност, покренула је то питање на састанку акционара Вал-Марта када је затражила да разговара са групом заинтересованих акционара.
„Руководиоци Вал-Марта су изјавили да су поправке потребне да би наше фабрике биле безбедне прескупе“, објашњава Актер. „Ипак, трошкови би били само две десетине од 1 процента профита компаније прошле године, и само 1% дивиденди исплаћених прошле године наследницима породице Волтон.
Џон Ласкер је слободни новинар из Колумба, Охајо.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити