Извор: Тхе Индепендент
„Никад не улази у бунар са америчким конопцем“ каже изрека која се шири широм Блиски исток, док САД напуштају своје курдске савезнике Сирија на турску инвазијску силу. Људи у региону традиционално су цинични према лојалности великих сила својим локалним пријатељима, али чак су и они шокирани брзином и немилосрдношћу којом је Доналд Трамп зелено осветлио турски напад.
Према УН и групама за људска права, десетине хиљада курдских избеглица беже из својих пограничних градова и на мети су турских ваздушних удара и артиљеријске ватре. Већина лидера који размишљају о етничком чишћењу ћуте о томе, али ТурскаРуски председник Ердоган отворено изјављује да ће на курдске земље населити два милиона сиријских арапских избеглица из других делова Сирије (каже да је открио да та земља заправо није курдска).
Свака депеша вести из новог ратног подручја пуна је ироније. Трамп каже да ће Турска бити одговорна за обезбеђивање хиљада затвореника Исламске државе које држе курдске јединице за заштиту народа (ИПГ), али Брет Мекгурк, као бивши председнички саветник коалиције против Исламске државе – и извор за изреку о непоузданости америчког конопа – напомиње да је у прошлости Турска одбијала „сваку озбиљну сарадњу са Исламском државом чак и када је 40 хиљада страних бораца текло преко њене територије у Сирију“.
Остале ироније тек долазе. Отприлике у истом тренутку када је турска војска прелазила сиријску границу да би напала ИПГ у среду, ове курдске снаге су биле нападнуте од стране другог непријатеља: у бившој де факто престоници Исламске државе Ракки, два борца Исламске државе са аутоматским пушкама, гранатама и самоубилачки појасеви отворили су ватру на ИПГ, који контролишу град откако су га заузели од Исламске државе 2017. по цену 11,000 живота.
Овом приликом, двојица људи из Исламске државе била су окружена ИПГ-ом, који су на крају изашли на врх. Али убудуће ће њихови војници – апсурдно их називати милиционерима, јер су они једни од најискуснијих војника на Блиском истоку – суочити са тежим задатком. Поред борбе против Исламске државе на нивоу земље, они ће такође морати да скенирају небо у потрази за непријатељским турским авионима који већ погађају положаје ИПГ северно од Раке. Неизбежно, делови старог калифата ће ускоро почети да се враћају под власт Исис.
Оживљавање Исламске државе и судбина хиљада Исис-ових затвореника које држи ИПГ били су у фокусу многих егоцентричних спекулација у САД и Европи. Али ово је само једна последица хаоса који је донела турска инвазија; неће бити истовремене замене курдско-америчке контроле турском контролом.
У овој огромној области – 25 одсто Сирије која се налази источно од Еуфрата – Турска ће бити велики играч, али неће бити свемоћан. Можда ће покушати да се пробије кроз саламу у североисточној Сирији, један по комад, мада ће то и даље имати велики утицај на Курде пошто њих 500,000 живи близу границе. У ствари, граница између Турака и Курда ће једноставно бити потиснута јужније и биће много топлија него што је била раније.
Другим речима, неизбежан исход да председник Трамп да зелено светло на турску акцију – у овом случају је одсуство црвеног светла било исто као и зелено – јесте фрагментација моћи. Ова фрагментација ће очистити идеално плодно тло за обновљену Исламску државу, а напад у Ракки који је горе поменут је доказ да ово поновно рођење већ почиње.
Још једна карактеристика садашње кризе фаворизује Исламску државу и паравојне формације типа Ал Каида које делују као турски заступници. Мапе које приказују североисточну Сирију као „контролисану Курдима“ прикривају чињеницу да је демографска равнотежа између Арапа и Курда у овом региону прилично једнака. Етничка ривалства и мржња су суштина локалне политике и постаће још отровнији и одлучнији јер заједнице буду морале да бирају између Турака и Курда. То је нека врста сломљеног политичког терена на којем су Исис и Ал-Каида традиционално цветали.
Однос снага у Сирији је промењен турском инвазијом и америчком неспремношћу или неспособношћу да је зауставе. Трамп је јасно ставио до знања да жели да изађе из сиријског рата. „САД никада није требало да буду на Блиском истоку“, твитовао је ове недеље. „Глупи бескрајни ратови за нас се завршавају. Упркос томе, свет је био чудно спор да озбиљно схвати његов изолационизам и несклоност војној акцији.
Када је реч о Сирији, Трампова политика – иако толико некохерентна да је ближа скупу ставова – може бити издајничка према Курдима, али садржи хладнокрвни грумен реализма.
Позиција САД у Сирији је слаба и није дугорочно одржива. Минималне америчке снаге нису се могле надати да ће бесконачно подржавати де факто курдску државу стиснуту између непријатељске Турске на северу и скоро подједнако непријатељске сиријске владе на југу и западу.
Спољна политика САД естаблишмент је можда запрепашћен Трамповим одустајањем од Курда и жељним да се уместо тога суочи са Русијом и сиријским председником Башаром ел Асадом. Али то је могло да се уради само уз много већу војну и политичку посвећеност САД – нешто што не желе ни Конгрес и америчка јавност.
МцГурк је вероватно у праву када верује да ће се продаја америчког ужета као средства за бекство из дубоких бунара од сада продавати са великим попустом на Блиском истоку. У очима остатка света, САД су претрпеле озбиљан пораз у Сирији. Призор конвоја преплашених Курда у бекству подсећа на слике очајних Вијетнамаца, који су тако блиско сарађивали са Американцима, покушавајући да побегну из Сајгона 1975. године.
Курди су увек били приватно цинични у погледу свог савеза са САД, али су веровали да немају другу опцију. Чак и тако, нису очекивали да ће бити одбачени тако потпуно и нагло.
Ипак, може се десити да ће грубост и неправедност америчких акција, као и бес који је ово изазвао у земљи и иностранству, донекле помоћи сиријским Курдима. Свакако, бес који је изражен свуда у оштрој супротности са међународном незаинтересованошћу када је Турска прошле године преузела и етнички очистила малу курдску енклаву Африн на северозападу Сирије.
Али из најновије фазе сиријске кризе треба извући ширу лекцију. Неко време је изгледало да је насиље јењаво како су се појавили победници и губитници, али сада почиње читав нови циклус турско-курдског насиља. Тек када се сви вишеструки сукоби у Сирији окончају отприлике у исто време, земља ће престати да генерише нове кризе.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити