Тајно пакистанско оружје продаја САД је помогла да се олакша контроверзни спас од Међународног монетарног фонда раније ове године, према два извора који знају за аранжман, уз потврду из интерних пакистанских и америчких владиних докумената. Продаја оружја обављена је у сврху снабдевања украјинске војске — означавајући умешаност Пакистана у сукоб на који се суочио са притиском САД да стане на страну.
Откриће је прозор у врсту закулисног маневрисања између финансијских и политичких елита које је ретко изложено јавности, чак и када јавност плаћа цену. Оштре реформе структурне политике које је тражио ММФ као услове за свој недавни пакет помоћи покренуле су текућу рунду протеста у земљи. Велики штрајкови имају узети место широм Пакистана последњих недеља као одговор на мере.
Протести су последње поглавље у политичкој кризи која је трајала годину и по дана уздрмала земљу. У априлу 2022. пакистанска војска је, уз подстицај САД, помогла у организовању гласања о неповерењу за смену премијера Имрана Кана. Уочи свргавања, дипломате Стејт департмента су приватно изразиле љутњу својим пакистанским колегама због, како су назвали, „агресивно неутралног“ става Пакистана о украјинском рату под Каном. Они упозорио на страшне последице ако Кан остане на власти и обећао да ће „све бити опроштено“ ако буде смењен.
„Пакистанска демократија би на крају могла бити жртва украјинске контраофанзиве.
Од Кановог свргавања, Пакистан се показао као користан подржавалац САД и њихових савезника у рату, помоћ која је сада отплаћена кредитом ММФ-а. Хитни зајам је омогућио новој пакистанској влади да одложили надолазећу економску катастрофу и одложити изборе на неодређено време - време које је користило за покретање широм земље строже кажњавање on цивилно друштво затвор Кхан.
„Пакистанска демократија би на крају могла бити жртва украјинске контраофанзиве“, рекао је за Интерцепт Ариф Рафик, нерезидентни научник на Блискоисточном институту и специјалиста за Пакистан.
Пакистан је познат као производни центар за типове основне муниције потребне за брушење ратовања. Док се Украјина борила са хроничне несташице муниције и хардвера, присуство граната произведених у Пакистану и других оруђа украјинске војске појавило се у новинским извештајима отвореног кода о сукобу, иако ни САД ни Пакистанци нису признали договор.
Записи са детаљима о трансакцијама оружја процурели су у Интерцепт раније ове године од извора унутар пакистанске војске. Документи описују продају муниције договорену између САД и Пакистана од лета 2022. до пролећа 2023. Неки од докумената су оверени тако што су потпис америчког бригадног генерала поклапали са његовим потписом на јавно доступним хипотекарним евиденцијама у Сједињеним Државама ; усклађивањем пакистанских докумената са одговарајућим америчким документима; и прегледом јавно доступних, али раније непријављених пакистанских обелодањивања продаје оружја САД коју је објавила Државна банка Пакистана.
Уговоре о оружју је, према документима, посредовала Глобал Милитари Продуцтс, подружница Глобал Орднанцеа, контроверзног трговца оружјем чије су заплете са мање угледним личностима у Украјини биле предмет недавни чланак Њујорк тајмса.
Документи који оцртавају траг новца и разговоре са америчким званичницима укључују америчке и пакистанске уговоре, лиценцне документе и документе о реквизицијама у вези са уговорима о куповини пакистанског војног оружја за Украјину уз посредовање САД.
Економски капитал и политичка добра воља од продаје оружја одиграли су кључну улогу у обезбеђивању спаса од ММФ-а, при чему је Стејт департмент пристао да узме ММФ у поверење у вези са неоткривеним споразумом о оружју, према изворима који знају за аранжман, и потврђено сродним документом.
Да би добио зајам, Пакистан је од ММФ-а рекао да мора да испуни одређене циљеве финансирања и рефинансирања у вези са својим дугом и страним инвестицијама - циљеве које се земља бори да испуни. Продаја оружја је притекла у помоћ, а средства прикупљена продајом муниције за Украјину су у великој мери покрила тај јаз.
Обезбеђивање зајма је ублажило економски притисак, омогућавајући војној влади да одложи изборе — што је потенцијално обрачунавање дуго након Канове смене — и продуби обрачун против Канаових присталица и других неистомишљеника. САД су углавном ћуте о изузетним размерама кршења људских права које су довеле у сумњу будућност пакистанске демократије.
„Претпоставка је да морамо спасити Украјину, морамо спасити ову границу демократије на источном периметру Европе“, рекао је Рафик. „И онда ова смеђа азијска земља мора да плати цену. Дакле, они могу бити диктатура, њиховом народу могу бити ускраћене слободе за које свака друга славна личност у овој земљи каже да треба да подржимо Украјину — способност да бирамо своје лидере, способност да имају грађанске слободе, владавину закона, све ово врсте ствари које могу разликовати многе европске земље и консолидоване демократије од Русије.”
Бомбе за спасавање
Дана 23. маја 2023., према истрази Интерцепта, пакистански амбасадор у САД Масуд Кан седео је са помоћником државног секретара Доналдом Луом у Стејт департменту у Вашингтону, на састанку о томе како би пакистанска продаја оружја Украјини могла да ојача. њен финансијски положај у очима ММФ-а. Циљ седнице, одржане у уторак, био је да се изнесу детаљи аранжмана уочи предстојећег састанка у Исламабаду следећег петка између америчког амбасадора у Пакистану Доналда Блома и тадашњег министра финансија Исхака Дара.
Лу је рекао Кану на састанку 23. маја да су САД одобриле плаћање за пакистанску производњу муниције и да ће поверљиво рећи ММФ-у о програму. Лу је признао да Пакистанци верују да доприноси за оружје вреде 900 милиона долара, што би помогло да се покрије преостали јаз у финансирању које захтева ММФ, који је везан на отприлике 2 милијарде долара. Коју тачну цифру ће САД дати ММФ-у, остаје да се преговара, рекао је Кану.
На састанку у петак, Дар је покренуо питање ММФ-а са Бломом, према а извештај у Пакистан Тодаи, који је рекао да је „састанак истакао значај решавања застоја споразума са ММФ-ом и проналажења ефикасних решења за пакистанске економске изазове“.
Портпарол пакистанске амбасаде у Вашингтону одбио је да коментарише, упутивши питања Стејт департменту. Портпарол Стејт департмента негирао је да су САД играле било какву улогу у помагању при набавци зајма. „Преговори о ревизији ММФ-а били су предмет дискусије између Пакистана и званичника ММФ-а“, рекао је портпарол. „Сједињене Државе нису учествовале у тим дискусијама, иако настављамо да охрабрујемо Пакистан да се конструктивно ангажује са ММФ-ом на његовом реформском програму.
Портпарол ММФ-а негирао је притисак на институцију, али није коментарисао да ли је узета у поверење у вези са програмом наоружања. „Категорички поричемо тврдње да је на овај или онај начин постојао било какав спољни притисак на ММФ док смо разговарали о подршци Пакистану“, рекла је портпарол ММФ-а Ранда Елнагар. (Глобал Орднанце, фирма укључена у посао са оружјем, није одговорила на захтев за коментар.)
„Моје разумевање, на основу разговора са људима у администрацији, је да смо подржали пакет зајма ММФ-а с обзиром на очајну економску ситуацију у Пакистану.
Деманти Стејт департмента оспорио је демократски сенатор из Мериленда Крис Ван Холен, водећи глас у Вашингтону за спољне послове. Раније овог месеца, Ван Холен Рекао групе пакистанских новинара, „Сједињене Државе су биле веома инструменталне у осигуравању да ММФ изађе са својим хитним економским олакшицама“. Ван Холен, чији су родитељи били стационирани у Пакистану као званичници Стејт департмента, рођен је у Карачију и познато је да је најближи посматрач Пакистана у Конгресу.
У интервјуу за Интерцепт на Капитолу у уторак, Ван Холен је рекао да је његово знање о улози САД у омогућавању зајма ММФ-а дошло директно од Бајденове администрације. „Моје схватање, на основу разговора са људима у администрацији, је да смо подржали пакет зајма ММФ-а с обзиром на очајну економску ситуацију у Пакистану“, рекао је он.
Једанаесточасовни споразум ММФ-а
Дипломатска дискусија о зајму је уследила месец дана пре истека рока 30. јуна за ММФ-ову ревизију планиране исплате од милијарду долара, део споразума од 6 милијарди долара склопљеног 2019. Неуспела ревизија значила би да нема инфузије готовине, али у месецима а недељама пре рока, пакистански званичници су јавно негирали да су се суочили са озбиљним изазовима у финансирању новог зајма.
Почетком 2023. Дар, министар финансија, рекао је да гаранција спољног финансирања — другим речима, финансијске обавезе из места попут Кине, заливских држава или САД — нису услов на коме ММФ инсистира да Пакистан испуни. Међутим, у марту 2023. представник ММФ-а задужен за бављење Пакистаном јавно је супротставио Дарову ружичасту процену. Естер Перез Руиз из ММФ-а рекла је у е-маил за Ројтерс да сви зајмопримци морају бити у стању да покажу да могу да финансирају отплате. „Пакистан није изузетак“, рекао је Перез.
Саопштење ММФ-а навело је пакистанске званичнике да се боре за решење. Потребно финансирање, према јавном извештавању и потврђеном од извора са сазнањима о аранжману, било је 6 милијарди долара. Да би постигла тај циљ, пакистанска влада је тврдила да је обезбедила око 4 милијарде долара обавеза од земаља Залива. Тајни споразум о оружју за Украјину омогућио би Пакистану да дода још скоро милијарду долара свом билансу - ако би САД дозволиле ММФ-у да открије тајну.
„Било је у ћорсокаку због преосталих 2 милијарде долара“, рекао је Рафик, научник Института за Блиски исток. „Дакле, ако је та цифра тачна, 900 милиона долара, то је скоро половина тога. То је прилично значајно у смислу тог јаза који је морао да се премости.”
Дана 29. јуна, дан пре него што је првобитни програм требало да истекне, ММФ је изненађујуће објавио да уместо да продужи претходну серију кредита и пусти следећу рату од 1.1 милијарду долара, банка би уместо тога ушла споразум — „који се назива станд-би аранжман“ — са мање обавеза, повољнијим условима и вредан 3 милијарде долара.
„Да се то није догодило, дошло би до потпуног економског слома у земљи. Дакле, то је био тренутак за стварање или прекид."
Споразум је укључивао услове да се валути дозволи да слободно плута и да се повуку енергетске субвенције. Договор је финализиран у јулу након што је парламент одобрио услове, укључујући скоро 50 посто повећања цијене енергије.
Узаир Иоунус, директор Пакистанске иницијативе у Центру за Јужну Азију Атлантског савета, рекао је да је споразум са ММФ-ом кључан за краткорочни економски опстанак Пакистана. „Да се то није догодило, дошло би до потпуног економског слома у земљи“, рекао је Иоунус. "Дакле, то је био тренутак за стварање или прекид."
Питање како је Пакистан превазишао своје финансијске препреке, остало је мистерија чак и за оне који професионално прате ситуацију. ММФ издаје јавно рачуноводство о својим прегледима, приметио је Рафик, али то ако се финансирање односи на тајне војне пројекте представља необичан изазов. „Пакистан је веома чудан, на много начина“, рекао је он, „али не знам како би се тајни, тајни, тајни војни програм укључио у њихове прорачуне, јер све би требало да буде отворено и по књигама и све то. ”
Имран Кхан, Украјина и будућност Пакистана
На почетку рата у Украјини, Пакистан је био у знатно другачијем геополитичком и економском положају. Када је сукоб почео, Кан, у то време премијер, био је у ваздуху на путу за Москву на дуго планирани билатерални састанак са руским председником Владимиром Путином. Посета је разбеснела америчке званичнике.
Као Тхе Интерцепт претходно пријавио, Лу, високи званичник Стејт департмента, рекао је на састанку са тадашњим пакистанским амбасадором Асадом Маџидом Каном две недеље након инвазије да је уверење САД да је Пакистан заузео неутралну позицију искључиво по Кановом упутству, додајући да „сви било би опроштено” ако би Кан био смењен у гласању о неповерењу. Од његовог свргавања, Пакистан је чврсто стао на страну САД и Украјине у рату.
У међувремену, САД настављају да поричу да су ставиле свој палац на вагу пакистанске демократије — због Украјине или било ког другог разлога. У незваничној, виртуелној градској већници са припадницима пакистанске дијаспоре крајем августа, Луова заменица, Елизабет Хорст, одговорила је на питања о извештају Интерцепта о Луовом састанку са пакистанским амбасадором.
„Желим да искористим тренутак да се позабавим дезинформацијама о улози Сједињених Држава у пакистанској политици“, рекао је Хорст на врху разговора, чији је аудио снимак један учесник дао Интерцепту. „Не дозвољавамо да пропаганда, дезинформације и дезинформације ометају било који билатерални однос, укључујући наш цењени однос са Пакистаном. Сједињене Државе немају став о једном политичком кандидату или једној странци у односу на другу. Све тврдње о супротном, укључујући извештаје о наводној шифри су лажне, а сами високи пакистански званичници су признали да то није истина.
Високи пакистански званичници, укључујући бившег пакистанског премијера Шехбаза Шарифа, су потврђен аутентичност кабла, интерно позната као шифра, коју је објавио Тхе Интерцепт.
Ван Холен је на свом брифингу за штампу са пакистанским новинарима заузео исти став као Стејт департмент, рекавши да га је администрација уверила да се САД нису мешале у пакистанску политику. У свом интервјуу за Интерцепт, он је појаснио да је мислио да САД нису осмислиле Каново свргавање. „Не оспоравам тачност кабла“, рекао је Ван Холен. „Гледај, немам појма где је администрација о томе какав је њихов став о коначном резултату, али не читам да [кабел] значи да су Сједињене Државе осмислиле његово уклањање.
Након што је организовала Канову смену, војска је кренула у кампању искорењивања његове политичке странке кроз талас убистава и масовних притвора. Сам Кан је тренутно у затвору оптужбе за погрешно руковање поверљивим документом и суочава се са око 150 додатних оптужби - оптужбе које се нашироко сматра изговором да га спречи да учествује на будућим изборима.
Хорст, у градској већници, такође је био под притиском због чега су САД биле толико пригушене као одговор на обрачун. Она је тврдила да су САД, у ствари, говориле у име демократије. „Видите, знам да се многи од вас осећају снажно и веома су забринути због ситуације у Пакистану. Чуо сам се од тебе. Веруј ми када кажем да те видим, чујем се од тебе. И желим да реагујем“, рекла је. „Настављамо да јавно и приватно говоримо за пакистанску демократију.
Док Пакистан оклева од утицаја политике штедње вођене ММФ-ом и политичке дисфункције која је уследила након Канове смене, његови нови војни лидери дали су узвишена обећања да ће страна економска подршка спасити земљу. Према извештајима пакистанске публикације Давн, начелник армије генерал Асим Мунир недавно речено скуп пакистанских бизнисмена да та земља може очекивати чак 100 милијарди долара нових инвестиција из Саудијске Арабије и других заливских држава, наговештавајући да више неће бити жалбе ММФ-у.
Међутим, мало је доказа да су заливске државе спремне да притекну у помоћ Пакистану. Саудијски престолонаследник Мохамед бин Салман, или МБС, недавно је најавио велика улагања и економска партнерства са Индијом током посете тамо за самит Г20. Упркос извештајима у пакистанској штампи изражавајући наду да ће МБС посетити Пакистан, ниједна се није материјализовала, а камоли било какве веће најаве о новим инвестицијама.
Одсуство друге стране подршке оставило је пакистански војни режим у сукобима даље зависним од ММФ-а, САД и производње муниције за рат у Украјини како би се одржао кроз кризу која не показује знаке разрешења.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити