Један одсто најбогатијих приграбило је скоро две трећине свог новог богатства у вредности од 1 трилиона долара створеног од 42. године, што је скоро дупло више новца од најнижих 2020 одсто светске популације, открива данас нови извештај Оксфама. Током протекле деценије, 99 проценат најбогатијих је заузео око половине свог новог богатства.
Опстанак најбогатијих објављује се на дан отварања Светског економског форума у Давосу, Швајцарска. Елите се окупљају у швајцарском скијалишту док су екстремно богатство и екстремно сиромаштво истовремено порасли, први пут у 25 година.
Габриела Буцхер, извршна директорка Окфам Интернатионал-а каже: „Време је да уништимо згодан мит да смањење пореза за најбогатије резултира у њиховом богатству на неки начин 'капајући доле' на све остале. Четрдесет година смањења пореза за супербогате показало је да плима која расте не подиже све бродове – само суперјахте.”
Милијардери су доживели изузетан пораст свог богатства. Током година пандемије и кризе трошкова живота од 2020. године, 26 трилиона долара (63 одсто) свог новог богатства је заузео 1 одсто најбогатијих, док је 16 билиона долара (37 одсто) отишло у остатак света заједно. Милијардер је зарадио отприлике 1.7 милиона долара за сваки долар новог глобалног богатства који је зарадила особа у доњих 1 посто. Богатство милијардера порасло је за 90 милијарди долара дневно. Ово долази уз деценију историјских добитака — број и богатство милијардера који су се удвостручили у последњих десет година.
Богатство милијардера порасло је 2022. са брзим растом профита у храни и енергентима. Извештај показује да је 95 прехрамбених и енергетских корпорација више него удвостручило свој профит у 2022. Остварили су 306 милијарди долара неочекиваног профита и исплатили 257 милијарди долара (84 одсто) од тога богатим акционарима. Династија Волтон, која поседује половину Волмарта, добила је 8.5 милијарди долара током прошле године. Индијски милијардер Гаутам Адани, власник великих енергетских корпорација, видео је да је ово богатство порасло за 42 милијарде долара (46 одсто) само у 2022. Вишак корпоративних профита је покренуо најмање половину инфлације у Аустралији, САД и Великој Британији.
Истовремено, најмање 1.7 милијарди радника сада живи у земљама у којима инфлација надмашује плате, а преко 820 милиона људи — отприлике сваки десети људи на Земљи — гладује. Жене и девојке често једу најмање и последње и чине скоро 60 одсто гладне светске популације. Светска банка каже да вероватно видимо највећи пораст глобалне неједнакости и сиромаштва од Другог светског рата. Читаве земље су пред банкротом, а најсиромашније земље сада троше четири пута више на враћање дугова богатим повериоцима него на здравство. Три четвртине светских влада планира смањење потрошње јавног сектора – укључујући здравство и образовање – за 2 трилиона долара у наредних пет година, које је резултат штедње.
Оксфам позива на системско и свеобухватно повећање опорезивања супербогатих како би повратио кризне добитке вођене јавним новцем и профитерством. Деценије смањења пореза за најбогатије и корпорације подстакле су неједнакост, а најсиромашнији људи у многим земљама плаћају веће пореске стопе од милијардера.
Елон Муск, један од најбогатијих људи на свету, платио је „праву пореску стопу“ од око 3 процента између 2014. и 2018. Абер Кристин, продавац брашна у Уганди, зарађује 80 долара месечно и плаћа пореску стопу од 40 процената.
Широм света, само четири цента на сваки порезни долар сада долази од пореза на богатство. Половина светских милијардера живи у земљама у којима нема пореза на наследство за директне потомке. Они ће својим наследницима пренети ковчег са благом без пореза од 5 трилиона долара, више од БДП Африке, који ће покретати будућу генерацију аристократских елита. Приходи богатих људи су углавном незарађени, потичу од приноса на њихову имовину, али се у просеку опорезују са 18 одсто, нешто више од половине од просечне највише пореске стопе на плате и дневнице.
Извештај показује да су порези на најбогатије некада били много већи. Током последњих четрдесет година, владе широм Африке, Азије, Европе и Америке смањиле су стопе пореза на доходак најбогатијима. Истовремено, они су повећали порезе на робу и услуге, који несразмерно падају на најсиромашније људе и погоршавају родну неједнакост. У годинама након Другог светског рата, највећа стопа федералног пореза на доходак САД је остала изнад 2 процената и износила је у просеку 90 проценат између 81. и 1944. Слични нивои пореза у другим богатим земљама постојали су током неких од најуспешнијих година њиховог економског развоја и играли су кључну улогу улогу у ширењу приступа јавним услугама као што су образовање и здравствена заштита.
Према новој анализи Савеза за борбу против неједнакости, Института за политичке студије, Оксфама и патриотских милионера, годишњи порез на богатство до 5 одсто на светске мултимилионере и милијардере могао би да прикупи 1.7 билиона долара годишње, што је довољно да подигне 2 милијарде долара. људи који излазе из сиромаштва, у потпуности финансирају недостатке у оквиру постојећих хуманитарних позива, испоруче десетогодишњи план за окончање глади, подрже сиромашније земље које су разорене климатским утицајима, и пруже универзалну здравствену и социјалну заштиту за све који живе у ниским и нижим средњим земље прихода.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити