Сада изгледа као да је Рафаел Кореа, левичарски кандидат у Еквадору, лакоћом победио на председничким изборима у својој земљи. Од понедељка ујутро, са око 21 одсто пребројаних гласачких листића, Кореа је имао 65 одсто у поређењу са 35 одсто за Алвара Нобоу, према еквадорском Врховном изборном суду. Ако Кореа победи, он ће председавати Еквадором на четворогодишњи мандат.
То је још једно перо за венецуеланског председника Уга Чавеса, који је дуго гајио подршку лидера амбициозног. Штавише, то је оштар ударац Бушовој администрацији која се сада мора суочити са много незавиднијим политичким миљеом у региону. Еквадор се сада придружује другим левичарским режимима као што су Бразил, Аргентина, Уругвај, Боливија, Никарагва и Чиле, који су сви наклоњени Чавесу.
Буш не може да одбаци победу Корее као безначајну: Еквадор је тренутно други највећи јужноамерички извозник сирове нафте у САД. Мала андска држава је домаћин једине америчке војне базе у Јужној Америци, где је тренутно стационирано 400 војника. Кореа се противи продужењу америчког закупа ваздушне базе у Манти, која служи као полазна основа за летове за праћење дрога. Амерички закуп истиче 2009.
„Ако желе“, иронично је рекао Кореа, „нећемо затворити базу 2009, али би Сједињене Државе морале да нам дозволе да имамо еквадорску базу у Мајамију заузврат.
Није тајна да су Чавес и Кореа имали лични однос. Током кратког боравка 2005. као министар финансија под режимом Алфреда Паласија, Кореа је посредовао у зајму од 300 милиона долара од Чавеса. Као резултат његове дипломатије, Кореа је био приморан да напусти владу. Наводно, Кореа је тражио позајмицу иза Паласових леђа. Касније је посетио Чавесову матичну државу Баринас, где се састао са венецуеланским лидером и провео ноћ са Чавесовим родитељима.
„Неопходно је превазићи све заблуде неолиберализма“, изјавио је Кореа. Позајмивши један од Чавесових омиљених слогана, Кореа каже да подржава и такозвани „социјализам за двадесет први век“.
Кореа: „Добијање“ еквадорских политичара и САД у форму
За разлику од Чавеса, Кореа не долази из војног порекла, већ је одрастао у породици средње класе; млади политичар се такође беспрекорно облачи. Докторирао је економију на Универзитету у Илиноису и следбеник је левичарског економисте и добитника Нобелове награде Џозефа Стиглица.
За његову заслугу, Цорреа је провео годину дана волонтирајући у планинском граду званом Зумбахуа и говори кичуа, аутохтони језик. Домороци из Зумбахуе памте Кореу као човека који је ишао два или три сата до удаљених села у пончу и поломљеним ципелама да би одржао часове.
Цорреа је водио забавну кампању. Током митинга, он би поскакивао на бини уз химну своје кампање, подешену на мелодију песме Твистед Систер „Ве’ре Нот Гоинг то Таке Ит“. Док је музика трештала, Кореа би извукао браон кожни каиш, који би савијао уз музику.
За Кореу је појас постао главни слоган његове кампање: „Дале Цорреа“. На шпанском, та фраза значи „Дај им појас“. Цорреа је обећао да ће искористити тај појас да доведе еквадорске политичаре у форму.
Цорреа је водио кампању о обећањима да ће дати приоритет социјалној потрошњи у односу на отплату дуга. Он је чак изјавио да би та андска земља можда желела да изврши неуспех. Такође је изјавио да ће поново преговарати о уговорима са страним произвођачима нафте који послују у земљи.
Кореа каже да жели да повећа средства за сиромашне и противи се споразуму о слободној трговини са САД „Ми нисмо против међународне економије“, рекао је Кореа, „али нећемо преговарати о споразуму под неједнаким условима са Сједињеним Државама“.
Кореа, такође, нема ништа осим презира према Џорџу Бушу.
Када су га недавно питали о Чавесовој „ђаволској“ дијатриби против америчког председника у Уједињеним нацијама, Кореа је забавно приметио: „Звање Буша ђаволом вређа ђавола. Буш је изузетно глуп председник који је нанео велику штету свету” [након што га је победио Нобоа у првом кругу гласања, Кореа је ублажио своју реторику, наводећи да су његови коментари о Бушу били „неразумни” и да би Еквадор желео да наставља своје снажне покушаје ка Сједињеним Државама]
Нобоа игра на Цхавезову карту
У покушају да уплаши гласаче, Алваро Нобоа, банански магнат у Еквадору, покушао је да означи Кореу као Чавесову марионету. Нобоа је, алузирајући на Чавесово војно искуство, свог противника назвао „пуковником Кореом“.
Кореа, за Нобоину кампању, финансирала је Венецуела. У бомбастичној тиради, Нобоа је чак изјавио: „дуо Чавез-Кореа је играо прљаво у покушају да освоји Еквадор и подвргне га ропству. Ако буде изабран, обећао је Нобоа, прекинуће односе са Каракасом.
Цорреа је негирао да је његову кампању финансирао Чавес и уз заједлицу је изјавио да је његово пријатељство са венецуеланским лидером једнако легитимно као и пријатељство председника Буша са породицом Бин Ладен.
„Они су водили најнеморалнију и најпрљавију кампању против мене у настојању да ме повежу са комунизмом, тероризмом и чавизмом“, објаснио је Кореа. „Једино што је преостало је да кажу да ме је Бин Ладен финансирао.
Чавес је, можда у страху да би било каква његова изјава могла да нагне изборе у корист Нобое, у почетку је ћутао о изборима у Еквадору. Али најзад, ефузивни Чавес више није могао да се обуздава и прекинуо је ћутање.
Венецуелански лидер оптужио је Нобоу да га је мамио у настојању да добије „аплауз“ Сједињених Држава.
Чавес је такође изразио сумњу у истинитост резултата гласања у првом другом кругу председничких избора у октобру, у којем је Кореа био други. У сопственој запаљивој ширини, Чавез је оптужио Нобоу да је „експлоататор дечијег рада“ на својим плантажама банана и „фундаменталиста екстремне деснице“.
У Еквадору, рекао је Чавез, „такође се дешавају чудне ствари. Господин који је најбогатији човек у Еквадору; Краљ банана, који експлоатише своје раднике, који искоришћава децу и даје их на посао, који им не плаћа кредите, одједном се појављује на првом месту у првом [изборном] кругу.”
Нобоа кампања је, у ескалирајућем рату речи, узвратила да венецуелански амбасадор треба да буде протеран из Еквадора због Чавесовог мешања.
Аутохтони народи Еквадора и Чавез
Судећи по ранијим изборима, гласачи у Еквадору, од којих су многи аутохтони, занемарили су Нобоину ватрену и сумпорну реторику. Индијци, који чине 40% становништва Еквадора од 13 милиона, моћна су политичка снага у земљи. Цорреа је искористио подршку аутохтоног становништва. Он представља Алианза Паис, коалицију која је добила подршку аутохтоних и друштвених покрета који су срушили владу Лусија Гутијереза у априлу 2005.
Шта победа Корее значи за Чавезове шире хемисферне амбиције?
Као што објашњавам у својој књизи, Уго Чавез: Нафта, политика и изазов за САД (коју је недавно објавио Ст. Мартин'с Пресс), Чавес је дуго настојао да негује везе са аутохтоним народима Еквадора. Индијанци Еквадора дуго се плаше да се њихова традиционална земља експлоатише да би служила грабежљивим Сједињеним Државама које намеравају да прошире корпорацију. Амерички мисионари су подстакли негодовање. Према домородачким активистима, мисионари су убрзали продор америчких корпорација. Кључни пример, према Хуаорани Индијанцима, била је нафтна индустрија која је радила са мисионарима на отварању традиционалних земаља.
Чавес је учинио много на неговању подршке аутохтоних народа. Он, на пример, игра своје аутохтоне корене. Такође је протерао протестантску мисију нових племена из Венецуеле, за коју је рекао да сарађује са ЦИА.
„Не желимо нова племена овде“, изјавио је Чавес.
„Доста је колонијализма! 500 година је довољно!"
Супротстављајући се мисионарима, Чавес је поновио дневни ред домородачких народа Еквадора, који су позвали на протеривање северноамеричких мисионара из њихове земље. ЦОНАИЕ, домородачка федерација Еквадора, у ствари подржава многе Чавесове ставове као што је крај милитаризације САД у региону и крај неолибералне економске политике. ЦОНАИЕ, као и Рафаел Кореа, жели да Еквадор раскине амерички закуп војне базе Манта. ЦОНАИЕ, као и политичко крило покрета Патцхакутик, подржали су Чавеза. ЦОНАИЕ је у ствари осудио „фашистичку” опозицију у Венецуели и исмевао амерички интервенционизам.
Чавес не само да је неговао политичке везе са лидерима хемисфере, већ и са друштвеним покретима одоздо. У иновативном потезу, Чавез је спонзорисао нешто што се зове Боливарски конгрес народа у Каракасу. Званичници ЦОНАИЕ присуствовали су Конгресу, као и Хумберто Чоланго, председник Конфедерације Кичва Еквадора. Чоланго је тада приметио: „Нико не може да заустави ову [боливаријску] револуцију у Венецуели, ми ћемо наставити да побеђујемо креолске олигархије и Јенкије, дошло је време да Јужна Америка устане да победи царство. Живео тријумф венецуеланског народа .”
Чоланго је важна карика у будућем савезу Чавес-Кореа. Његова Кичва конфедерација је подржала Кореу. У саопштењу, Конфедерација је написала: „Нећемо дозволити да Нобоа, који поседује 120 компанија и зарадио своје богатство експлоатишући децу у својим компанијама, преузме контролу над земљом како би испоручио воду, пустиње, нафту, руднике, шуме и биодиверзитет великим приватне транснационалне корпорације“.
Еквадорски Оријенте: Подручје сукоба
Чавес је заменио нафту за политички утицај у целом региону у земљама као што је Никарагва, као што сам објаснио у својој ранијој колумни Цоунтерпунцх (погледајте „Нова врста нафтне дипломатије: У Никарагви, Чавезов талас?, 7. новембар 2006). У Еквадору би се Чавес могао определити за сличну стратегију, али овде венецуелански лидер мора да пази на замке које би могле да открију озбиљне противречности унутар његовог покрета.
Са кореином администрацијом, Чавес ће бити у повољној позицији да унапреди своје планове за интеграцију енергије хемисфере. Еквадорска државна нафтна компанија Петроецуадор била је укључена у дугогодишње преговоре са Венецуелом о преради своје сирове нафте.
Еквадор је такође заинтересован за куповину венецуеланског дизела и бензина како би покрио сопствену унутрашњу потражњу.
Све веће енергетске везе Еквадора са Венецуелом поздравиле су важне личности као што је Луис Мацас, дуго повезан са ЦОНАИЕ.
Дилема за Еквадор је да, иако нафта представља око четвртину БДП-а земље, многе заједнице у неповољном положају нису задовољне развојем. Североисточни део Еквадора, „Оријенте“, дуго је био поприште озбиљних друштвених немира. Знам понешто о друштвеним и еколошким сукобима у овој области, пошто сам написао неколико чланака о Индијанцима Хуорани за еквадорски часопис 15 Диас и дневник Хои из Кита.
1992. године, пошто сам управо завршио стажирање за извештавање на радију ВБАИ у Њујорку, отишао сам у Кито. У то време, северноамеричке и еквадорске еколошке групе биле су забринуте за Макус Цорпоратион, енергетску компанију са седиштем у Тексасу. Утицајна компанија имала је подршку владе, штампе и северноамеричких протестантских мисионара. Хуаорани су управо отпутовали у Кито, где су извели протест испред седишта Макуса.
Индијанци су захтевали да Максус заустави изградњу аутопута у блоку 16, који је пао у њиховој традиционалној домовини. Одлетео сам у Амазон и интервјуисао Индијанце који су живели у жалосним здравственим и санитарним условима. У својим чланцима сецирао сам Макусову неубедљиву пропаганду и упозоравао на непосредне проблеме животне средине.
Укљученост Венецуеле у еквадорску нафтну индустрију?
Напустио сам Еквадор крајем 1993. и није изненађујуће да су се немири наставили. Влада је 2002. године прогласила ванредно стање након протеста у провинцијама Суцумбиос и Ореллана. Демонстранти су изашли на улице, захтевајући већа улагања у своје заједнице.
Аутохтони народи у овој области дуго су сматрали да нису на адекватан начин учествовали у предностима развоја нафте. Војска је употребила сузавац да разбије протесте који су блокирали нафтне бушотине.
У августу 2005. немири су настављени, са нафтним ударом који је погодио Ореллану и Суцумбиос. У то време, Чавес је притекао у помоћ председнику Еквадора Алфреду Паласиосу тако што је пристао да пошаље венецуеланску нафту тој андској нацији. У то време, Чавес је изразио саосећање са Еквадором „зато што смо ми [Венецуела] већ прошли кроз ову врсту ствари са саботажом нафте [блокадом нафте 2002-3 подстицана од стране венецуеланске опозиције].“
Почетком ове године, Петроеквадор је био приморан да обустави извоз када су демонстранти, незадовољни због дугогодишње штете по животну средину, захтевали одлазак САД
нафтну компанију Оки и преузео пумпну станицу од виталног значаја за функционисање цевовода. Демонстранти, предвођени локалним политичарима из амазонске провинције Напо, тражили су да им влада исплати средства за инфраструктурне пројекте у локалним заједницама.
У марту је влада ставила три покрајине под војну контролу када су радници покренули штрајк због неисплаћених плата и побољшаних услова рада. У једном тренутку, влада је прогласила ванредно стање у Напу, када су демонстранти захтевали да нафтне компаније уложе више свог профита у ту област.
Гуадалупе Ллори, префект Орељане, приметио је „Ако нас третирају као животиње, реаговаћемо као животиње. Могли бисмо се придружити радницима и захтевати од владе да поштује наша права.” Петроеквадорски техничари и трупе коначно су преузели контролу над нафтним објектима и очистили штрајкаче са виталних локација.
У мају, Петроецуадор је преузео нафтне бушотине које припадају Оки-овој концесији за нафту 15; држава Еквадора жели да венецуеланска државна компанија ПдВСА преради 75% од 100,000 барела дневно у оквиру старе концесије. Према венецуеланском листу Ел Универсал, Еквадор разматра Венецуелу као могућег партнера у областима којима је раније управљао Оки.
Чавизам и његове хемисферне контрадикције
Да је ПдВСА био присутан у блоку 15, то би довело до потенцијалног проблема за Чавеза. Након што је прогласила своју подршку социјалној и еколошкој правди, као и правима урођеника, Венецуела би сада деловала у области која је дуго била обележена социјалним немирима и дискриминацијом аутохтоних народа.
Краткорочно гледано, Чавез би се могао поносити чињеницом да је Буш добио још једну црну мрљу у Јужној Америци; штавише, Венецуела сада може да рачуна на Кореину подршку као и на аутохтони покрет.
Али дугорочно, Чавес би могао да ризикује да отуђи многе своје присталице ако се Венецуела сматра саучесником у погрешним развојним плановима.
Да ли ће Чавес у наредним годинама задржати своју политичку подршку међу угроженим народима широм хемисфере или ће његова популарност бити окаљана нафтном дипломатијом? До сада је Чавез сигурно користио нафту као ефикасан геополитички инструмент, али може доказати његову Ахилову пету ако не буде опрезан.
Николас Козлоф је аутор књиге Уго Чавез: Нафта, политика и изазов САД (Ст. Мартин'с Пресс).
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити