Док су политичари и стручњаци из пословне штампе прошлог марта-априла проглашавали да је криза радних места завршена, овај писац је предвидео да ће „мартско-априлски приходи од посла пропасти овог лета“ (22. мај, Истина). То предвиђање је сада у току са најновијим јунским бројевима радних места које је објавило Министарство рада САД данас, 8. јула, показујући само 18,000 нових запослених у јуну. Претходни мајски извештај о радним местима показао је скоро исто тако тужно 54,000 отворених радних места. Дакле, 'пропадање послова' овог писца за 22. мај је увелико у току.
Предвиђени колапс радних места за лето 2011. заснован је на анализи која показује да је у последње четири године сваког пролећног квартала, април-јун, број радних места искривљен и надуван као резултат одређених статистичких метода које користи Завод за статистику рада Министарства рада који вештачки повећати број послова у другом кварталу. Узрок дисторзије и вештачког повећања броја радних места укључује оно што се зове модел рођења и смрти новог предузећа. Ажурирана табела 1 из маја која следи показује како су бројке за други квартал ове године поново типично надуване, као и претходних година. Извештаји о запошљавању у мају и јуну који показују драматичан пад отварања радних места заузврат снажно сугеришу надолазећи повратак радних места овог лета и трећег квартала
ТАБЕЛА КСНУМКС
Добици/губици у запошљавању од првог до трећег квартала 2007-2011.
(у хиљадама нових радних места по кварталу)
Амерички биро за статистику рада, ЦЕС база података
Године Квартал 1 Квартал 2 Квартал 3
(јан.-март) (април-јун) (јул-септ.)
2007. -2,310 +2,620 -643
2008. -2,033 +1,636 -1,427
2009. -4,122 +663 -1,092
2010. -1,677 +2,517 -174
2011 -2,385 +2,173 ТБД
Од 2008. године, први квартал године показује значајан губитак радних места. Сваки други, или пролећни квартал, онда се пријављује лажно надуван раст броја радних места. То надувано извештавање се не наставља ни у летњем и трећем кварталу. Током летњих месеци отварање нових радних места опада.
Дугорочни тренд који стоји иза годишње пролећно-летње инфлације, а затим пада броја радних места, је стална стагнација у смислу отварања радних места која траје најмање последње три године. Како привреда улази у лето 2011. године, она сада фактички улази у „троструки пад“ на тржишту рада – након што је већ доживела други, или „двоструки пад“, прошлог лета 2010. када је изгубљено нето 600,000 додатних радних места.
Основни разлог за три године стагнације посла није статистички. Статистички проблем само лажно прикрива дугорочну стагнацију послова у пролеће, која се поново појављује током лета.
Основни разлози за Обамину стагнацију радних места су потпуно ослањање администрације на приватни сектор у стварању радних места и њено одговарајуће одбијање да се укључи у било који програм директног отварања нових радних места у влади.
Као што су овај писац и други више пута истакли, велики бизнис Америка данас има рекордних 2 билиона долара у готовини и одбија да инвестира и отвара радна места у САД. Слика, нажалост, није много другачија када је у питању отварање радних места за мала предузећа, али из различитих разлога.
Мала предузећа обично отварају око половине радних места у САД. Али мала предузећа се ослањају на банкарске кредите за експанзију, док велика предузећа финансирају инвестиције издавањем корпоративних обвезница или из интерног новца (тј. залихе од 2 билиона долара). Мала предузећа не седе на 2 трилиона долара у готовини. У ствари, већина се бори заједно са радницима и потрошачким домаћинствима уопште. Мала предузећа данас нису у могућности да инвестирају и отварају радна места јер зависе од банкарских комерцијалних и индустријских кредита за финансирање инвестиција и отварање нових радних места. А проблем је што велике банке од 2009. скоро сваког месеца смањују кредитирање малих предузећа.
Као што је недавно објављено у истраживању Националне федерације независног бизниса (НФИБ), трговинске групе за мала предузећа, више мали бизниси планирају да смање своје запошљавање него што кажу да желе да их прошире. Извештај НФИБ-а у мају показао је најгоре планове за запошљавање у последњих осам месеци, који имају опадајући тренд од прошле године и сада постају негативни – што значи више планираних отпуштања него запошљавања. Недавно одвојено истраживање малих предузећа и извештај УС Банцорп-а откривају да 78% малих предузећа и даље мисли да је америчка економија у рецесији и очекује да ће се она наставити још годину дана.
Укратко, ни велики бизниси не улажу на довољном нивоу да би повећали запошљавање, нити банке дају кредите малим предузећима да се прошире и запошљавају. И нема назнака да ће се било који од ових услова значајно променити. Једина алтернатива је да влада уведе директне владине програме отварања нових радних места.
Али влада је једна од области у којој је укидање радних места било најјаче последњих месеци. Како показују јунски извештаји о запошљавању, владини послодавци су прошлог месеца отпустили 464,000 радних места. До тих резова дошло је на свим нивоима власти. Државе су отпустиле 266,000 радних места. Локалне самоуправе су смањиле 203,000. И све ово пре него што дође право резање буџета у савезним и државним владама ове јесени.
Наравно, имајући у виду потпуну заокупљеност републиканаца и демократа смањењем дефицита и дугова данас, мало је доказа о интересовању за владине програме директног отварања нових радних места. Дакле, слика радних мјеста ће у најбољем случају наставити да стагнира, а вјероватније ће резултирати знатно већом незапосленошћу пошто влада на свим нивоима настави да смањује потрошњу. Није мало вероватно да ће чак 500,000 радника у државним и локалним властима, а можда и исто толико радника у савезној влади, изгубити посао ове 2011-12. То је још милион нето незапослених.
Додајте ту чињеницу већ губитку скоро 700,000 државних послова током прошле године, од јуна 2010. до јуна 2011. И сродној чињеници да је приватни сектор у прошлости био у стању да створи само слабих 1,171,000 укупних радних места – стопа од око 95,000 радних места месечно, што је око 50,000 мање него што је потребно за апсорбовање нових радника у радну снагу.
Дебате о дефициту и дугу које сада потпуно заокупљају обе стране у Вашингтону не само да значе да неће бити нових подстицаја. Они значе да ће чак и недовољни и лоше састављени и лоше циљани подстицаји из 2009-11. бити поништени. Улазимо у еру 'негативног подстицаја'.
Споразум Обаме и републиканаца о смањењу дефицита који је сада у току шокираће људе када виде његове праве димензије. За сваки прикупљени долар пореза биће смањена потрошња од 3 долара, углавном за социјално осигурање, здравствену заштиту, Медицаид и државну помоћ образовању. Чини се, према неким извештајима у пословној штампи, да су потпредседник Бајден и републиканци већ договорени око величине смањења потрошње. Оно што је у питању је само колико (мало?) ће се затворити пореске рупе за повећање прихода.
Али ово је иста стара љуска 'пореска стопа-порезна пушкарница' која се одвија од 1980-их. Неке рупе ће бити затворене, подижући мало прихода, али када се дим рашчисти са договором о буџету, порески законик ће бити ревидиран и највећа стопа пореза на добит ће бити смањена са тренутних 35% највише на 20%, предвиђа овај писац. Дакле, један долар прихода од пореза ће бити прикупљен, а 2 долара прихода враћено Корпоративној Америци. Ова политичка игрица у последњих 30 година резултирала је смањењем удела пореза на добит предузећа у укупним федералним приходима са око 20% на данашњи просек од 10% или мање.
У међувремену, још већа смањења броја радних места у влади која ће се ускоро десити биће праћена, почиње да се појављује, и смањењем отварања радних места у приватном сектору. Америчка потрошачка потрошња домаћинстава са 'доњих 90%' прихода у САД очигледно успорава. Глобална трговина, а самим тим и амерички извоз, почињу да се изједначавају јер су Кина, Бразил и друге економије 'тржишта у настајању' које су биле покретачки извор трговине, а самим тим и америчког извоза, предузеле мере да драматично успоре своје економије за најмање половину. Јапан, Аустралија и добар део Европске уније су већ у рецесији или поново иду ка рецесији. Сви ови развоји ће довести до успоравања америчке производње и отварања нових радних места у том сектору. Укратко, нема 'светла на крају тунела економског раста' за поновни економски раст или значајно отварање нових радних места у приватном сектору у САД. А то долази у тренутку када јавни сектор убрзава своје повлачење из привреде због на његову кратковидну и погрешну преокупацију смањењем дефицита.
Џек Расмус је аутор књиге 'Епска рецесија: увод у глобалну депресију', Плуто Пресс и Палграве-Мацмиллан, 2010; и предстојећи 'Обамина економија: опоравак за малобројне', исти издавачи. Његов блог је јацкрасмус.цом и веб локација: ввв.киклоспродуцтионс.цом.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити