Харисон и Ленди, Кодиректори Кампање за мир и демократију (Њујорк), недавно су се вратили са путовања у Грчку, где су се састали са активистима и другима како би боље разумели побуну грађана против програма штедње грчке владе.
Криза у Грчкој почела је открићем да је грчка влада прикривала величину свог дуга како би остала у оквиру смерница монетарне уније: откривено је да је он 120 одсто БДП-а, један од највећих процената у свету. Овај огроман дуг био је резултат неколико фактора: безобзирног задуживања, на пример за финансирање Олимпијаде и куповине оружја од Немачке и САД (Грчка троши више на одбрану у односу на БДП него било која друга чланица ЕУ) и флагрантне утаје пореза од стране богате – али и структуру саме еврозоне, која је осмишљена да створи тржиште за немачки извоз у Грчкој и другим слабијим европским економијама заменом слабих локалних валута евром. То је подстакло прекомерно задуживање. „Тројка“ Европске централне банке, Европске комисије и Међународног монетарног фонда пристала је на „пакет спаса“ – три велика комада новца за спасавање – у замену да Грчка потпише „меморандум“ који обећава масовну приватизацију јавних средстава и оштре мере штедње – смањење државне потрошње на плате, пензије, социјалну заштиту – да би се ослободио новац за отплату дуга.
Делимично због рецесије широм света, државни приходи су пали упркос смањењу потрошње, а дуг је наставио да расте. У међувремену, програм штедње изазвао је огроман отпор грчког народа. Огромне протестне шетње првог маја 2010. напале су интервентне полиције, након чега је уследио генерални штрајк – први од 16 од тог датума. Током наредне две године, стотине хиљада људи је више пута демонстрирало на улицама Атине и других градова, парламент је неколико пута нападан, сукоби са полицијом за нереде били су редовна појава, а јавни тргови широм земље, укључујући трг Синтагма у Атини, су били заузети. Како је парламент наставио да испуњава налоге Тројке, доносећи један дивљи пакет штедње за другим, подршка народа двема политичким партијама које су доминирале грчком политиком од 70-их година – конзервативној Новој демократији и номинално социјалистичком ПАСОК-у – је пропала.
Избори у пролеће 2012. представљали су политички земљотрес. У првом кругу гласања у мају, Коалиција радикалне левице Сириза, до сада једна од неколико мањих партија у земљи, заузела је друго место, са скоро 17 одсто гласова, одмах иза Нове демократије. ПАСОК је забележио пад удела у гласању са 44 одсто на последњим изборима 2009. на 13 одсто. Истовремено, неонацистичка Златна зора добила је по први пут посланичка места — 18 — као резултат освајања више од 425,000 гласова, близу седам одсто од укупног броја. Ово је у поређењу са три године раније, када је Златна зора имала сићушних 46 одсто гласова. Након што су покушаји да се формира нова влада пропали, нови избори су заказани за 17. јун. С обзиром да су истраживања јавног мњења показала да би СИРИЗА могла да буде прва, грчки корпоративни медији и европски, посебно немачки званичници упали су у високу брзину, упозоравајући грчки народ да победа Сиризе би донела унутрашњу анархију и резултирала избацивањем Грчке из еврозоне. У извесној мери ова терористичка кампања је успела. Упркос растућој популарности Сиризе и њеног лидера Алексиса Ципраса, многи бирачи су се очигледно уплашили и или су били уздржани или гласали за странке меморандума. По истом принципу, међутим, многи други гласачи су се окупили на СИРИЗА-и јер је одбила да одустане од свог противљења меморандуму. Као резултат тога, док је Сириза поново заузела друго место, овог пута је освојила невероватних 27 одсто гласова.
Чини се да сви очекују да ће садашња коалициона влада Нове демократије, ПАСОК-а и Демократске левице – конзервативнијег социјалдемократског одвајања од Сиризе – бити кратког века и да би нови избори могли врло лако довести Сиризу на власт. Тројка је до сада изгледала одлучна да буде пример Грчке тиме што неће дозволити поновно преговарање о меморандуму. У међувремену, земља трпи услове налик депресији, са званичном незапосленошћу од 23 посто, али вјероватно ближе 30 посто у стварности, а незапосленошћу младих преко 50 посто.
Ово је била позадина наше посете Атини, од 5. до 12. јула. Срели смо се са бројним активистима СИРИЗЕ, укључујући лидере партија, жену која се бави правима имиграната и два младића из Фронта грчке антикапиталистичке левице, АНТАРСИА. Разговарали смо и са неколико људи који нису били политички активисти.
Атина свакако не изгледа као град усред великих преврата, а камоли на ивици револуције. Били смо у једном делу радничке класе, а у другом стамбеном делу који је деловао прилично скромно, као и у центру. Посебно за стране посетиоце, знакове економске невоље било је тешко уочити, иако нам је речено да постоји велика патња „иза затворених врата“. Не можемо да се сетимо да смо видели икакво просјачење. Где год да смо били, једва да смо икада приметили политичке натписе или плакате или људе који су леткали. Наравно, било је лето, када су ствари утихнуле на неко време. Можда смо такође видели знаке умора после две и по године милитантних протеста. С друге стране, челичани су штрајковали у предграђу Атине, а на Халкидикију су били и протести еколога против ископавања злата. А чули смо и читали о готово свакодневним нападима на имигранте од стране припадника неонацистичке Златне зоре, Цхриси Авги (више о томе у наставку).
СИРИЗА
Михалис Споурдалакис, професор на Универзитету у Атини, испричао нам је неке од историје СИРИЗЕ. До сада је то била коалиција више партија него једна организација. Највећи је убедљиво Синасписм, чији старији лидери потичу из еврокомунистичке струје која се раздвојила са Комунистичком партијом, ККЕ, 1980-их. Сама Сириза је настала из грчког крила антиглобалистичког покрета пре отприлике једанаест година. Али велики популарни узлет против штедње претворио је Сиризу у главну силу. Откако је криза почела, организацији су се придружили и неки левичарски чланови ПАСОК-а, укључујући неколико посланика. Његова масовна подршка је, међутим, недавно и долази са улице. Изнова и изнова смо чули да је СИРИЗА заслужила поштовање и лојалност активиста, посебно младих, својим интензивним ангажовањем и својим „нехегемонистичким“ приступом штрајковима, демонстрацијама и окупацијама. Речено нам је да је СИРИЗА показала своју посвећеност слушању и изградњи покрета — уместо да једноставно регрутује чланове, изгради сопствену организацију и тврдоглаво инсистира на прихватању програма СИРИЗЕ.
Спурдалакис је нагласио, као и већина Грка са којима смо разговарали, да Сириза није типична изборна машина, већ да је сасвим намерно укорењена у масовним акцијама – штрајковима, демонстрацијама, окупацијама – усред којих се могу наћи њени посланици и званичници са чиновима. Људи из СИРИЗЕ са којима смо разговарали изгледа да су акутно свесни опасности од супституционизма, односно замене партије друштвеним покретима. Истовремено, инсистирао је Спурдалакис, присуство у парламенту је од суштинске важности јер је ту усмерена толика медијска пажња и где се, наравно, доносе важне одлуке.
Сада када је постигла позицију великог поверења и потенцијалне одговорности, СИРИЗА је одлучила да се трансформише у јединствену организацију, а не у коалицију различитих организација, и да агресивно регрутује. Док смо били у Атини, СИРИЗА је објавила да покреће велику акцију чланства са циљем да са садашњих 15,000 прерасте у странку са вишеструко већим бројем чланова. Одвојене компоненте коалиције СИРИЗА моћи ће да постану тенденције унутар странке. Запошљавање ће се вршити на радилиштима, у кампусима, на улицама и на локалним скупштинама које СИРИЗА одржава од пре избора. Присуствовали смо једном од ових скупова на отвореном простору у радничком предграђу Перистери, коме је, према нашој процени, присуствовало око 600 људи. Ципрас је одржао узбудљив говор и речено нам је да би након разговора уследила дискусија да није било тако вруће напољу.
Спурдалакис је био опрезно оптимистичан у погледу будућности СИРИЗЕ и рекао је да способност странке да расте у великој мери зависи од тога да остане дубоко повезан са ванпарламентарним борбама. Као прво, СИРИЗА је сада ангажована на организовању неорганизованих радника – на пример, запослених у књижарама, курира, наставника и других радника урбаних служби – у нове синдикате. Грчка има две главне федерације рада, једну за јавне службенике и другу за приватне, обе које контролише ПАСОК, и трећу, мању, али још увек значајну федерацију коју води ККЕ. Већина грчких синдиката садржи клубове који су повезани са СИРИЗОМ и АНТАРСИЈОМ. Из АНТАРСИА су нам рекли да је њихова група посебно значајна у синдикату наставника, као и СИРИЗА.
СИРИЗА изјављује да ће њен први чин, у освајању власти, бити одбацивање меморандума. Затим ће захтевати поновно преговарање о дугу како би се отписао његов већи део. Ако тај захтев буде одбијен, влада коју предводи СИРИЗА зауставиће отплату дуга. Партија обећава да ће увести велике порезе на корпорације и богате, да ће национализовати банке и ренационализовати оне јавне службе које су приватизоване, да ће вратити минималне плате и уговоре о раду који су подрени током кризе, да ће драстично смањити војну потрошњу , да се стави акценат на обновљиве изворе енергије и да се изгради снажна држава социјалне заштите.
Панос Тригазис, шеф спољнополитичког одељења Синасписма, био је наш генијални домаћин у Атини, упознајући нас са лидерима и интелектуалцима СИРИЗЕ и доводећи нас на конференцију за штампу, где смо упознали Алексиса Ципраса. Панос је објаснио много тога, укључујући значење симбола СИРИЗЕ: три постављена транспарента, црвени за социјализам, зелени за заштиту животне средине и љубичасти за феминизам и друге друштвене покрете. Колико смо могли да видимо, спољна политика странке у овом тренутку није превише дефинисана. Њене штампане изјаве на енглеском прилично су ограничене на односе са ЕУ и регионалне спорове. СИРИЗА заузима став да Кипар треба поново да се уједини као двозаједничка, бизонална федерација без страних армија и страних база. Она жели боље односе са Турском и обострано смањење наоружања и позива на зону без нуклеарног оружја на Блиском истоку. СИРИЗА-ина платформа заговара повлачење грчких трупа из Авганистана и Балкана и проглашава „Нема грчких војника ван наших граница“. Позива се на укидање војне сарадње са Израелом и подршку стварању палестинске државе унутар граница из 1967. године. Платформа позива на повлачење Грчке из НАТО-а, али нам је неколико људи рекло да то значи само прекид војне везе. У сваком случају, платформа такође позива на затварање америчке базе у Грчкој.
ККЕ и АНТАРСИЈА
Што се тиче ККЕ, практично сваки левичар са којим смо разговарали изразио је гађење због његовог гротескног стаљинизма (ово није само епитет; партија заправо велича Стаљина) и фанатичног секташтва, који је озбиљно поткопао покрет против штедње. ККЕ је одбила да се придружи било каквој врсти уједињеног фронта, а очигледно је њен главни слоган током избора био „Не веруј Сиризи“. Уопштено говорећи, ККЕ неће учествовати ни у једној акцији коју не контролише – на пример у огромном годишњем фестивалу против расизма, коме смо имали среће да присуствујемо. Овај тродневни фестивал одржава се у парку на периферији Атине сваког лета већ 16 година и представља дирљив израз солидарности са опкољеним имигрантским заједницама у земљи. Овог јула организатори су проценили да је присуствовало више од 22,000 људи, имиграната и неимигранта.
ККЕ је против ЕУ, али и други елементи на левици, укључујући групу унутар СИРИЗЕ, Комунистичке организације Грчке, КОЕ, која има маоистичке корене. Такође за тренутни „Грегзит“ из ЕУ је АНТАРШИЈА. Једног поподнева у кафићу близу трга Синтагма разговарали смо са двојицом његових младих чланова. Они су били забринути због демобилизације народа сада када су избори завршени и били су скептични у погледу способности или спремности СИРИЗЕ да предводи борбу против планова нове владе да приватизује већи део грчке државне имовине. Упозорили су да СИРИЗА не припрема људе за обрачун са Тројком и ЕУ. АНТАРСИА позива на једнострано отказивање грчког дуга, осим новца који се дугује пензионим фондовима; ово је у супротности са ставом СИРИЗЕ да одбацује део дуга, али преговара о осталом. И залаже се за тренутно повлачење из ЕУ, а не за покушаје њене трансформације и демократизације, што је став који заузимају водећи елементи Сиризе.
Чланови АНТАРСИЈЕ рекли су да СИРИЗОМ води мала група око Ципраса, која је прилично аутономна, чак иу односу на чланове Синасизма, а да снажно присуство међу руководством Сиризе заузимају и бивши посланици ПАСОК-а. Револуционарне групе унутар СИРИЗЕ немају готово никакав јавни профил, рекли су, и уместо да гурају странку даље улево, суздржале су се као одговор на притисак онога што описују као доминантне социјалдемократске елементе и уочену потребу за јединством. Тврдили су да је Ципрас након јунских избора рекао да Сириза неће избацивати људе на улице већ да ће деловати као одговорна опозиција.
Било нам је тешко да проценимо валидност различитих критика АНТАРЗИЈЕ СИРИЗЕ и њене стратегије тренутног изласка из евра, али у сваком случају питали смо младе чланове АНТАРСИЈЕ да ли група можда неће бити ефикаснија као лево крило у Сиризи, него ван њега. Рекли су не, неопходно је одржати своју организациону независност како би се избегла коопција, за коју су оптужили да је била или би била неизбежна судбина интерних критичара. Довели смо у питање овај закључак. Чинило нам се да је Сириза партија у покрету, која привлачи масовну подршку и чланство, и са, да, могућношћу капитулације пред грчким и паневропским елитама, али и са потенцијалом да изазове снажан ланац отпора онима елите. Треба напоменути да су многи чланови АНТАРСИЈЕ у јуну гласали за СИРИЗУ уместо за сопствене кандидате странке и да су неки од лидера АНТАРСИЈИ прешли у СИРИЗУ.
Лекције за САД
У ствари, били смо запањени контрастом између СИРИЗЕ, са својом базом у народним покретима и њеним радикалним могућностима, и Демократске партије у САД, која из године у годину окупља прогресивне покрете у странку у којој доминирају корпоративни интереси неспособни да се боре за прогресивне циљеве. . У нашој земљи било је доста директних акција на улицама, на јавним трговима, у кампусима, на радним местима. Али за разлику од Грчке, ово није било праћено директном акцијом на гласачкој кутији преко политичке партије која није дужна крупном послу и која је очигледно партија левице. Мислимо да је милионима Американаца који су огорчени немилосрдним пљачкањем њиховог друштва од стране арогантних елита очајнички потребан изборни покрет попут Сиризе који је укорењен у народним борбама и посвећен победи и коришћењу политичке моћи за постизање прогресивне промене.
Златна зора
Док смо били инспирисани, чак и усхићени, снагом Сиризе и њеним метеорским порастом утицаја и потенцијалне моћи, истовремено смо постајали све свјеснији злокобне пријетње коју представља успон Златне зоре. Иако пориче било какву повезаност са неонацизмом, Златна зора је усвојила параферналије Трећег рајха и користи симбол који веома подсећа на свастику. Њени лидери су писали и говорили о свом дивљењу Хитлеру и нацистима. То мобилише антиимигрантско расположење међу многим Грцима који криве имигранте за економску кризу. Сириза тренутно има 71 посланика, у поређењу са 18 посланика Златне зоре, што одражава чињеницу да су до сада били успешнији од деснице у прикупљању подршке људи разбеснелих економским ужасима земље. Али нема гаранције да ће овај релативни успех потрајати.
Златна зора редовно терорише имигранте, посебно оне из Авганистана и Пакистана, на улицама, на јавним трговима, у метроу и у имигрантским четвртима. Они регрутују бодибилдере из теретана, и обучени у црно, јуре улицама у групама од 30 или 40, узвикујући антиимигрантске пароле, претећи и тукући људе тамније пути. Многи њени чланови су криминалци осуђени за наручена убиства, трговину људима, нападе, силовања и оружане пљачке. Истовремено, они се позиционирају као браниоци јавног реда, на пример нудећи старије људе да прате до банкомата како би их заштитили од пљачкаша.
Златна зора има алармантан степен подршке полиције, посебно полиције за нереде. Пријављено је да је чак 50 одсто полиције гласало за своје кандидате на јунским изборима. Уместо да штити имигранте, полиција редовно затвара очи пред нападима Златне зоре. Често говоре имигрантима који се жале да су нападнути да ће морати да се бране сами или да ће морати да плате таксу да би поднели званичну жалбу. У ствари, таквих накнада нема. [За потпунији приказ, погледајте извештај Хуман Ригхтс Ватцх-а „Мржња на улицама: Ксенофобично насиље у Грчкој“, Јула КСНУМКС, КСНУМКС
Опаку ксенофобију Златне зоре прати груби мушки шовинизам какав је шокантно видети у 21. веку. Речено нам је да странка сматра да је жени место у кући, а не на јавним позицијама власти. Ово је одиграно у телевизијској емисији десет дана пре јунских избора, када је портпарол Златне зоре Илијас Касидијарис бацио воду у лице једној посланици Сиризе, Рени Дуру, а затим ударио другу жену, Лијану Канели, комунистичку посланицу, три пута у лице. Касидијарис је изабран за своје место у парламенту на изборима који су уследили убрзо након овог гротескног инцидента. Британски Гардијан је известио „Неколико сати након инцидента, док група и даље одлучно одбија да се извини, два посланика из социјалистичке партије Пасок напали су присталице Златне зоре док су водили кампању у северној Грчкој… Последњих месеци, а посебно недеља који су протекли између два гласања у Грчкој [у мају и јуну 2012.], партија је повезана са бројним нападима на мигранте, либерале, активисте за људска права и новинаре, посебно на жене. „Уживо ТВ напад посланика Златне зоре шокирао је Грчку“, од Хелена Смит, 7. јун 2012.]
Хилари Вејнрајт, уредница оснивача живахног левичарског британског часописа Ред Пеппер, била је у Грчкој у исто време када смо ми били. Она је написала извештај о свом путовању у актуелном броју под насловом „Грчка: Сириза сија светлост“ . Вејнрајт даје следећи извештај о реакцији Сиризе на жестоко расистичко понашање Златне зоре:
Дана 23. јуна, на пример, банда насилника Златне зоре упала је у пакистанске бакалнице у радничком предграђу Никеа, у близини луке Пиреј, рекавши им да имају недељу дана да се спреме и оду, или иначе. Сириза је освојила 38 одсто гласова у Никеи… и након напада, странка је помогла да се организује митинг и марш од 3,000 људи у знак подршке власницима радњи….
СИРИЗА се дуго противила расизму у Грчкој. Већ дуги низ година учествује на фестивалима против расизма. У међувремену, међутим, брутални напади на имигранте се настављају, а ми смо питали људе у Сиризи како странка реагује на те нападе из дана у дан. Конкретно, питали смо да ли, у светлу неуспеха полиције да одбрани имигранте, Сириза организује било какав физички одговор на нападе Златне зоре.
Лидери СИРИЗЕ рекли су нам да верују да је ефикасан одговор на Златну зору политички, да се изнесе радикална демократска агенда која би могла да се бави економском кризом на прогресиван начин, а не на жртвено јарце. Они такође заговарају обуку полиције о људским правима и позивају полицију да ради свој посао и заштити жртве расистичког напада. Рекли су да би по њиховом мишљењу физички отпор Златној зори једноставно довело до катастрофалних борби на улицама. СИРИЗА жели да спречи медије да прикажу сукоб са Златном зором као „сукоб две крајности”.
Били смо забринути да одговор СИРИЗЕ, иако добар у многим аспектима, није адекватан, и открили смо да неколико младих чланова и присталица СИРИЗЕ са којима смо разговарали такође сматра да је потребно више. Једна млада жена, на пример, рекла нам је да је, када је видела насилника из Златне зоре како прети имигранту у метроу, пришла и суочила се са њим, захтевајући да стане. Што је и учинио. Али, рекла је, да је било пет насилника Златне зоре уместо само једног, не мисли да би могла да интервенише на исти начин. СИРИЗА мора да успостави неку врсту организоване физичке одбране за опкољене имигранте, мислила је.
Још један млади члан СИРИЗЕ рекао нам је да је недавно као одговор на поновљене физичке нападе на имигранте група младих анархиста претукла један број чланова Златне зоре. Рекао је да, иако Сириза није била у стању да се супротстави Златној зори на овај начин, веома му је драго што се то догодило. Био је то ударац некажњивости.
Када смо питали лидере СИРИЗЕ да ли Златна зора може да нападне Сиризу, они су одговорили да Златна зора „не би смела“, сугеришући да је СИРИЗА толико јача и бројнија да би такав напад био безобразан. Али били смо забринути да би, поред моралног императива за одбрану жртава имиграната, неуспех да се сада снажније реагује на Златну зору могао да их охрабри за ширу агресију против левице на путу. Чак и сада, као што смо већ приметили, жене, новинари, активисти за људска права и левичари су повремено били на мети.
Постоји битка између левице и Златне зоре око тога ко ће моћи да се укључи и организује бес Грка који реагује на њихове очајне услове. Како је дошло до ове борбе, испричао нам је млади припадник Сиризе већ након заузимања трга Синтагма 2010. године. Као што смо знали, доњи део Трга су заузеле присталице Сиризе и други левичари, али смо сазнали да су горњи трг заузели неполитични људи и десничари који су махали огромним грчким заставама и говорили да сви политичари, укључујући левичаре , су корумпиране и безнадежне распродаје.
Велики делови грчког становништва су цинични према свим политичарима, а овај цинизам је оправдан евиденцијом не само очигледно конзервативних и центристичких партија, већ и наводно левих партија попут ПАСОК-а и Демократске левице, које су показале да нису вољне да оспоравају рецепте штедње Тројке . Јунске изборе 2012. године обележила је историјски ниска стопа учешћа, што је одражавало неповерење народа према свим политичким партијама.
Предстојећи изазов
Ово је изазов са којим се сада суочава СИРИЗА: Да ли може да издржи отпор Тројци и, што је најважније, ако буде изабрана, може ли да спроведе радикалан програм који се бави потребама грчког народа? Додуше, ово неће бити лако. Велике су шансе да ће Грчка бити избачена из еврозоне ако постоји влада Сиризе, мада се чини да би земља могла бити избачена и пре тога. Грчка данас оживљава многа стара питања о томе да ли се може изградити социјализам у једној земљи, а видели смо катастрофалне последице покушаја да се иде тим путем у Совјетском Савезу. СИРИЗА ће морати да имплементира максимални могући антикапиталистички програм код куће, док се у исто време бави кључним задатком придобијања подршке за радикалну, демократску социјалистичку алтернативу од остатка Европе — од других земаља са слабом економијом попут Шпаније и Италија, земљама северне Европе које, иако су просперитетније, такође пате од неједнакости, несигурности и, у крајњој линији, нестабилности.
Солидарност
Димитрис Витсас, секретар Синаспизма, разговарао је са нама о потреби изградње међународне солидарности, не само са СИРИЗОМ, већ и са грчким отпором у целини. Он је предложио јачање међународне кампање која је већ почела око слогана „Сви смо ми Грци“. Вицас је рекао да Грци одбијају да буду покусни кунићи за екстремни неолиберализам. Грчка је била слаба карика у ланцу штедње, али сада успех СИРИЗЕ нуди могућност да Грци покажу пут за узврат. Ми у Кампањи за мир и демократију планирамо да организујемо кампању на овај начин у САД, надовезујући се на иницијативу солидарности Окупирајмо Волстрит пре неколико месеци. Пратите будућа дешавања.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити