ОВЕ НЕДЕЉЕ, магла англо-америчке дипломатије у вези са иранским нуклеарним питањем на тренутак се раздвојила да би свету дала редак увид у рат који се крије иза. У среду, Пута Лондона репродуковао је писмо које је прошле недеље написао Џон Соверс, референт британског Форин офиса за Иран, својим колегама у Сједињеним Државама, Француској и Немачкој оцртавајући линију деловања четири савезника би требало да следе у Савету безбедности Уједињених нација.
Лишени говора и превише паметног измишљања како да кореографишу руски и кинески пристанак за санкције и рат, главна поента у писму господина Саверса је да Иранци морају да знају да су „озбиљније мере” вероватно од стране Безбедности Савета него само председничка изјава.
Господин Саверс елаборира шта Е3+УС има на уму:
„То значи стављање иранског досијеа на основу поглавља ВИИ. Можда ћемо такође морати да уклонимо један од иранских аргумената да је суспензија 'добровољна'. Могли бисмо да урадимо и једно и друго тако што бисмо добровољну суспензију учинили обавезним захтевом Савета безбедности, у резолуцији коју бисмо желели да усвојимо, рецимо, почетком маја”.
Поглавље ВИИ је део Повеље УН који се бави претњама међународном миру и безбедности. Стављање иранског досијеа на основу поглавља ВИИ омогућило би Англо-Американцима да ураде две ствари. Прво, заобићи законско право Ирана на обогаћивање уранијума, као што је садржано у Уговору о неширењу нуклеарног оружја (НПТ), његовом споразуму о заштитним мерама, његовом Додатном протоколу и у свакој појединачној резолуцији коју је усвојио Одбор гувернера Међународне агенције за атомску енергију о иранском питању . Друго, створите минимално веродостојан, али апсолутно суштински правни смоквин лист за војну акцију против Ирана у вероватном случају да Иранци не испоштују такву резолуцију из поглавља ВИИ.
До сада су Руси и Кинези јасно ставили до знања да нису спремни да умире људе „Божић у Техерану“ у Вашингтону и Лондону. Али дозвољавајући да ирански досије стигне у Савет безбедности, Москва и Пекинг су дозволили САД да појачају реторику и притисак. Овај покушај кажњавања Ирана на неки начин постаће тест колико су озбиљно Русија, Кина и свет научили лекције из инвазије на Ирак 2003. године.
Разлог зашто САД желе да уведу Поглавље ВИИ је тај што би желеле да испровоцирају Иран да изађе из НПТ-а. Ако би Иран икада починио ову глупост, амерички план промене режима ће брзо кренути у високу брзину. Како и када се користи сила, вероватно би то био продужени ваздушни рат у југословенском стилу са циљем да се гађа цивилна и индустријска инфраструктура, а не инвазија у ирачком стилу.
Ситуација је толико флуидна да Иранци треба да пажљиво размотре све своје правне и политичке опције и изграде стратегију која има за циљ проширење круга земаља које се противе конфронтацији и које се залажу за дијалог и дипломатију.
У правном смислу, оба члана КСВИИ Статут ИАЕА и члан 22. Ирана Споразум о заштитним мерама са ИАЕА обезбедити механизам за решавање спорова путем арбитраже или укључивања Међународног суда правде. Члан 22 Статута МСП је јасан по овом питању:
Свако питање или спор у вези са тумачењем или апликација овог Статута који није решен преговорима биће упућен Међународном суду правде у складу са Статутом Суда, осим ако се заинтересоване стране не договоре о другом начину поравнања.[Нагласак додат]
Саверсово писмо сугерише да Е3+УС покушавају да створе ситуацију у којој Статут ИАЕА више не би био применљив на Иран, посебно права која се преносе на државу која нема нуклеарно оружје из НПТ-а чији су објекти заштићени.
Поред тога, све већи број претњи употребом силе од стране Сједињених Држава и Израела, питање које већ је формално подигнута од стране иранског амбасадора при УН, М. Џавада Зарифа, у а нота вербална генералном секретару 21. марта:
„Ове изјаве и документи, с обзиром на прошло незаконито понашање Сједињених Држава, представљају питања највеће тежине која захтевају хитан, усклађен и одлучан одговор од стране Уједињених нација, а посебно Савета безбедности.
„Заиста је жалосно што су прошли неуспеси охрабрили високе америчке званичнике, па чак и друге да размотре претњу или употребу силе, а оба су изричито одбачена чланом 2(4) Повеље као кршење једног од најосновнијих принципа организације, као опције доступне на столу.
„Уједињене нације имају фундаменталну одговорност да одбаце те тврдње и да зауставе овај тренд.
„Биће веома цењено ако се ово писмо и његов анекс прослеђују као документ Генералне скупштине под тачкама 9, 82, 87, 94, 95, 97, 110 дневног реда и Савета безбедности.
Генерална скупштина Тачке дневног реда на које се позива амбасадор Зариф укључују, између осталог, забрану развоја и производње нових врста оружја за масовно уништење и нових система таквог оружја, успостављање зоне без нуклеарног оружја у региону Блиског истока, закључење ефикасне међународне аранжмане за обезбеђивање држава које не поседују нуклеарно оружје против употребе или претње употребе нуклеарног оружја и опште и потпуно разоружање.
Оно што Е3+САД раде је подметање НПТ система нападом на кључну погодбу која је у његовој основи: да земље које се одрекну права на производњу нуклеарног оружја неће бити спречене да развијају цивилну нуклеарну технологију. Постоје ваљани правни разлози за разматрање упућивања Ирана Савету безбедности УН од стране Управног одбора ИАЕА као Ултра вирес Статута ИАЕА и Повеље УН.
Као Мицхаел Спиес из Комитета правника за нуклеарну политику, Њујорк, тврди:
Овлашћење Одбора да упућује питања Савету безбедности дато је Статутом ИАЕА, Споразумима о заштитним мерама и Додатним протоколом када је применљиво. Према Статуту (чл. 12(Ц) и Споразуму о заштитним мерама, Одбор може само упутити Иран Савету безбедности ако утврди да се, на основу извештаја генералног директора, не може уверити да Иран није преусмерио нуклеарни материјал за немирољубиве сврхе. Ранији налази о 'неувјеравању' долазили су само суочени с историјом активне и континуиране несарадње са заштитним мјерама ИАЕА-е. Спровођење нуклеарних активности самих по себи, које су посебно препознате као суверена права, и која остају заштићена, не могу правно или логично да се изједначе са неизвесношћу у погледу преусмеравања.
Ниједан од извештаја генералног директора никада није рекао да инспектори нису били у могућности да потврде да није било „скретања нуклеарног материјала који се захтева да се заштити према овом споразуму, на нуклеарно оружје или друге нуклеарне експлозивне направе“, услов под који Споразум о заштитним мерама са Ираном дозвољава ИАЕА да „сачини извештаје предвиђене ставом Ц члана КСИИ. Оно што је генерални директор доследно говорио је да није било преусмеравања заштићеног нуклеарног материјала, али да он још увек није у позицији да каже да нема непријављених нуклеарних активности. Али пошто више од 100 земаља тек треба да ратификује Додатни протокол, ово је „налаз“ који ће генерални директор морати да донесе не само за Иран. Занимљиво је да је Кина, која је у фебруару гласала за упућивање Ирана Савету безбедности, експлицитно навела у свом образложењу гласања да ово упућивање није било упућивање како се тумачи чланом КСИИЦ Статута ИАЕА.
У светлу претходне анализе, ово је јасно. Прво, Е3+САД желе да ставе ван снаге Статут ИАЕА и НПТ што се Ирана тиче. Друго, Е3+САД желе да препишу, кроз резолуцију поглавља ВИИ, одредбе Уговора, НПТ-а, чији је тренутно потписник 188 земаља. Треће, САД и Британија су користиле силу у супротности са Повељом УН и међународним правом да нападну суседа Ирана пре једва три године. Четврто, Иран има стварне и оправдане страхове да ће и он бити изложен оружаном нападу.
На основу ових безвезних чињеница, Иран би требало да покуша да натера Генералну скупштину УН да затражи саветодавно мишљење од Међународног суда правде у складу са чланом 96 Повеље УН о следећем питању: Државе чланице НПТ-а које немају нуклеарно оружје су право на развој технологије цивилног циклуса горива. Инсистирање Е3+САД на једностраном наметању нових правила потписницима НПТ-а није у интересу међународног мира и безбедности. Иран је од самог почетка имао закон на својој страни. Чак и док показује отворен ум по питању учешћа у мултинационалним споразумима о циклусу горива са Русијом, Кином и другим потенцијалним партнерима, Иран не може бити приморан да се одрекне законских права, која му припадају као потписнику НПТ. Нити је у интересу других чланица или нечланица НПТ-а да Савет безбедности себи приписује право да диктира измене уговорног права. Уочи гласања против Ирана у ИАЕА, Индија је рекла да не жели да види да било која друга држава у њеном суседству набави нуклеарно оружје. Прикладно је да Индија такође отворено изјави да не жели да види било коју другу државу у свом суседству подвргнуту оружаној агресији у име оружја за масовно уништење.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити