ГОДИНУ закашњења и трилион долара мање, Барак Обама сазива самит о пословима следећег месеца како би покушао да се ухвати у коштац са растућом незапосленошћу.
Џобс је требало да буде на врху Обаминог дневног реда и пре него што је преузео дужност. Није био потребан докторат. у економији да схвати да ће финансијска паника из 2008. резултирати великим – и дугорочним – порастом незапослености.
Али Обама је прво пожурио да помогне банкарима, ставивши владу на удицу за чак 11.6 билиона долара у виду помоћи и гаранција за кредите. Након Волстрита дошао је Пентагон, који је за фискалну 663.8. добио 2010 милијарди долара за финансирање два рата и више високотехнолошког оружја које већ може неколико пута уништити свет.
Обамин стимулативни пакет од 787 долара, усвојен почетком ове године, рекламиран је као средство за очување или отварање радних места. Али чак и председавајућа Савета економских саветника Беле куће, Кристина Ромер, желела је да се стимулативна потрошња буде најмање дупло већа, наводи Нев Иоркер магазин.
Осим тога, да би умирио републиканце, стимулативни план је укључивао стотине милијарди смањења пореза, а не директне мере за отварање нових радних места, и давао је само ограничену помоћ државним владама које су смањиле број радних места услед пада пореских прихода. Према Центру за буџет и приоритете политике, резови државног буџета ће одвући 470 милијарди долара из привреде у периоду од 2010. до 2012. године, ефективно преполовивши стимулансе.
Тек након што је национална стопа незапослености порасла на 10.2 одсто прошлог месеца – а број радника који су подзапослени или протерани са тржишта рада на 17.5 одсто – Обама је осетио притисак да отварању нових радних места стави у политичко средиште пажње. Али после две године пада, огромна патња која се јавља у свакој рецесији претворила се у потпуну катастрофу за десетине милиона људи.
As Њујорк тајмс колумниста Боб Херберт је то рекао:
Нико не жели озбиљно да прича о класи у Америци, али елите се смеју и прегледавају своје портфеље акција, док листа Американаца закључаних у околностима налик депресији само расте и расте: грађевински и производни радници, младићи без факултетских диплома (посебно млади Црни и латиноамериканци), тинејџери и они који су већ били сиромашни када је рецесија почела.
Радници који би у својим 40-им и 50-им годинама требали да буду на врхунцу зараде суочавају се са дугим периодима незапослености или краткорочним радом са мало бенефиција. Губитак критичних вештина, као резултат тога, заједно са старосном дискриминацијом при запошљавању, изложиће милионе радника ризику да склизну испод границе сиромаштва у годинама пензионисања.
У исто време, младим људима који улазе у радну снагу на најгорем тржишту рада од 1983. године биће тешко да достигну оно што економисти називају „лествица зарада“ – стално запослење са солидним бенефицијама које временом подиже њихов животни стандард.
Хедер Буши, економиста рада у Центру за амерички напредак, сумирала је мрачну слику послова:
Скоро милион радника напустило је радну снагу током прошле године; две трећине незапослених је без посла јер су изгубили претходни посао, што представља патуљак за нове и оне који се враћају на тржиште рада; 9.3 милиона радника је запослено са непуним радним временом иако би више волели посао са пуним радним временом; удео становништва са послом пао је на 58.5 процената, ниже него у било ком тренутку од 1983. године; стопа запослености одраслих мушкараца пала је на 66.7 процената, достигавши још један најнижи ниво свих времена (од 1948. године); а тинејџери доживљавају своје најгоре тржиште рада икада – незапосленост међу младима од 16 до 19 година је рекордних 27.6 процената.
- - - - - - - - - - - - - - - - -
ЛИБЕРАЛНИ ЕКОНОМИСТИ користе тренутак да позову на агресивне програме отварања радних места. Нуриел Рубини, економиста са Универзитета у Њујорку који је очекивао финансијски крах, предвиђа сталне високе стопе незапослености од 10 до 11 процената упркос економском опоравку који је у настајању.
„Постоји само једна нада за наше лидере да преокрену ствари: храбар рецепт који повећава фискални стимуланс са још једном рундом радно интензивних инфраструктурних пројеката спремних за лопату, помаже фискално ограниченим државним и локалним властима и даје привремени порески кредит за приватни сектор да запосли више радника“, написао је Рубини.
Други економисти предлажу субвенције за плате, у којима владина средства из осигурања за случај незапослености надокнађују изгубљене плате за раднике са краћим радним временом. Такви програми већ постоје у 17 држава, а њихови заговорници позивају на федералну верзију плана.
Немачка је користила овај приступ да држи незапосленост под контролом. „Немачко чудо радних места није добило много пажње у овој земљи – али је стварно, упадљиво је и поставља озбиљна питања о томе да ли америчка влада ради праве ствари у борби против незапослености“, економиста и Њујорк тајмс написао је колумниста Пол Кругман.
Економиста Роберт Кутнер такође подржава предлог у немачком стилу, али се залаже за много храбрији приступ:
Рузвелтова администрација, у ери пре компјутера, добила је велику потрошњу на јавне радове за мање од годину дана. Постоје огромне незадовољене потребе у јавној инфраструктури. Обаминој администрацији је потребна краткорочна и дугорочна стратегија. Пројекти као што су поправка и проширење школа, који могу да почну за неколико месеци, требало би да одмах добију брзе обавезе за финансирање. Дугорочне потребе, као што су паметне електричне мреже и модернизација водоводних и канализационих система, проширени масовни транзит и зелена енергија, требало би да буду усмерене на финансирање у 2011. години, тако да планови сада могу да буду на табли.
Оно што треба додати јесте да је Рузвелтов главни програм запошљавања, Управа за радни напредак, створен 1935. године, само неколико месеци након што су генерални штрајкови потресли Минеаполис, Толедо и Сан Франциско. Тај притисак одоздо био је од суштинског значаја за приморавање Рузвелта да се помери са своје скоро искључиво про-пословне оријентације током првих месеци његове администрације.
До сада скоро да није било притиска на Обаму да се избори са кризом запошљавања. И уместо да искористи растући број незапослених да изгради подршку за други, агресивнији програм стимулације за отварање радних места, Бела кућа се поклања фискалним конзервативцима суочена са буџетским дефицитом од 1.2 билиона долара. Стога је администрација најавила да ће искористити неискоришћена средства из Програма за помоћ проблематичним имовинама (ТАРП) за попуњавање владине касе.
- - - - - - - - - - - - - - - - -
ЗАПРАВО, има доста новца на располагању за смањење дефицита финансирају отварање радних места и друге социјалне програме. Оно што недостаје је политичка воља Обаме и демократа.
Кад год десница виче о Обамином „социјализму“, сетите се да је највећа пореска стопа за богате под републиканским председником Двајтом Ајзенхауером 1950-их била 90 одсто, у поређењу са 35 одсто данас. Сигурно би повећање пореза за богате могло умањити дефицит уз финансирање отварања радних места. Али нико у либералном естаблишменту не би ни размишљао о таквом потезу, с обзиром на удварање демократа Волстриту.
Још један брз извор средстава за отварање нових радних места био би прекид ратова у Ираку и Авганистану и радикално смањење трошкова за одбрану. Али чак би и Обамини либерални критичари одбацили такав предлог као политички неизводљив.
Али прихватање политичког „реализма” данас значи прихватање земље у којој већ супербогати из кризе излазе неповређени, док десетине милиона људи виде своје животе уништене незапосленошћу. Када Обама и његови саветници позивају људе који су гласали за „промену“ да буду стрпљиви, они говоре да морамо да стојимо по страни и гледамо како незапосленост доводи већину афроамеричке деце испод границе сиромаштва, док генерали добијају бескрајно снабдевање оружјем и новцем у служби америчког империјализма.
Време чекања на „промену“ је прошло. Потребна нам је економска политика која у први план ставља потребе радних људи, а не банке. Радни људи морају да почну да се организују у својим заједницама и – ако их имају – својим синдикатима да се залажу за програм запошљавања који нам је тако хитно потребан.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити