Владимир Путин је вероватно најпопуларнији руски лидер који је икада постојао, са око феноменалних 80% анкетираних тек у новембру 2015. у студији коју је спровео тим америчких истраживача. То га чини несумњиво најпопуларнијим светским лидером данас, иако бисте помислили супротно с обзиром на начин на који га на Западу рутински приказују и демонизују.
Парадоксално, главни разлог Путинове популарности у Русији је исти разлог због којег га тако вређају у САД и Западној Европи. Своди се на једноставну, али истакнуту чињеницу да када је у питању лидерство и политички ноус, Владимир Путин игра шах, док његове колеге у Лондону, Вашингтону и Паризу играју шах.
Ово не значи да се руском лидеру приписују моралне врлине Нелсона Манделе или хуманитарни инстинкти Махатме Гандија. Али он није ни карикатура која се редовно и жестоко описује у британским и америчким медијима. Путин није негативац директно из филма о Бонду, који седи у сабласном замку негде у најдубљој Русији и планира и планира светску доминацију. За ту врсту „господара универзума“ морате се одвести у Белу кућу у Вашингтону, или можда у седиште ЦИА-е у Ленглију у Вирџинији. Не, руски председник је човек који познаје свог непријатеља боље него они себе, и који разуме и упија истину о изјави бившег совјетског лидера Никите Хрушчова да „Ако живите међу вуковима, морате да се понашате као вук“.
Оно што не схватају они западни идеолози и чланови либералног коментаријата који се постројавају да га нападну у својим новинским ступцима, а да не говоримо о армији аутора који су шврљали књиге о Путину као Џингис-кану последњих дана , су дубоки ожиљци које је на руској психи оставила изложеност земље слободи и демократији у западном стилу након распада Совјетског Савеза 1990-их.
Канадска новинарка и списатељица Наоми Клајн излаже то у форензичким детаљима у свом неупоредивом раду, Доктрина шока (Пингвин, 2007). Утицај шок-терапије слободног тржишта на Русију под председништвом Бориса Јељцина, Клајн овако описује: „У одсуству велике глади, куге или битке, никада толики број није изгубио толико за тако кратко време. До 1998. године више од 80 одсто руских фарми је банкротирало, а око седамдесет хиљада државних фабрика је затворено, стварајући епидемију незапослености. Године 1989, пре шок терапије, 2 милиона људи у Руској Федерацији живело је у сиромаштву, са мање од 4 долара дневно. До тренутка када су шок-терапеути дали свој „горки лек“ средином деведесетих, 74 милиона Руса је живело испод границе сиромаштва, према подацима Светске банке.
Клајн такође открива да се до 1994. године стопа самоубистава у Русији удвостручила, а насилни злочини четири пута повећани.
С обзиром на девастацију коју су руској економији и друштву нанели западни гуруи слободног тржишта и њихови руски ученици током тог ужасног периода, опоравак земље до тачке у којој је сада у стању да се оспори и одупре униполарности коју је предводио Вашингтон где је раније постојала неконтролисано рачунати као запањујуће достигнуће.
Путин је дошао на власт у Русији захваљујући својој улози у насилном гушењу чеченског устанка, који је почео усред хаоса распада Совјетског Савеза. Био је то бруталан и крвав сукоб у коме су несумњиво почињена зверства, као и у сваком сукобу, све док устанак није коначно угушен и налог Москве враћен. Бивши официр КГБ-а био је стављен у центар пажње као кључни члан тима Бориса Јељцина, на њега се гледало као на сигуран пар руку, што га је довело на политичку позорницу и његов први положај на месту председника 2000. године након Јељцинове смрти.
Од тада Путин ради на обнављању руске економије заједно са њеним осећањем националног поноса и престижа на светској сцени. Губитак тог престижа као резултат пропасти совјетске ере имао је катаклизмички ефекат на друштвену кохезију у земљи која се дуго поносила својим достигнућима, посебно својом улогом у победи над нацистима у Другом светском рату.
Нови руски председник је заслужан за враћање земље у њен ранији статус поштоване силе коју Запад не може и неће да малтретира. Покушај да се Грузија искористи као мачја шапа 2008. брзо је решен, као и покушај да се исто уради са Украјином недавно. Сва ова глупост о томе да Путин има експанзионистичке циљеве је покушај да се баци димна завеса над експанзионистичку агенду Запада у источној Европи са циљем да се баци цордон санитаире око Русије у потрази за програмом хладног рата.
Тренутна улога Русије која мења игру на Блиском истоку, заједно са жестоким економским растом Кине и растућим утицајем, доказ је да се дани униполарности и неоспорне западне хегемоније ближе крају. Ово више него било који други фактор лежи у корену ирационалне русофобије којом се тако страствено тргује на Западу.
Најмногољуднија држава у Европи није и никада неће бити западна колонија или полуколонија. За људе који тренутно не могу да замисле било какав однос са Русијом осим као смртоносног или пораженог непријатеља, што пре прихвате ову реалност, то ће пре бити обновљена стабилност на местима као што су Источна Европа и Блиски исток.
Иако Владимир Путин и његова влада нису ван сваке критике – у ствари, далеко од тога – њихова злодела бледе у поређењу са рекордом западних влада у уништавању једне земље за другом у блиски исток, председавајући глобалном економијом која није посејала ништа осим беде и очаја за милионе, у земљи и иностранству, доводећи у процесу до нормализације кризе и хаоса.
Њихова дела, како рече човек, посрамила би све ђаволе у паклу.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити
1 komentar
Ово је требало рећи.