Ериц Хобсбавм сматра се једним од највећих живих историчара. Он је председник Биркбек колеџа (
Марцелло Мусто је уредник Грундриссе Карла Маркса: Основи критике политичке економије,
1) ММ Професор Хобсбаум, две деценије после 1989. године, када је пребрзо послат да заборава, Карл Маркс се вратио у центар пажње. Ослобођен улоге инструментум регни на који је био распоређен у
У недавном јавном разговору са Жаком Аталијом, рекли сте да парадоксално „капиталисти више од других откривају Маркса“, и говорили сте о свом запрепашћењу када вам је бизнисмен и либерални политичар Џорџ Сорош рекао: „Управо сам читао сам Маркса и много је тога у ономе што он каже”. Иако слаб и прилично неодређен, који су разлози за ово оживљавање? Да ли ће његов рад вероватно занимати само специјалисте и интелектуалце, будући да се на универзитетским курсевима представља као велики класик модерне мисли који никада не треба заборавити? Или би нови „захтев за Марксом“ могао доћи у будућности и са политичке стране?
ЕХ Постоји несумњиво оживљавање јавног интереса за Маркса у капиталистичком свету, мада вероватно још увек не у новим источноевропским чланицама Европске уније. Вероватно је то убрзала чињеница да је 150. годишњица објављивања Манифест Комунистичке партије поклопила са посебно драматичном међународном економском кризом усред периода ултра-брзе глобализације слободног тржишта.
Маркс је предвидио природу светске економије раног 21. века сто педесет година раније, на основу своје анализе „буржоаског друштва“. Није изненађујуће да су интелигентни капиталисти, посебно у глобализованом финансијском сектору, били импресионирани Марксом, јер су они нужно били свеснији од других о природи и нестабилности капиталистичке економије у којој су деловали. Већина интелектуалне левице више није знала шта да ради са Марксом. У већини је била деморалисана крахом социјалдемократског пројекта
Наравно, то не значи да ће Маркс престати да се сматра великим и класичним мислиоцем, иако из политичких разлога, посебно у земљама попут
2) М. М. Током свог живота Маркс је био проницљив и неуморан истраживач, који је боље него било ко други у своје време осетио и анализирао развој капитализма у светским размерама. Схватио је да је рођење глобализоване међународне економије својствено капиталистички начин производње и предвидео да ће овај процес произвести не само раст и просперитет којим се размећу либерални теоретичари и политичари, већ и насилне сукобе, економске кризе и широко распрострањену друштвену неправду. У последњој деценији видели смо Источноазијска финансијска криза, која је почела у лето 1997., аргентинска економска криза 1999-2002. и, пре свега, Криза другоразредних хипотекарних кредита, која је почела у
ЕХ Да ли ће будућа политика левице поново бити инспирисана Марксовом анализом, као што су били стари социјалистички и комунистички покрети, зависиће од тога шта се дешава са светским капитализмом. Али ово се не односи само на Маркса већ и на левицу као кохерентну политичку идеологију и пројекат. Пошто је, као што тачно кажете, повратак интересовања за Маркса у великој мери – рекао бих углавном – заснован на тренутној кризи капиталистичког друштва, изгледи су обећавајући него што су били 1990-их. Садашња светска финансијска криза, која би могла да постане велика економска депресија у Србији
Јасно је да ће сваки „повратак Марксу“ у суштини бити повратак Марксовој анализи капитализма и његовог места у историјској еволуцији човечанства – укључујући, пре свега, његову анализу централне нестабилности капиталистичког развоја, која се одвија кроз само- генерисале периодичне економске кризе, политичке и социјалне димензије. Ниједан марксиста није могао ни на тренутак да поверује да се, као што су неолиберални идеолози 1989. тврдили, либерални капитализам заувек успоставио, да је историја дошла до краја, или заиста да било који систем људских односа икада може бити коначан и дефинитиван.
3) ММ Зар не мислите да би политичке и интелектуалне снаге међународне левице, које се преиспитују у вези са социјализмом у новом веку, одбациле Марксове идеје, изгубиле темељни водич за испитивање и трансформацију данашњег стварност?
ЕХ: Ниједан социјалиста не може да предузме Марксове идеје, јер његово уверење да капитализам мора да замени други облик друштва није засновано на нади или вољи, већ на озбиљној анализи историјског развоја, посебно у ери капитализма. Његово стварно предвиђање да ће капитализам бити замењен друштвено управљаним или планираним системом и даље изгледа разумно, иако је он свакако потценио елементе тржишта који би опстали у сваком посткапиталистичком систему(има). Пошто се намерно уздржавао од спекулација о будућности, не може се сматрати одговорним за специфичне начине на које су „социјалистичке“ економије биле организоване у „стварно постојећем социјализму“. Што се тиче циљева социјализма, Маркс није био једини мислилац који је желео друштво без експлоатације и отуђења, у којем би сва људска бића могла у потпуности да остваре своје могућности, али је ту тежњу изразио снажније од било кога другог, а његове речи задржавају моћ да инспирише.
Међутим, Маркс се неће вратити као политичка инспирација левици све док се не схвати да његове списе не треба третирати као политичке програме, ауторитативне или друге, нити као описе актуелне ситуације светског капитализма данас, већ пре као путоказ за његов начин разумевања природе капиталистичког развоја. Не можемо или не смемо заборавити да он није постигао кохерентно и потпуно промишљено излагање својих идеја, упркос покушајима Енгелса и других да конструишу ИИ и ИИИ том Капитал из Марксових рукописа. Као што је Тлоцрти емисија, чак и завршена Цапитаl био би само део Марксовог сопственог, можда претерано амбициозног, оригиналног плана.
С друге стране, Маркс се неће вратити на левицу док се не напусти тренутна тенденција међу радикалним активистима да антикапитализам претворе у антиглобализам. Глобализација постоји и, осим колапса људског друштва, неповратна је. Заиста, Маркс је то признао као чињеницу и, као интернационалиста, у принципу је поздравио. Оно што је критиковао, а ми морамо критиковати, била је врста глобализације коју је произвео капитализам.
4) ММ Један од Марксових списа који је изазвао највеће интересовање нових читалаца и коментатора је Тлоцрти. Написано између 1857. и 1858. године, тхе Тлоцрти је први нацрт Марксове критике политичке економије, а тиме и почетни припремни рад на Капитал; то садржи бројна размишљања о стварима које Маркс није развио нигде другде у свом непотпуном опусу. Зашто су, по вашем мишљењу, ови рукописи један од Марксових списа који и даље изазивају више дебата него било који други, упркос чињеници да их је написао само да би сумирао основе своје критике политичке економије? Шта је разлог њиховог упорног позивања?
ЕХ По мом мишљењу, Тлоцрти извршиле тако велики међународни утицај на марксистичку интелектуалну сцену из два повезана разлога. Они су били практично необјављени пре 1950-их и, како кажете, садржали су масу размишљања о стварима које Маркс није разрадио на другом месту. Они нису били део углавном догматизованог корпуса ортодоксног марксизма у свету совјетског социјализма, али совјетски социјализам није могао једноставно да их одбаци. Стога би их могли користити марксисти који су хтели да критикују ортодоксност или да прошире обим марксистичке анализе позивањем на текст који се не може оптужити да је јеретички или антимарксистички. Отуда су издања из 1970-их и 1980-их (знатно пре пада Берлинског зида) наставила да изазивају дебату углавном зато што је у овим рукописима Маркс покренуо важне проблеме који нису разматрани у
Капитал, на пример, питања постављена у мом предговору за обим есеја које сте сакупили [Грундриссе Карла Маркса. Основи критике политичке економије 150 година касније, приредио М. Мусто,
5) ММ In у предговору овој књизи, коју су написали разни међународни стручњаци поводом 150. годишњице њеног састава, написали сте: „Можда је ово прави тренутак да се вратимо проучавању Тлоцрти мање стегнута привременим разматрањима левичарске политике између осуде Никите Хрушчова на Стаљина и пада Михаила Горбачова”. Штавише, да бисте подвукли огромну вредност овог текста, навели сте да је Тлоцрти „садржи анализе и увиде, на пример о технологији, који одводе Марксов третман капитализма далеко даље од деветнаестог века, у еру друштва у којем производња више не захтева масовни рад, аутоматизацију, потенцијал доколице и трансформације отуђења у таквим околностима. То је једини текст који иде даље од Марксових сопствених наговештаја о комунистичкој будућности у Србији Немачка идеологија. У неколико речи, с правом је описана као најбогатија Марксова мисао.” Дакле, шта може бити резултат поновног читања Тлоцрти данас?
ЕХ Вероватно нема више од неколицине уредника и преводилаца који имају потпуно знање о овој великој и ноторно тешкој маси текстова. Али њихово поновно читање, односно читање, данас могло би нам помоћи да поново размислимо о Марксу: да разликујемо оно што је опште у Марксовој анализи капитализма од онога што је било специфично за ситуацију „буржоаског друштва“ из средине деветнаестог века. Не можемо предвидети који су закључци из ове анализе могући и вероватни, само да они сигурно неће бити једногласни.
6) ММ За крај, једно последње питање. Зашто је данас важно читати Маркса?
ЕХ Свакоме ко је заинтересован за идеје, било да је студент или не, јасно је да Маркс јесте и да ће остати један од великих филозофских умова и економских аналитичара деветнаестог века, и, у најбољем случају, мајстор страствене прозе. Такође је важно читати Маркса јер се свет у коме данас живимо не може разумети без утицаја који су списи овог човека имали на двадесети век. И на крају, треба га читати јер, како је сам написао, свет се не може ефикасно променити ако се не разуме – а Маркс остаје врхунски водич за разумевање света и проблема са којима се морамо суочити.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити