Последњи дан 2016. био је сведок још једног историјског тренутка у историји Јужне Кореје: поново се догодила огромна мобилизација у којој је учествовао милион људи, чиме је укупан број људи мобилисаних у 1 узастопних националних дана акције при паљењу свећама нарастао на преко 10 милиона. Ове историјске мобилизације моћи људи имале су огроман утицај на сваку сферу јужнокорејског друштва и политике.
Следећег дана – првог у Новој години – опозвана председница Парк Геун Хје изненадила је Јужнокорејце када је позвала новинаре на неформални састанак и одржала прилично дугачак говор у којем је негирала било какве неправде и приписивала било какве грешке манипулативном сензационализму медија и неразумевање народа. Њене бесрамне изговоре многи су тумачили као маневар у одговорима на уставносудске поступке и опсежну истрагу Специјалног тужилаштва.
Политичка криза се продубљује
Од Парковог опозива 9. децембра, премијер Хванг Гјо-ан води владу као вршилац дужности председника. Он није показао намеру да промени Паркову конзервативну политику, што је изазвало широке критике. Чини се да тренутно Хвангова влада једва издржава.
Владајућа партија Саенури се поделила. Након пораза на изборима за парламентарног лидера странке, дисидентска антиПаркова фракција, која укључује 30 посланика, формирала је нову странку, Реформску конзервативну нову странку. Посланици тврде да је било каква унутрашња партијска реформа постала немогућа. У међувремену, са непокајаном про-Парковом фракцијом која одбија да се одрекне контроле над партијским апаратом, ново руководство партије Саенури сада је у спору налик грађанском рату око свог такозваног плана реформи.
Тако, с обзиром да влада једва функционише, а владајућа партија у дубокој кризи, саслушања Народне скупштине нису успела да позову кључне сведоке попут Чои Сун Шила. Многи сведоци су одбили да кажу истину, што је додатно подстакло народно негодовање.
Опсежне истраге Специјалног тужилаштва дотакле су се сваког аспекта оптужби за Чои-Парк капију. Истражитељи и тужиоци раде даноноћно, откривајући сваки дан нове доказе о ужасним злочинима и добијајући подршку јавности. Иако је још прерано знати коначне резултате истраге, очекује се да темељна и строга истрага разоткрије још ружније злочине.
Протести уз свеће и даље су снажни
Скоро милион демонстраната окупило се у новогодишњој ноћи на тргу Гвангвамун у Сеулу, захтевајући хитну оставку Парка. Током великог митинга уз свеће, демонстранти су носили разне натписе и узвикивали слогане попут „Ухапсите Парк Геун-Хје“ и „Реците збогом Парку и дочекајте Нову годину“.
Након што је Народна скупштина гласала за импичмент (234 према 56 против), очекивало се да ће се обим протеста смањити. Међутим, узастопни протести викендом су настављени: 10. децембра, дан након импичмента, окупило се 1,040,000; 17. децембра протестовало је 770,000; а 24. децембра Бадње вече 700,000. Коначно, 31. децембра, 1,000,000 се придружило протесту и прослави.
Историјски протестни покрет кулминирао је мобилизацијом од 1.9 милиона људи 26. новембра и протестом од 2.32 милиона 3. децембра, који су извршили огроман притисак на Парка и Народну скупштину. После Парковог опозива, додат је нови захтев: Уставни суд треба да спроведе брзу и поштену истрагу.
Према недавној анкети, 74.2 одсто подржава импичмент наспрам 18.2 одсто оних који му се противе. Друга анкета је показала да 70.2 одсто испитаника жели да Парк одмах поднесе оставку без обзира на пресуду Уставног суда, док 29 одсто радије чека на пресуду.
Контрамобилизација пропарковских снага
Иако у много мањем броју, про-Паркове снаге су такође мобилисале десетине хиљада људи, посебно након гласања за опозив. Протести против импичмента организовани су као контрамобилизација, а такозвани демонстранти су углавном били стари људи и екстремисти крајње деснице.
За разлику од протеста уз свеће, симбол пропарковских контрамобилизација је национална застава. Њихови знаци говоре да воле Парк и да протесте уз свеће контролише Северна Кореја. Неки су позвали војску да се умеша и покрене војни удар. Ове неосноване клеветничке кампање су игнорисане од стране медија и исмејане од стране популарних мишљења.
Овај реакционарни активизам има јаке везе са владом, посебно безбедносним и обавештајним институцијама. Неки документи из председништва показују да су председница и њени саветници благонаклоно гледали на демонстранте ултрадесничара, који су познати по томе што нападају друштвене покрете као про-севернокорејске марифетлуке. Влада их је често користила као средство за манипулисање јавним мњењем.
Тако је контрамобилизација покушала да створи слику о сукобу лево/десно, али њихова кампања претеривања и фалсификата није била привлачна. Уместо тога, ружне реакционарне претеране реакције и вулгарни језик изазвали су крајње гађење и одбојност у јавности.
Пракса претходи теорији: значење протеста уз свеће
Како Парк одбија да поднесе оставку и наставља да износи срамне изговоре, институционални процес импичмента наставља да преовлађује, јер је то за сада једини начин да се она смени са функције. Ово би могло бити због ограничења мобилизације грађана, али протести уз свеће и даље имају снагу и утицај и велики значај.
Ово је изузетно јединствено искуство, чак и за оне Јужнокорејце који су прошли кроз претходне политичке преокрете: Априлску револуцију 1960., устанак у Гванџуу 1980., јунски устанак 1987. и протесте уз свеће 2008. У свакој коњуктури, популарно учешће се драматично повећало, али мобилизација из 2016. је и даље највећи и најдужи протестни покрет.
Бдење уз свеће почело је 2002. године као нови облик народне борбе, када су људи протестовали због смрти две средњошколке које је прегазио амерички тенк. 2004. године, када су конзервативни политичари опозивили председника Нох Мухјуна, поново су се појавили протести уз свеће и казнили снаге за импичмент. А 2008. протести уз свеће настављени су 6 месеци у супротности са политиком владе Ли Мјунгбака о увозу контаминиране америчке говедине, али у много разноврснијим и креативнијим облицима. Затим су се 2016. поново појавили протести уз свеће у невиђеним размерама.
Технички гледано, јунски устанак 1987. започео је еру демократизације. Међутим, институционална демократија је остала непотпуна и није испунила очекивања јавности о стварној демократији. Окретање ауторитарном неолиберализму под конзервативним владама уништило је крхке корене демократије, као и економски живот народних класа, па отуда наставак поновне борбе народа за проширење и продубљивање демократије и за хуман и пристојан живот.
Многи стручњаци и активисти су на губитку, јер протести уз свеће изгледају као де фацто револуција, али чини се да ће још једна фракција владајуће елите убрати плодове револуције. Неки стари умови су захтевали да се не преувеличава значај ових мање милитантних протеста, док су други хвалили револуцију као савршен модел мирног протеста. Међутим, обе стране не успевају да објасне шта ова револуција/протест уз свеће представља. Истовремено, тачно је и да тачно значење и утицај овог феномена тек треба да се у потпуности открије.
Коалиција друштвених покрета која је организовала национални дан протеста уз свеће током 10 узастопних викенда прогласила је јануар 2017. месецом за народне дебате. То је покушај да се ревитализује популарна дискусија о политичком правцу борбе уз свеће даљим продубљивањем директне, партиципативне демократије – политике трга.
Потреба за новим погледима на револуцију
Теоретски, класично марксистичко објашњење буржоаске и пролетерске револуције треба ревидирати. Током 20. века, након Руске револуције 1917. и након Хладног рата, револуције којима смо били сведоци одударали су од класичног модела друштвене и политичке револуције. На пример, револуција 1989. била је у исто време и револуција и контрареволуција.
Упркос проглашењу „краја историје“, де фацто демократске револуције су избиле у источној Европи, северној Африци и на Блиском истоку, па чак и у Европи и САД. У свему томе, значај демократије је дубок. Дакле, с обзиром на то да је до неуспеха пројекта социјализма 2. века дошло због недовољног разумевања капитализма и недостатка демократије, ширење народних борби за дубоку, темељну демократизацију отворило је пут за нови пројекат социјализма 21. века.
Капитализам у својој неолибералној верзији показао се као потпуни неуспех с обзиром на вишедимензионалне кризе са којима се суочава. Криза за кризом гура људе ка револуцији, и у сваком случају они су се мобилисали са демократским компасом који је помогао да се покаже пут напред. Глобално гледано, 99 одсто постаје све паметније и јаче.
За сада је извесно да народне борбе за демократију и еманципацију свакодневно расту и да се демократске револуције поново појављују, тражећи да буду завршене, а надилазе конвенционалну концепцију линеарног историјског развоја. Ово би било велико достигнуће за сваки политички и друштвени покрет.
Иоунгсу Вон је координатор Међународног форума у Кореји и редовни сарадник Линкс-а.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити