Од терористичких напада 9. септембра у Њујорку, исламистички тероризам је остао у фокусу дневне политике у Немачкој. Влада, полиција и тајне службе редовно упозоравају на могућност терористичког напада. Према студији Бертелсман фондације, 11 одсто немачког становништва ислам сматра претњом. На пример, реакционарни десничарски покрет Пегида добио је значајну подршку током прошле године кампањом против ислама. Терористички напади Цхарлие Хебдоа у Паризу у јануару 57. и злочини које је извршио ИСИС поново су подстакли дебату о исламистичком тероризму у Немачкој. У јавним расправама иу главним медијима, ислам се обично третира као повезан са тероризмом. Ово уоквиривање ислама је нетачно и проблематично.
Тероризам у Европи
У онлајн новинама Тхе Даили Беаст, Дин Обеидалах се позива на податке које је објавила европска полицијска организација Еуропол. Еуропол је у свом извештају за 2013. забележио 152 терористичка напада у Европи. Само два од ових инцидената извели су починиоци за које се чинило да су „верски мотивисани“. Ако погледате податке Еурополовог истраживања у последњих пет година, појављује се слична слика: током овог периода мање од 2 процента свих терористичких инцидената у Европи било је „верски мотивисано“. Беениш Ахмед је на сличан начин оценио податке Европола. У чланку за амерички тхинк Танк Тхинк Прогресс она је тврдила да „исламистички милитанти много заостају за другим групама када је у питању извођење терористичких напада“ у Европи.
Према подацима Европола, велика већина терористичких инцидената може бити повезана са етничко-националистичким и сепаратистичким групама, као што су сепаратистички ФЛНЦ на Корзици, ГПРФ у Грчкој или ФАИ у Италији. Обеидалах из Даили Беаст-а стога поставља следећа питања: „Да ли сте чули за ове инциденте? Вероватно не. Али да су их муслимани починили, да ли мислите да бисте то писали наши медији? Нема потребе да одговарате, то је реторичко питање."
Немачки стручњаци за комуникацију Каи Хафез и Карола Рихтер истражили су извештавање немачких медија о исламу за тхинк танк Бундесзентрале фур Политисцхе Билдунг. Студија Хафеза и Рихтера о часописима, документацији, ток емисијама и извештајима главних немачких јавних ТВ станица АРД и ЗДФ дошла је до закључка да је ислам „у великој мери покривен у вези са насиљем и сукобима“. Сходно томе, у 81 проценту појављивања у програмима АРД и ЗДФ, ислам је приказан на негативан начин. Само у 19 одсто извештаја било је неутралне или позитивне конотације. „За немачке часописе и ток емисије, као и документацију и извештаје, област тероризма/екстремизма је најатрактивнија и најзначајнија у односу на ислам“, пишу истраживачи.
Стога је неуравнотежено и нетачно извештавање немачких медија о исламу могло да подстакне исламофобију у Немачкој. Како Хафез и Рихтер даље примећују у својој студији: „Већина Немаца нема директан контакт са муслиманима или арапским светом“, став немачког народа о исламу је стога „значајно уоквирен од стране масовних медија“.
Тероризам и религија
У америчко-америчком часопису Цхристиан Сциенце Монитор Роберт Маркуанд написао је чланак о такозваним нападима у Норвешкој 2011. године. У јулу 2011, Андерс Брејвик је убио 77 људи током убистава. Марканд расправља о томе да ли је Брејвик можда био хришћански терориста. „Док се чини да су европски медији незаинтересовани за Брејвикову хришћанску самодефиницију или терминологију која се користи за његово описивање, у америчким и муслиманским медијским световима то је велика дебата“, пише Маркванд. У јавним изјавама, Брејвик је себе описао као „100 посто хришћанина“. Брејвик се такође у свом манифесту залагао за „монокултурну хришћанску Европу“. „Многи обични верници били су ужаснути када су пронашли Андерса Беринга Брејвика који је описан као ’хришћански терориста‘“, пише Марканд.
Заиста, чини се неприкладним означавати Брејвика хришћанским терористом на основу његових изјава и хришћанског порекла. Али зар не треба да применимо исти стандард када посматрамо друге инциденте политичког насиља? Како се људи муслиманске вере морају осећати према нашем етикетирању политичког насиља које спроводе људи који имају муслиманско порекло?
Религија је ретко узрок тероризма. Овај закључак поткрепљује велика студија о самоубилачком тероризму коју је спровео Роберт А. Папе, професор политичких наука на Универзитету у Чикагу. Папе је анализирао 315 самоубилачких терористичких напада између 1980. и 2003. Папе пише да „оно што је заједничко скоро свим самоубилачким терористичким нападима је специфичан секуларни и стратешки циљ: да се модерне демократије натерају да повуку војне снаге са територије коју терористи сматрају својом домовина.“ Папеов рад сугерише да су кампање бомбардовања терористичких група као што је Ал-Каида вођене у складу са сличним мотивима. „Иако Саудијска Арабија није под америчком војном окупацијом сама по себи, главни циљ Осаме бин Ладена [био је] протеривање америчких трупа из Персијског залива и смањење моћи и утицаја Вашингтона у региону.“ Пејп даље пише да „ религија је ретко основни узрок“ тероризма, „иако је терористичке организације често користе као оруђе у регрутовању и другим напорима у служби ширег стратешког циља“.
Папеова студија сугерише да је тероризам много ближи пројекцијама западних моћи на Блиском истоку него исламу. Ова веза је углавном занемарена у дискурсу немачких медија. Како Пејп упозорава у својој студији, не религија, већ „стално присуство тешких америчких борбених снага у муслиманским земљама вероватно ће повећати изгледе за следећи 9/11.
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити