Данас, 5. фебруара 2018, главно америчко тржиште акција, ДОВ, пало је за још 1,175 поена, што је највећи пад у својој историји. То је уследило после великог пада од 665 поена претходног Петак. Укупан дводневни пад износи 7.5%. Остале велике америчке берзе, Насдак и С&П 500 такође су забележиле значајан пад у сличним процентима. Тржишта у Јапану и Европи уследила су током викенда као одговор на Петак пад САД; и очекује се да ће пасти упоредиво са САД када се отворе у уторак, 6. фебруара. Шта се дешава? Још важније, шта ће се дешавати — у наредних неколико дана и наредних недеља?
Пословна штампа и медији данас су изгурали све стручњаке. 'Спин' и порука је била "не паничите" људи. То је и очекивано, кажу, имајући у виду раст цена мехура до 2017. године, а посебно од прошлог новембра 2017. године, након чега се балон још брже убрзао. Само у јануару, ДОВ је порастао скоро 7%. То се у уобичајеним временима сматра добрим 'годишњим добитком'. Ипак, мејнстрим економисти кажу да то није био балон, док не дају дефиницију шта је балон тачно – јер не знају. Али свакако повећање ДОВ-а са око 16,000 најнижих вредности у 2016. на више од 26,000 за нешто више од годину дана представља балон.
Али главе које говоре медији данас парадирају пред камерама певају исту песму, „не паничите“. Долази у различитим кључевима: „То је добродошло повлачење“, „конструктивна распродаја“, „прилика за куповину на паду“ и друге сличне глупости. Али на питање зашто сада колапс, немају шта да додају.
Оно што он представља, међутим, јесте да су професионални институционални инвеститори одлучили да „узму свој новац и побегну“, остављајући малим инвеститорима да сносе губитке. И још их долази. Професионалци схватају да ће централна банка, Фед, ове године повећати каматне стопе 3-4 пута. То је већ почело да доводи у застој тржишта обвезница. А сада акције следе њихов пример. Берзе су порасле на територију балона из неколико разлога:
Једна је деветогодишња масовна ињекција бесплатног новца од стране Фед-а и других централних банака. Више него неопходно за улагање у стварну производњу, тако да се улива на финансијска тржишта у САД и широм света. Корпоративни профити од 9. године су се скоро утростручили, а порези на капиталну добит су такође стално смањени за трилионе долара од 2010. године. Корпорације су задржале сталан прилив новца ка својим акционарима уз 2010 година откупа акција и исплата дивиденди — у просеку билион долара годишње током седам година! Профит, дивиденде, повратни откуп, смањење пореза на капиталну добит довели су до трилиона који су приливали на финансијска тржишта. Додајте томе рекордне нивое марже куповине акција од стране малих инвеститора (увек знак мехурића) и то је извор рекордне апресијације цена на берзи. И, наравно, не заборавимо Трампово смањење пореза за пословне инвеститоре од више од 7 трилиона долара (не 4 долара) које долази поврх свега — које ће субвенционисати профит са тренутним повећањем профита од 1.5%-10%, поврх тога рекордних профита које су америчке корпорације већ оствариле. Огромне ињекције новчаног капитала харају акцијама и другим финансијским тржиштима. Зато мехур.
Али шта је са бистом? Зашто сада — не пре или касније? То је због промена на самим тржиштима: појаве онога што се назива 'моментум традинг' од стране великих институција као што су квантни хеџ фондови и друге; преласком на пасивно улагање и оно што се зове индексни фондови; дериватима попут ЕТФ-а који такође утичу на цене акција. Све горе наведено доводи до раста цена усисавања више новца само зато што цене расту….што за последицу има још већи раст цена.
Све док их, наравно, централна банка не убеди да се 'чаша бесплатног новца' исцрпљује. Тада професионалци узимају свој новац и беже, остављајући 'крдо' малих инвеститора да држе празну кесу.
Оно што је најзанимљивије јесте да каматне стопе Фед-а нису достигле ни 2% и да је систем пукнуо. Године 2007. стопе Фед-а су морале да пређу 5% пре него што је кредитни крах био успорен. Али овај писац је предвидео да ће то бити случај, тј. да стопе Фед-а не могу порасти изнад 2-2.25% (а десетогодишње обвезнице Трезора много изнад 10%) без изазивања нове кредитне кризе.
Али пад акција 2. и 5. фебруара није почетак ни крај онога што долази. Можда ће доћи до даљег пада у наредним данима, али ће се стабилизовати. Доћи ће до опоравка или сортирања. Али то ће бити 'одбијање мртве мачке', као што је увек случај у таквим догађајима. Неколико недеља, или чак месеци касније, права контракција ће почети. И то ће бити оно право.
Да подсетимо на догађаје из 2008. године, колапс Цоунтривиде Мортгаге и инвестиционе банке Беар Стеарнс почетком 2008. је био знак упозорења. Опоравак је привремено уследио, све док Фани Меј, а затим и Леман Брадерс нису покренули праве снаге. Догађаји који изазивају можда чак и не потичу у САД, већ ван ње. Тржишта акција Јапана и тржишта у развоју су посебно рањива. Али финансијска тржишта су глобална и чврсто интегрисана у данашњи капиталистички систем. Зараза је уграђена у систем глобално. А инвеститори у трену померају свој новац широм света. Они ће се на крају повући, сачекати и видети, а тржишта ће се привремено поново стабилизовати. Да ли је то прилика да се покупе губици мањих инвеститора који су ове недеље изгубили трилионе? То ће се сада питати професионални инвеститори, велики институционални инвеститори, хеџ фондови, приватни капитал, велики капиталисти. Или је то права контракција која ће оборити тржишта за најмање 20% у наредним данима и недељама? Они ће се такође запитати да ли ће Фед одржати свој план да настави да повећава стопе? Ако се то догоди, они ће одлучити о великом трку акција 2010-18 и његов балон је готов и они ће се померити на маргине у догледној будућности, а не привремено. Они ће узети своје трилионе долара и побећи. А када то ураде, права контракција ће почети….и пут ка следећој рецесији.
У међувремену, гледајте мртву мачку како поскакује. Колико високо. А када слети, да ли ће се преврнути или поново устати и трчати?
Др Расмус је аутор књиге из 2017. „Централни банкари на крају својих конопа: Монетарна политика и надолазећа депресија“, Цларити Пресс, август 2017и Системска крхкост у глобалној економији, Цларити Пресс, 2016
ЗНетворк се финансира искључиво захваљујући великодушности својих читалаца.
поклонити